Na osnovu člana 34. Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", broj 22/2001),
Ministar finansija i ekonomije donosi

PRAVILNIK

O NAČINU OBRAČUNAVANjA I PLAĆANjA AKCIZE I O SADRŽINI I NAČINU VOĐENjA EVIDENCIJE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 38 od 29. juna 2001)

I. NAČIN OBRAČUNAVANjA I PLAĆANjA AKCIZE

1) Obračunavanje akcize na proizvode koji su proizvedeni u Republici Srbiji

Član 1.

Obračunavanje akcize, u skladu sa članom 21. Zakona o akcizama ("Službeni glasnik RS", broj 2/2001 - u daljem tekstu: Zakon), vrši se tako što proizvođač, najdocnije do momenta otpremanja proizvoda iz fabričkog kruga, u fakturu, otpremnicu, dostavnicu, odnosno drugi dokument koji služi kao osnov za knjiženje, pored ostalih propisanih podataka unosi i podatke o osnovici za obračun akcize i stopu, odnosno iznos za obračun akcize i iznos obračunate akcize.
Obračun akcize na način iz stava 1. ovog člana vrši se u svim slučajevima otpremanja tog proizvoda iz fabričkog kruga (isporuka kupcu, otpremanje u sopstveno skladište na drugoj lokaciji, isporuka sopstvenoj prodavnici i svaka druga vrsta otpremanja, odnosno isporuke radi puštanja u promet).

Član 2.

Kod otpremanja proizvoda iz fabrike proizvođača radi izvoza ili radi smeštanja u akcizno skladište, akciza se ne obračunava, već se na otpremnici ili dostavnici izričito naznačava da je svrha otpremanja izvoz, odnosno smeštanje u određeno akcizno skladište.
Kod otpremanja u akcizno skladište dokument iz stava 1. ovog člana sačinjava se u četiri primerka, od kojih jedan primerak zadržava proizvođač, a tri primerka prate proizvode. Akcizno skladište overava prijem proizvoda na dokumentu, dva primerka dokumenta vraća proizvođaču, a jedan zadržava.
Dokument iz stava 1. ovog člana overava finansijska policija pri otpremanju i dopremanju proizvoda u akcizno skladište. Bez prethodne overe od strane finansijske policije ne mogu se akcizni proizvodi otpremiti iz akciznog skladišta ni dopremiti u akcizno skladište.
Otpremnica, odnosno dostavnica sadrži naročito: naziv proizvođača koji upućuje proizvode, naziv akciznog skladišta u koje se roba upućuje (sa adresom) naziv robe, jedinicu mere i količinu, vrednost (cenu), registarski broj vozila kojim se roba otprema, overu finansijske policije o otpremi i dopremi proizvoda u akcizno skladište.

Član 3.

Kad se proizvodi otpremaju iz akciznog skladišta, akciza se obračunava u momentu isporuke proizvoda iz tog skladišta, na način iz člana 1. ovog pravilnika.

Član 4.

Obračunavanje akcize po odredbama čl. 1. i 3. ovog pravilnika vrši se na taj način što se propisani iznosi, odnosno stope akcize primenjuju na propisanu osnovicu.

Obračunavanje akcize na etil-alkohol (etanol)

Član 5.

Akciza na etil-alkohol (etanol) obračunava se tako što se propisani iznos akcize pomnoži sa količinom hektolitarskih stepeni alkohola sadržanim u isporučenoj količini etil-alkohola (etanola).
Sadržina hektolitarskih stepeni alkohola u isporučenoj količini etil-alkohola (etanola) utvrđuje se tako što se količina etil-alkohola koja se isporučuje pomnoži sa procentom alkohola sadržanog u etil-alkoholu i podeli sa 100.

Obračunavanje akcize na motorno ulje i mazivo

Član 6.

Obeležavanje motornih ulja i maziva koja su proizvedena uz učešće najmanje 25% baznog ulja dobijenog rerafinacijom upotrebljavanih motornih i industrijskih ulja u smislu člana 9. stav 5. Zakona, vrši se tako što se etiketa koja se lepi na ambalažu, prilikom štampanja, tonira jasnom zelenom bojom.

Obračunavanje akcize na osvežavajuća bezalkoholna pića

Član 7.

Akciza na praškove i pastele za dobijanje osvežavajućih bezalkoholnih pića obračunava se primenom propisanog iznosa akcize na količinu osvežavajućeg bezalkoholnog pića koje se dobija nakon otapanja u vodi prema priloženom uputstvu na pakovanju.

2) Obračunavanje akcize kod uvoza

Član 8.

