Na osnovu člana 44. stav 3. i člana 55. stav 1. Zakona o društvenoj brizi o deci ("Službeni glasnik RS", br. 49/92, 29/93, 53/93, 56/93, 28/94, 47/94 i 25/96),
Ministar prosvete donosi

Pravilnik

o Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina

(Objavljeno u "Prosvetni glasnik", br. 6 od 20 avgusta 1996)

Član 1.

Ovim pravilnikom utvrđuju se Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina.

Član 2.

Osnove programa predškolskog vaspitanja n obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina sadrže: osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina, kao i način i uslove ostvarivanja osnova ovog programa na jezicima nacionalnih manjina.

Član 3.

Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 4.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Prosvetnom glasniku".
Broj 110-00-00028/96-02
U Beogradu, 18. jula 1996. godine
Ministar, prof. dr Dragoslav Mladenović, s. r.
OSNOVE PROGRAMA PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA DECE UZRASTA OD TRI DO SEDAM GODINA
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje dece uzrasta od tri do sedam godina temelji se na naučnim i stručnim dostignućima.
Predškolsko vaspitanje je funkcionalno povezano u celinu vaspitno-obrazovnog sistema i integralni je deo sistema društvene brige o deci.
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od tri do sedam godina (u daljem tekstu: Osnove programa) su osnove za izradu specijalizovanih programa.
Osnove programa zasnivaju se na različitosti stavova, otvorenosti i slobodi stvaralačkog vaspitno-obrazovnog procesa u predškolskim ustanovama i drugim institucijama u kojima se organizuje predškolsko vaspitanje.
Razvojne specifičnosti dece predškolskog uzrasta naglašavaju potrebu autonomnosti u programiranju, ostvarivanju i vrednovanju predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Predškolsko vaspitanje ima društveni karakter po dva osnova - porodica je osnovna ćelija društva, a staranje o razvoju i učenju mladih generacija je od vitalnog značaja za napredak samog društva.
Savremeno društveno predškolsko vaspitanje i obrazovanje polazi i od prava roditelja na aktivno učešće u vaspitanju deteta. Roditelji imaju slobodu izbora postojećih vaspitnih ustanova, programa vaspitno-obrazovnog rada, organizacionih oblika, kao i direktnog uključivanja u proces vaspitno-obrazovnog rada.
Primena Osnova programa podrazumeva poboljšanje osnovnih uslova za rad u predškolskim ustanovama, utvrđivanje pedagoških standarda, u skladu sa mogućnostima društva i roditelja kao i podizanje nivoa stručne osposobljenosti i motivacije za rad pedagoških radnika.
FUNKCIJE DRUŠTVENOG PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA
Predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem se obezbeđuje ostvarivanje prava deteta i zadovoljavanje potreba dece, porodice i društva. Dečje potrebe i prava su da se rode i žive u sredini koja će unapređivati njihovo fizičko i mentalno zdravlje, u kojoj će se osećati prihvaćena i voljena, u kojoj će postojati najbolji uslovi za njihov rast, razvoj i učenje.
Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je nastavak i dopuna porodičnom vaspitanju, kojim se obezbeđuje aktivno učestvovanje deteta, u zajednici dece slične sebi, a u uslovima koji su prilagođeni njemu, njegovim mogućnostima, interesima i razvojnim potrebama. Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je otvoreno za roditelje, njihove uticaje, ideje, potrebe i neposredno učešće.
Razvijanjem sposobnosti za samostalno učenje, rad i kreiranje, predškolsko vaspitanje i obrazovanje, kao prvi stepen vaspitno-obrazovnog sistema, ima važnu ulogu u pripremanju deteta za školu i sistematsko obrazovanje.
Kompenzatorskom funkcijom predškolsko vaspitanje i obrazovanje ublažava razlike među decom nastale u socijalnim i kulturno-ekonomski uskraćenim sredinama.
Deci ometenoj u razvoju predškolsko vaspitanje i obrazovanje pruža, kroz odgovarajući korektivni postupak, vaspitanje, brigu i povećanu društvenu pomoć.
Darovitoj deci kroz posebne vaspitne postupke, predškolsko vaspitanje i obrazovanje stvara mogućnosti ispoljavanja i razvijanja stvaralačkih sposobnosti.
SHVATANjA O DETETU I NjEGOVOM RAZVOJU
