Na osnovu člana 12. stav 1. tačka 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Službeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03 - ispravka, 58/04, 62/04 - ispravka, 79/05 - dr. zakon i 101/05 - dr. zakon),
Nacionalni prosvetni savet donosi

Pravilnik

o Opštim osnovama predškolskog programa

(Objavljeno u "Prosvetni glasnik", br. 14 od 15 novembra 2006)

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrđuju se Opšte osnove predškolskog programa.

Član 2.

Opšte osnove predškolskog programa odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3.

Opšte osnove predškolskog programa primenjuju se počev od školske 2006/2007. godine.

Član 4.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".

Broj 110-00-03919/2006-02

U Beogradu, 3. oktobra 2006. godine

Predsednik dr Aleksandar Jovanović, s.r.

OPŠTE OSNOVE PREDŠKOLSKOG PROGRAMA

UVOD

Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obezbedi povoljnu društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama, uslovima i podsticajima za razvoj bogatih, raznovrsnih i osmišljenih aktivnosti, kojima ona mogu da se predano bave koristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti. Smatra se da deci treba omogućiti, već na tim uzrastima, da se igraju, praktično, konstruktivno i stvaralački deluju, komuniciraju i sarađuju sa vršnjacima i odraslim osobama u ustanovi i van nje. Ustanova treba da predstavlja sredinu u kojoj se svako dete oseća sigurno i prihvaćeno da bi moglo bezbedno i relativno samostalno da ispituje svet oko sebe, stičući pozitivna iskustva koja će se izraziti kroz sklonost i sposobnost za aktivno učestvovanje u životu i radu zajednice dece i vaspitača, kakvu predstavlja vaspitna grupa. Ovo opšte aktiviranje deteta, i posebno, njegovo osposobljavanje za samostalno, ali i udruženo delovanje, kao i za društveni život, najvažnija je pedagoška funkcija predškolske ustanove.

Predškolsko detinjstvo je najburniji period razvoja i svaki od uzrasta u okviru ovog detinjstva ima svoje specifičnosti. Vođenje računa o ovim specifičnostima, kao i individualnim karakteristikama svakog deteta, uslov je uspešnog vaspitno-obrazovnog rada. Da bi taj rad bio naučno zasnovan i ujednačen do one mere do koje se javljaju razlike u okviru pojedinih uzrasta, on treba da se odvija prema Opštim osnovama predškolskog programa, koje donosi Nacionalni prosvetni savet. Istovremeno, da bi rad sa decom bio prilagođen uslovima u kojima predškolska ustanova deluje, kao i potrebama, mogućnostima i interesovanjima konkretne dece, svaka predškolska ustanova donosi sopstveni predškolski program, polazeći od Opštih osnova predškolskog programa.

Uvažavajući dečje uzrasne karakteristike, kao i potrebu da se između predškolske ustanove i škole uspostavi kontinuitet, Opšte osnove predškolskog programa podeljene su na tri međusobno povezane celine: Osnove programa nege i vaspitanja dece uzrasta od šest meseci do tri godine, Osnove programa vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri godine do uključivanja u program pripreme za školu i Pripremni predškolski program.

Medicinske sestre-vaspitači, koje ostvaruju program nege i vaspitanja, kao i vaspitači koji vaspitavaju i obrazuju decu od navršene treće godine do polaska u školu, programiraju, planiraju i prate rezultate svoga rada polazeći od predškolskog programa koji je donela ustanova u kojoj rade, ali i onog segmenta Opštih osnova predškolskog programa koji se odnosi na uzrast dece u njihovoj vaspitnoj grupi. Ovi programi treba da predstavljaju polazišta za njihovu kreativnu razradu i prilagođavanje svakome od dece sa kojom rade. Istovremeno, oni sadrže i kriterijume na osnovu kojih je moguće vrednovati rad vaspitača obezbeđujući mu sticanje potrebnog iskustva i profesionalni razvoj u njegovom odgovornom poslu.

OSNOVE PROGRAMA NEGE I VASPITANjA DECE UZRASTA OD ŠEST MESECI DO TRI GODINE

Ciljevi vaspitanja i nege dece uzrasta do tri godine

Vaspitanje je formativni proces, kojim se bude i aktualizuju psihofizički potencijali deteta, podstiču i usmeravaju pozitivne tendencije koje se ispoljavaju u njegovom razvoju, zadovoljavaju dečje potrebe kao izvor razvojnih mogućnosti i stvaraju uslovi za što bolje i uspešnije korišćenje ovih mogućnosti za postizanje sve viših nivoa u sposobnostima, proširivanje i usavršavanje iskustva, stvaranje osnove za izgrađivanje voljno-karakternih osobina, oplemenjivanje emocija i menjanje ponašanja deteta, odnosno, oformljavanje i razvijanje svih pozitivnih svojstava njegove ličnosti u pogledu fizičko-senzornog, emocionalno-socijalnog i umnog razvoja. Od procesa vaspitanja na ovom uzrastu neodvojiva je nega dece, kojom se održava njihova higijena i zadovoljavaju potrebe za snom, ishranom i boravkom na vazduhu, dok se interakcijom u procesu nege doprinosi socijalizaciji i opštem razvoju deteta. Nega podrazumeva i preventivnu zdravstvenu zaštitu kojom se, medicinskim metodama, čuva zdravlje dece i sprečava javljanje bolesti putem profilakse i odgovarajućim tretmanom svih faktora koji ugrožavaju dečje zdravlje.

