Na osnovu člana 113. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS", br. 41/09, 53/10 i 101/11),
Ministar saobraćaja donosi

PRAVILNIK

O NAČINU SMEŠTAJA TERETA, NjEGOVOG OBEZBEĐENjA I OZNAČAVANjA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 13 od 8. februara 2013)

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se način smeštaja tereta, njegovog obezbeđenja i označavanja na vozilu u drumskom saobraćaju.

Član 2.

Teret na vozilu mora biti smešten i obezbeđen u skladu sa utvrđenim pravilima o obezbeđenju tereta u drumskom saobraćaju koja su data u Prilogu - Obezbeđenje tereta u drumskom saobraćaju, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 3.

Ako teret na motornom i priključnom vozilu prelazi najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila, označava se tablom.
Tabla iz stava 1. ovog člana je kvadratnog oblika, dimenzija 50x50 cm, obojena naizmenično kosim trakama reflektujuće crvene, odnosno narandžaste i bele boje i postavljena je upravno na uzdužnu osu vozila.

Član 4.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Broj 110-00-19/2012-01
U Beogradu, 11. januara 2013. godine
Ministar, Milutin Mrkonjić, s.r.
PRILOG
Obezbeđenje tereta u drumskom saobraćaju
1. Opšti deo
1.1. Uvod
Pre utovara tereta u vozilo potrebno je proveriti da li su platforma za utovar, karoserija i oprema za obezbeđivanje tereta u ispravnom i upotrebljivom stanju. Teret mora biti obezbeđen tako da ne može da se odgura, pretumba, pomeri ili ispadne sa vozila usled truckanja ili prevrtanja vozila. Način obezbeđivanja tereta bira se u skladu sa svojstvima tereta (zaključavanje, blokiranje, direktno vezivanje, vezivanje gornjeg dela tereta ili kombinacija navedenog). Teret treba obezbediti u skladu s preporukama proizvođača vozila i proizvođača opreme za obezbeđivanje tereta. Oprema za obezbeđivanje tereta treba da odgovara uslovima na putu, tj. mora da bude u stanju da izdrži eventualna nagla kočenja, nagla skretanja da bi se izbegla prepreka na putu, loše puteve, loše vremenske uslove itd. Tokom prevoženja tereta potrebno je redovno proveravati da li je on obezbeđen, prvi put nakon nekoliko kilometara pređenog puta na mestu gde je bezbedno zaustavljanje, kao i posle svakog naglog kočenja ili druge vanredne situacije u vožnji. Kad god je moguće, treba koristiti opremu koja pomaže pri obezbeđivanju tereta, kao što su podloge protiv klizanja, daske "za hodanje", trake, ugaonici itd. Prilikom obezbeđivanja tereta nužno je voditi računa o tome da ga oprema koja se koristi i način na koji se koristi ne ošteti.
Teret koji se prevozi mora da bude obezbeđen bez obzira na dužinu puta kako bi se zaštitila lica koja ga utovaruju i istovaruju, vozači, vozilo kojim se prevozi, kao i drugi učesnici u saobraćaju i pešaci.
Teret utovaruju, istovaruju i prevoze obučena lica kako bi se izbegao rizik koji postoji usled pomeranja tereta ili delova tereta pri vožnji, bez obzira na vrstu vozila i vrstu opterećenja.
Za efikasnan, pouzdan i bezbedan prevoz, nužno je dobro isplanirati način slaganja i obezbeđivanja tereta, što omogućava i velike uštede. Da bi se izbegla neprijatna iznenađenja treba izabrati adekvatno prevozno sredstvo u kome će se teret prevoziti i obezbediti teret prema silama kojima će biti izložen tokom prevoza.
To znači da prvo treba saznati koja vrsta tereta će se prevoziti i kako će se prevoziti, koje prevozno sredstvo će se koristiti, kao i to da li je u pitanju kombinovani transport, pa prema tome izabrati način na koji će se teret obezbediti tokom prevoza.
1.2. Potreba za obezbeđivanjem tereta
