Na osnovu člana 337. stav Zakona o izvršenju krivičnih sankcija("Službeni glasnik SRS", br. 26/77), republički sekretar za pravosuđe i opštu upravu donosi

PRAVILNIK

O NAČINU VRŠENjA SLUŽBE OBEZBEĐENjA U USTANOVAMA ZA IZDRŽAVANjE KAZNE ZATVORA

(Objavljen u "Sl. glasniku SRS", br. 30/78)

I. OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se način vršenja službe obezbeđenja u ustanovama za izdržavanje kazne zatvora.
Pod ustanovama za izdržavanje kazne zatvora u smislu stava 1. ovog člana podrazumevaju se: kazneno-popravni domovi, okružni zatvori i zatvori (u daljem tekstu: ustanova).

Član 2.

Služba obezbeđenja se organizuje na način kojim se obezbeđuje efikasno izvršenje njenih poslova i zadataka.
Zavisno od veličine i kategorije ustanove služba obezbeđenja može imati; spoljašnje obezbeđenje, unutrašnje obezbeđenje, dežurnu službu i sprovodnu službu.
Radi pripravnosti u većim ustanovama, mogu se formirati posebna odeljenja službe obezbeđenja.

Član 3.

Službom obezbeđenja u ustanovi u kojoj radi više od 40 radnika obezbeđenja, rukovodi zapovednik straže, a u ustanovi u kojoj radi manje od 40 radnika službe obezbeđenja (u daljem tekstu: radnik obezbeđenja) nadzornik straže.

II. VRŠENjE SLUŽBE

Član 4.

Radnik obezbeđenja vrši službu na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona, kao i na osnovu naređenja i uputstva upravnika ustanove, odnosno drugih starešina određenih opštim aktom ustanove.
U smislu ovog pravilnika, starešinom se smatra, pored upravnika, njegovog zamenika i rukovodioca službe obezbeđenja, i radnik obezbeđenja pod čijim se rukovodstvom nalazi radnik ove službe prilikom vršenja službenog posla, kao i dežurno službeno lice u ustanovi, za vreme dok se nalazi na toj dužnosti.
Radnik obezbeđenja dužan je izvršiti naređenje izdato u cilju vršenja službe, osim naređenja čije bi izvršenje predstavljalo krivično delo, u kojem slučaju je dužan da odmah obavesti višeg starešinu.

Član 5.

Radnik obezbeđenja nosi vatreno oružje ukoliko to zahtevaju poslovi i zadaci radnog mesta odnosno službenog zadatka.
U zatvorenom delu ustanove radnici obezbeđenja ne nose vatreno oružje, osim ako postoje posebne okolnosti, o čemu odlučuje nadležni starešina.

Član 6.

Služba obezbeđenja obavlja se svakodnevno i neprekidno.
Radne smene određuju se prema potrebi i uslovima rada na pojedinim radnim mestima. Između dve smene, radniku se mora obezbediti najmanje 12 časova slobodnog vremena.
U vanrednim prilikama (u slučaju pobune, bekstva, požara, poprave i sl.) radnik obezbeđenja, i kad nije na dužnosti, obavezan je da se odazove pozivu starešine.
Radnik obezbeđenja dužan je da obavesti starešinu kad u slobodno vreme odlazi iz mesta stanovanja.

Član 7.

Rukovodilac službe obezbeđenja, u vršenju službenih zadataka dužan je naročito:
1. da neposredno organizuje rad službe obezbeđenja i da se stara o njenom uspešnom i zakonitom vršenju;
2. da vrši raspored radnika obezbeđenja na dužnosti;
3. da se stara o unapređenju službe obezbeđenja (da organizuje stručna predavanja, gađanja iz vatrenog oružja, obezbeđuje održavanje fizičke kondicije, obučavanje u borilačkim veštinama i dr.);
4. da se stara o održavanju ispravnosti naoružanja bi opreme službe obezbeđenja i redovnom snabdevanju;
5. da usklađuje rad službe obezbeđenja sa ostalim službama u ustanovi;
6. da pruža pomoć ovlašćenim organima u postupku prema licima lišenim slobode;
7. da redovno izveštava upravnika ustanove o stanju obezbeđenja u ustanovi, upotrebi vatrenog oružja i drugih sredstava prinude.

Član 8.