Obračunavanje akcize pri uvozu, u skladu sa odredbama člana 22. Zakona, vrši se na taj način što se prilikom prijavljivanja carinske robe, u jedinstvenoj carinskoj ispravi ili posebnom dokumentu uz druge potrebne elemente, iskazuje osnovica akcize i vrši obračunavanje akcize.
Obračunavanje akcize na sirovu, prženu i mlevenu kafu, kao i na njen ekstrakt, vrši se prilikom uvoza.
Na prženu, odnosno mlevenu kafu dobijenu preradom sirove kafe na koju je plaćena akciza pri uvozu, akciza se ne obračunava.
Obračunavanje akcize pri uvozu etil-alkohola i praškova i pastela za spravljanje osvežavajućih bezalkoholnih pića vrši se na način iz čl. 5. i 7. ovog pravilnika.
Obračunavanje akcize pri uvozu vrši se na taj način što se stope, odnosno iznosi akcize primenjuju na osnovicu koju čini vrednost uvezenog proizvoda, koja prema članu 8. stav 4. Zakona predstavlja vrednost utvrđenu po carinskim propisima, uvećanu za iznos carina i drugih uvoznih dažbina, odnosno jedinica mere.

3) Obračunavanje akcize kod ulaska proizvoda na teritoriju Republike Srbije sa teritorije Republike Crne Gore

Član 9.

Kad se proizvodi na koje se obračunava akciza kupuju sa teritorije Republike Crne Gore, a na te proizvode nije plaćena akciza u toj republici, obračun akcize vrši se danom ulaska kupljenih proizvoda na teritoriju Republike Srbije, a na način na koji se po odredbama ovog pravilnika vrši obračun akciza na proizvode koji su proizvedeni na teritoriji Republike Srbije.
Kad je na proizvode na koje se obračunava akciza, koji se kupuju sa teritorije Republike Crne Gore, akciza u toj republici plaćena po stopi koja je niža od stope propisane u Republici Srbiji, vrši se na način iz stava 1. ovog člana obračun razlike manje plaćene akcize.
Na način iz st. 1. i 2. ovog člana obračun akcize vrši i pravno lice čije je sedište na teritoriji Republike Crne Gore, a koje akcizne proizvode prodaje preko poslovnih jedinica čije je sedište na teritoriji Republike Srbije.
Obračunata akciza iz st. 1. do 3. ovog člana uplaćuje se u rokovima iz člana 23. Zakona.

4) Posebni slučajevi obračunavanja akcize

Član 10.

Obračunavanje akcize po odredbama ovog pravilnika vrši se kod:
1) davanja proizvoda bez naknade (poklon, ustupanje i slično), ili u zamenu za drugi proizvod ili uslugu;
2) iskazivanja manjka proizvoda u skladištu i stovarištu, fabričkom krugu i akciznom skladištu, koji se ne može pravdati višom silom ili na drugi dopušten način (u daljem tekstu: manjak);
3) iskazivanja rashoda (kala, rastura, kvara i loma, u daljem tekstu: rashod), u skladištu, stovarištu i dr. u fabričkom krugu i akciznom skladištu iznad količine utvrđene Uredbom o količini rashoda (kalo, rastur, kvar i lom) na koji se ne plaća akciza i porez na promet proizvoda;
4) korišćenja proizvoda sopstvene proizvodnje.
Zakonom utvrđen nastanak akcizne obaveze u slučajevima iz stava 1. ovog člana (momenat davanja bez naknade, iskazivanja manjka i rashoda, ili korišćenja sopstvenih proizvoda), predstavlja momenat kada se ta obaveza i obračunava.

5) Umanjenje i refakcija akcize

Umanjenje obračunate akcize

Član 11.

Umanjenje obračunate akcize u smislu člana 20. Zakona, vrši se u rokovima za plaćanje obračunate akcize ili prilikom sastavljanja tromesečnog obračuna akcize.
Umanjenje obračunate akcize iz stava 1. ovog člana, vrši se tako što se od utvrđenog iznosa za plaćanje akcize odbije srazmerni iznos akcize plaćene na reprodukcioni materijal upotrebljen za proizvodnju akciznog proizvoda.
Srazmerni iznos plaćene akcize iz stava 2. ovog člana utvrđuje se na osnovu podataka o obračunatoj akcizi iz plaćenih faktura o kupovini reprodukcionog materijala.
Kod sastavljanja tromesečnog i konačnog obračuna akcize u Obrazac OA unosi se iznos umanjene akcize.

Refakcija akcize

Član 12

Obveznik iz člana 39. Zakona ostvaruje pravo na refakciju akcize na osnovu pismenog zahteva, koji se podnosi poreskom organu gde se vodi kao obveznik poreza