Za bezbedan prevoz tereta nužno je poznavati zakon fizike po kojem se telo u pokretu kreće pravolinijski i nepromenjenom brzinom samo ako nema delovanja sile, tj. teret ne proizvodi silu kojom deluje na okolinu (osim svojom težinom) samo ako se vozilo kreće pravom linijom i nepromenjenom brzinom. U slučaju naglog povećanja brzine, kočenja, ulaženja u krivinu, prestrojavanja itd. pojačavaju se sile kojima teret deluje (u drumskom saobraćaju sile su uglavnom horizontalne) i u takvim situacijama težina tereta sama po sebi neće biti dovoljna da ga zadrži na mestu, što znači da će teret koji nije obezbeđen iskliznuti (pri naglom kočenju, sila kojom teret deluje na prednji deo vozila može biti gotovo jednaka težini tereta, npr. teret od jedne tone će da "pogura" prednji deo vozila silom od skoro 1 000 daN, tj. silom od jedne tone). Prilikom saobraćajne nezgode sile mogu biti još jače, stoga je nužno obezbediti teret koji se prevozi i voziti oprezno.
1.2.1. Masa i težina
Da bi se teret adekvatno obezbedio, nužno je razumeti razliku između mase i težine: masa je osobina materije (sva tela, pero, deblo, cigla, kamion itd. imaju masu, koja je suštinski povezana sa kvantitetom materije koju telo sadrži, tj. sa njegovom gustinom, koja ne zavisi od mesta na kojem se telo nalazi), a težina je sila koja nastaje usled gravitacije (gravitacija je sila kojom se tela međusobno privlače, proporcionalna je njihovoj masi i smanjuje se s povećanjem udaljenosti između njih: sila privlačenja između dva tela koja su dvostruko udaljenija smanjuje se četiri puta itd...).
U međunarodnom mernom sistemu (metrički sistem), masa se meri u gramima (g), kilogramima (kg) ili tonama (t), dok se sile, kao što je težina, mere njutnima (N). Težina mase 1 kg iznosi 9,81 N na nivou mora (oko 10 N ili 1 deka-njutn (skraćeno: daN), pa pošto je težina tela proporcionalna njegovoj masi, težina mase 1 t (1 000 kg) iznosi 1 000 daN, mase 2 t iznosi 2 000 daN itd.
1.2.2. Težište
Da bi se teret pravilno postavio i obezbedio na vozilu, tj. da bi se adekvatno rasporedilo opterećenje, važno je znati gde je njegovo težište. (Težište nekog tela je prosečna vrednost distribucije mase tog tela. Ako je masa tela jednako raspoređena, njegovo težište, tj. centar gravitacije nalazi u njegovom geometrijskom centru, npr. težište homogene kocke ili lopte je u centru te kocke, odnosno lopte. Ako masa tela nije jednako raspoređena, njegovo težište je bliže tački na kojoj je telo teže, npr. težište tela napravljenog od čelika i kartona nalazi se na čeličnom delu jer je tu njegova masa skoncentrisana. Težište nekog tela ne mora obavezno da bude u samom telu, npr. težište homogenog tela u obliku bumeranga nalazi se na sredini između dva kraja bumeranga, van samog tela.)
Što je težište tereta više, veća je mogućnost da se on prevrne kada je izložen horizontalnim silama. Ako je težište tereta van centralne vertikale u odnosu na "otisak" tereta, on će imati tendenciju da se prevrne ka onom delu gde je težište najbliže granicama "otiska".
Što je viša težišna tačka vozila i tovara kao celine, veća je mogućnost da se prevrnu.
1.2.3. Sile ubrzanja tereta
1.2.4. Klizanje
Samo trenje ne može da spreči neobezbeđeni teret da sklizne. Kada se vozilo kreće, poskakivanje tereta usled neravnina na putu smanjuje trenje koje sprečava da teret sklizne.
Trenje koje sprečava klizanje tereta potpuno nestaje u trenutku kada teret poskoči iz svog ležišta u vozilu, zbog čega je neophodno vezati njegov gornji deo ili ga i na drugi način pričvrstiti kako bi uvek postojala sila trenja, tj. kako bi teret uvek bio u dodiru sa svojim ležišem u vozilu. Način pričvršćivanja zavisi od zajedničkih osobina površine tereta i ležišta vozila koji se dotiču.
1.2.5. Nakrivljenost i prevrtanje
Uz mere kojima se sprečava klizanje tereta, neophodno je dodatno pričvrstiti teret kako ne bi mogao da se nakrivi i prevrne. Rizik od prevrtanja zavisi od visine težišta i dimenzija tereta, a izračunava se na osnovu visine, širine i dužine tereta. Naročitu pažnju treba obratiti ako se težište tereta ne nalazi u sredini tereta.
1.2.6. Tvrdoća