Radnik obezbeđenja, u vršenju službenih zadataka, dužan je naročito:
1. da poznaje pravila službe, zakonske i druge propise na osnovu kojih vrši službu kao i poslove i zadatke radnog mesta na koje je raspoređen;
2. da na vreme prima dužnost i službu vrši neprekidno do sledeće smene;
3. da dužnost vrši shodno uputstvima za odgovarajuće radno mesto i da pri vršenju dužnosti primenjuje sredstva, mere i metode rada u skladu sa propisanim ovlašćenjima saglasno naređenju nadležnog starešine;
4. da se pre primanja dužnosti javi neposrednom starešini radi pregleda oružja i opreme kao i utvrđivanja sposobnosti za vršenje službe;
5. da primopredaju dužnosti izvrši prema uputstvu za to radno mesto;
6. da na propisani način održava vezu sa drugim radnicima obezbeđenja na dužnosti, sa starešinom službe obezbeđenja i dežurnim službenim licem i da u slučaju potrebe drugom radniku pritekne u pomoć;
7. da spreči bekstvo osuđenog i pritvorenog lica;
8. da sprečava narušavanje kućnog reda i discipline od strane lica lišenih slobode i da otkriva povrede discipline i druge protivpravne radnje učinjene od strane ovih lica;
9. da onemogućava samopovređivanje lica lišenih slobode i da pruža pomoć povređenim;
10. da sprečava oštećenje objekta, mašina, alata i druge društvene imovine;
11. da na vreme obaveštava starešinu službe obezbeđenja o svojim zapažanjima za vreme vršenja službe;
12. da alarmira i hitno interveniše u slučaju pobune, bekstva, požara i drugih elementarnih nepogoda;
13. da u međusobnim službenim odnosima oslovljava druge radnike prema zvanju i položaju a u opštenju sa starešinom pridržava strojevog pravila, kao i da podnosi raport prilikom nailaska starešine;
14. da svojim ponašanjem u službi i van službe čuva svoj ugled i ugled ustanove;
15. da službu vrši u propisanoj, urednoj i čistoj uniformi, obrijan i pristojno podšišan;
16. da poznaje vaspitno-obrazovne zadatak ustanove kao i programe postupanja sa osuđenim licima, koji su pod njegovim neposrednim nadzorom.
Radnici obezbeđenja moraju poznavati pravila rukovanja i upotrebe oružja i druge opreme koja im je poverena, da pohađaju nastavu koja se organizuje radi njihovog stručnog obrazovanja i usavršavanja, kao i praktične vežbe koje se organizuju u cilju održavanja kondicije i spremnosti za vršenje službe.

Član 9.

Radniku obezbeđenja zabranjeno je:
1. da se udaljava sa radnog mesta, sa prostora koji mu je određen za kretanje ili da napusti lice lišeno slobode koje mu je povereno na čuvanje odnosno sprovođenje;
2. da neovlašćenim licima daje podatke i druga obaveštenja koja su u vezi sa vršenjem službe i radom ustanove;
3. da u ustanovu pusti neovlašćeno lice bez odobrenja koja su u vezi sa vršenjem službe i radom ustanove;
4. da u ustanovu pusti neovlašćeno lice bez odobrenja upravnika odnosno lica koje je za to ovlašćeno;
5. da neposredno pre i za vreme službe uzima alkohol;
6. da bez prethodnog obaveštenja upravnika ustanove odlazi u inostranstvo.

Član 10.

Radnik obezbeđenja, dužan je da u vršenju službene dužnosti postupka čovečno i sa čuvanjem ljudskog dostojanstva osuđenih i pritvorenih lica koja su mu poverena na čuvanje.

Član 11.

Radnik obezbeđenja dužan je da osuđena i pritvorena lica upozorava na odgovornost za povrede ili pokušaj povreda: discipline, kućnog reda, radne discipline ili pravilnog odnosa prema službenim licima, kao i osuđenim i pritvorenim licima kao i na svoja ovlašćenja da u slučaju potrebe može upotrebiti odgovarajuće sredstvo prinude.

Član 12.

O narušavanju discipline i kućnog reda od strane osuđenih i pritvorenih lica, radnik obezbeđenja dužan je podneti prijavu neposrednom starešini.
U prijavu se navodi: ime i prezime prekršioca discipline, vreme, mesto, način izvršenja i posledice povrede discipline kao i mere koje je preduzeo.

Član 13.

Ako je izvršeno krivično delo ili pokušaj samopovređivanja od strane osuđenog odnosno pritvorenog lica, ili ako je došlo do nesreće na poslu, izvršiće se obezbeđenje mesta gde se događaj desio, i očuvanje tragova i predmeta koji su od interesa za obavljanje uviđaja od strane ovlašćenih organa.
Radnik obezbeđenja dužan je da o događaju i preduzetim merama obezbeđenja obavesti bez odlaganja neposrednog starešinu, a ako se lice lišeno slobode nalazi van ustanove i najbliži organ unutrašnjih poslova.

Član 14.

Radnik obezbeđenja dužan je da spreči nepozvanim licima pristup u krug ustanove ili pojedine njene objekte. U tom cilju može legitimisati i zadržati svako lice koje ulazi u krug ustanove ili se neovlašćeno približava njenim objektima ili se nepozvano približava osuđenim i pritvorenim licima kad se ova lica nalaze van ustanove.
O zadržavanju lica iz prethodnog stava radnik obezbeđenja odmah obaveštava organ unutrašnjih poslova.

1. Dežurna služba

Član 15.

Poslovi dežurstava u ustanovama se vrši neprekidno.
Dežurni radnik se stara da se poslovi službe obezbeđenja obavljaju u skladu sa propisima.

Član 16.

U zavisnosti od obima poslova može se odrediti i pomoćnik dežurnost.
Dežurni radnik nosi vidljivi znak dežurstva na levom rukavu. Znak se sastoji od trake crvene boje, širine 10 cm sa belim slovom "D".

Član 17.

Rukovodilac dežurne službe dužan je da se stara o blagovremenom smenjivanju