Osnove programa temelje se na humanističkom shvatanju prirode deteta i njegovog fizičkog i duhovnog razvoja. Suštinska odrednica je da je dete vrednost samo po sebi, da u sebi nosi pozitivne razvojne potencijale i da je i samo činilac sopstvenog razvoja, socijalizacije i vaspitanja.
Srž humanističkog shvatanja deteta čini istovremeno postojanje dve protivurečne komponente - biti dete i biti budući čovek. Ova dijalektička priroda deteta, naučno utemeljena u savremenim teorijskim i empirijskim saznanjima, definiše ga kao aktivno, interaktivno i kreativno biće.
Dete je aktivno biće po svojoj biološkoj i psihološkoj prirodi. Aktivna priroda deteta se ispoljava u njegovoj inicijativnosti, u spontanim i eksplorativnim ponašanjima i iznad svega, u dečjoj igri, kao osnovnom obliku samodelatnosti deteta.
Snažan pokazatelj detetove aktivne prirode je njegova uloga kao aktivnog partnera u socijalnim interakcijama. Iz toga sledi shvatanje deteta kao interaktivnog bića. Po svom nasleđu i prirodi svog razvoja, dete je socijalno biće za čije formiranje su nužni uslovi: - socijalna sredina, socijalna interakcija i kultura. Od rođenja, ono pokazuje selektivnu osetljivost za podsticaje iz socijalnog sveta, selektivnu pažnju za druge osobe, razvija aktivna inicijativna ponašanja usmerena ka drugim osobama, uspostavlja socijalne odnose i afektivne veze sa drugim osobama i pokazuje socijalnu kogniciju. Interakcija deteta ima različite oblike: saradnju kroz zajedničke aktivnosti, komplementarno delovanje, opoziciju, konflikt i partnerstvo.
Kao aktivno i interaktivno biće, dete je nužno i kreativno biće, koje u svim domenima svog ponašanja stvara i konstruiše. Znanja, modele ponašanja i vrednosti koje postoje u njegovoj sredini, dete aktivno otkriva i konstruiše. Normalni uslovi u fizičkom, socijalnom i kulturnom okruženju uslovljavaju mogućnost da dete bude sposobno i za diverzivna, divergentna i inovativna ponašanja.
Ove osnove programa polaze od deteta kao fizičkog, saznajnog, socijalnog i afektivnog bića, koje je aktivno u procesu vaspitanja. Proces vaspitanja se temelji na: pozitivnoj dečijoj motivaciji, programima vaspitanja i obrazovanja koji uvažavaju uzrasne i razvojne mogućnosti deteta i na evaluaciji postignuća.
Osnove programa polaze od poštovanja detetove ličnosti, nastojeći da se detetu pruži prilika da postane svesno svojih osobenosti, da ih prihvati i razvija samostalno i kroz socijalne odnose sa vršnjacima i odraslima.
Pomoć, podrška i usmeravanje od strane odraslih (vaspitača, roditelja) u Osnovama programa se određuje pre svega, u prilagođavanju sadržaja dečjim mogućnostima, uklanjanju prepreka dečjim aktivnostima, ohrabrivanju i vođenju deteta u njegovim samoaktivnostima.
Ove osnove programa suštinu predškolskog vaspitanja i obrazovanja definišu kao očuvanje, podsticanje i oplemenjivanje spontanih stvaralačkih mogućnosti i svojstava predškolskog deteta, zahtevajući obezbeđivanje uslova za normalan fizički, intelektualni, socijalni, emocionalni i moralni razvoj.
NAČELO ZA IZBOR METODA VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA
Aktivnost od posebnog razvojnog značaja u predškolskom uzrastu je igra deteta, njegovo igranje, njegova igračka delatnost.
Igra je aktivnost koja se rađa iz društvenog položaja malog deteta. Na ulasku u predškolsko doba dete, u većem stepenu no što je bilo ranije, postaje društveno biće i za sebe i za svoju okolinu. Međutim, malo dete nije u položaju da stvarno utiče na zbivanja koja presudno određuju njegovo življenje.
Igra je izraz napora malog deteta da prevaziđe raskorak između sopstvenih mogućnosti i normi ponašanja koje, neminovno, mora da usvoji da bi se uspešno uključilo u društvenu sredinu.
Igra ima niz karakteristika koje joj daju vodeću ulogu u razvoju deteta:
a) igra je prva manifestacija sposobnosti deteta da sopstveno iskustvo pretvori u nešto zamišljeno i da svoju svest upotrebi na nov i jedinstven način;
b) dete doživljava u igri - istražujući i eksperimentišući na duplikatu stvarnosti - odlučujući prelom kada prestaje da bude zavisno od neposredne unutrašnje i spoljašnje sredine. Taj događaj je presudan za njegov celokupni dalji razvoj ljudskog bića, a naročito za razvoj njegovog stvaralaštva;
v) igra se odnosi na one delove stvarnosti koji sadrže zbivanja od najvećeg interesa i značaja za dete. Zato igra nosi sopstvenu motivaciju, njena svrha i cilj su u njoj samoj, ona omogućava slobodan izbor i odluku, ali