Vaspitanje i nega dece uzrasta do tri godine vrši se, pre svega, stvaranjem povoljne vaspitne sredine u kojoj će dete sticati iskustva po sopstvenom programu otkrivajući sebe i svoju okolinu, u kojoj će biti aktivno u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. Njihov osnovni smisao je da čuvaju, podstiču i kultivišu spontane izraze ponašanja deteta u odnosu na okolinu, zbog čega se prilikom ostvarivanja ciljeva vaspitanja i nege polazi od spontanih izraza deteta i poštuje njegova osobenost u otkrivanju sveta oko sebe.

Ciljevi takvog vaspitanja i nege su sledeći:

Ciljevi fizičko-senzornog razvoja:

- održavanje fizičkog zdravlja dece;
- povoljni uticaj na opšti razvoj organizma;
- normalno stanje aparata za kretanje;
- formiranje pravilnog držanja tela;
- ovladavanje motorikom;
- usavršavanje funkcija čulnih organa, i razvijanje navika (telesne higijene, uzimanja hrane, za pražnjenje i dr.).

Ciljevi socijalno-emocionalnog razvoja:

- očuvanje spontanosti i iskrenosti deteta u kontaktu sa svojom okolinom;
- negovanje otvorenosti za doživljaje;
- pružanje pomoći u sticanju samostalnosti;
- pomoć u stvaranju slike o sebi i sticanju poverenja u svoje sposobnosti;
- usvajanje elementarnih normi ponašanja u okviru osnovnih moralnih vrednosti (dobro, rđavo);
- razvoj sposobnosti obavljanja aktivnosti u zajednici sa odraslima i drugom decom, i kultivisanje i razvoj pozitivnih, integrativnih emocija.

Ciljevi umnog razvoja:

- podsticanje i negovanje prirodne radoznalosti deteta u odnosu na svet koji ga okružuje;
- podržavanje prirodne mogućnosti deteta da se uživljava u predmete i pojave, negovanje osetljivosti za utiske kao motiva za postavljanje pitanja;
- podsticanje rešavanja malih problema senzomotorne inteligencije;
- podržavanje spontanih pokušaja govorne komunikacije deteta;
- podsticanje i bogaćenje dečjeg govora kao sredstva za komunikaciju i sticanje saznanja;
- podsticanje razvoja senzomotornih i perceptivnih sposobnosti, i stvaranje povoljnih uslova za formiranje početnih znanja kroz praktične aktivnosti.

Nega i vaspitanje dece uzrasta od šest do 12 meseci

Nega dece

Kupanje se obavlja u porodici, a izuzetno u kolektivu. Sestra-vaspitač treba da sazna na koji se način ono obavlja u kući, odnosno da upozna majku sa pravilnim postupcima prilikom kupanja. Ovom prilikom biće reči o onim postupcima koji su značajni za stariji uzrast u uslovima kolektivnog života odojčeta.

Pre svega, treba uvažavati navike sa kojima je dete došlo iz porodice u periodu adaptacije na novu sredinu, ne insistirajući na trenutnom usvajanju novoga.

U održavanju lične higijene dolazi na prvom mestu redovno pranje ruku toplom vodom i sapunom. Dete je najčešće na podu, ono puže pa se ruke prljaju.

Nega nosa, odnosno prohodnost nosnih šupljina, značajna je zbog čestih respiratornih infekcija. Redovno čišćenje nosa omogućava nesmetano disanje i hranjenje i smanjuje mogućnost upale srednjeg uha. Prema potrebi treba ukapavati i kapi u nos (odvojenom kapaljkom za svako dete).

Za održavanje nege u kolektivu posebno je značajno obezbeđenje individualnog pribora (češalj za negu kose, maramice, ubrusa za lice, noćni sud, postelja i dr.).

Što se tiče odeće za decu treba naglasiti da mora ispunjavati potrebne higijenske zahteve, da bude jednostavna, prijatna, udobna, da omogućava neprestano kretanje, da čuva telesnu toplotu i da štiti kožu od spoljašnjih uticaja. Oblačenje se obavlja prema određenom redosledu koji se poštuje jer time dete navikavamo na rad od prvih dana života. Oblačenje se mora prilagoditi godišnjem dobu i temperaturi prostorije u kojoj odojče boravi (20-22^oC). Potrebno je obratiti posebnu pažnju na redovno presvlačenje jer se dete lako prlja i kvasi. Patikice su još uvek jedina obuća za dete. One treba da budu komotne, a po obliku slične dubokoj cipelici.

U delokrug nege spada i angažovanje sestre-vaspitača na sprečavanju određenih malformacija koštanog sistema. Sprečavanje dece da dugo stoje od osmog pa i devetog meseca, posebno deblje dece, rahitične i eksudativne konstrukcije, odnosno upućivanje dece na puzanje, doprinosi prevenciji ispoljavanja urođenog iščašenja kuka. Prevencija ravnih tabana takođe je značajna za ovaj i kasniji period. Sestra-vaspitač može vrlo jednostavnim postupkom (određenom četkicom za zube) da stimuliše stopala i izvodi vežbe pri čemu dete imitira aktivne pokrete stopala.

Pri kraju prve godine javljaju se nagoveštaji za