Na osnovu člana 85. stav 1. Zakona o javnim putevima ("Službeni glasnik RS", br. 101/05, 123/07, 101/11 i 93/12),
Ministar saobraćaja donosi

PRAVILNIK

O OSNOVNIM USLOVIMA KOJE TUNEL NA JAVNOM PUTU MORA DA ISPUNjAVA SA GLEDIŠTA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA I PODOBNOSTI PUTA ZA ODVIJANjE SAOBRAĆAJA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 121 od 24. decembra 2012)

I. UVODNE ODREDBE

Predmet pravilnika

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se osnovni uslovi koje sa gledišta bezbednosti saobraćaja i podobnosti puta za odvijanje saobraćaja mora da ispunjava tunel na javnom putu, čija dužina prelazi 500 m.

Značenje izraza

Član 2.

Pojedini izrazi u smislu ovog pravilnika imaju sledeće značenje:
1) tunel obuhvata građevinsku konstrukciju tunela (portalne građevine, primarna i sekundarna tunelska obloga, poprečne veze i kolovozna konstrukcija) i infrastrukturu tunela (odvođenje vode, oprema tunela, saobraćajna signalizacija i oprema i ostale instalacije u tunelu);
2) analiza rizika je detaljna procena rizika za određeni tunel, pri čemu se u obzir uzimaju svi projektni faktori i saobraćajni uslovi koji utiču na bezbednost, a naročito karakteristike i vrsta saobraćaja, dužina i geometrija tunela, kao i prognozirani broj teških teretnih vozila na dan;
3) plan hitnih intervencija je dokument kojim se definišu procedure i način postupanja lica zaposlenih u tunelu, kao i drugih spoljnih službi i organa u slučaju opasnosti u tunelu kada je ugrožena bezbednost učesnika u saobraćaju;
4) saobraćajno opterećenje je prosečan godišnji dnevni saobraćaj (PGDS) kroz tunel po saobraćajnoj traci na dan, računajući svako motorno vozilo kao jednu jedinicu;
5) dužina tunela je dužina najduže saobraćajne trake izmerene na potpuno zatvorenom delu tunela;
6) hitne službe su sve lokalne službe, bilo da su javne, privatne ili deo zaposlenih u tunelu, koje intervenišu u slučaju opasnosti u tunelu, a naročito policija, vatrogasna služba i ekipe za spasavanje;
7) servisna tunelska cev je pomoćna tunelska cev koja služi i za evakuaciju korisnika glavne tunelske cevi u slučaju opasnosti u tunelu i omogućava pristup vozilima hitnih službi do glavne tunelske cevi.

II. OSNOVNI USLOVI

Definicija osnovnih uslova

Član 3.

Osnovni uslovi propisani ovim pravilnikom podrazumevaju primenu mera bezbednosti i zahteve u vezi saobraćajne signalizacije, a u cilju bezbednog odvijanja saobraćaja u tunelu.

1. Mere bezbednosti

Član 4.

Mere bezbednosti su:
1) infrastrukturne mere:
(1) strukturne mere (broj tunelskih cevi i saobraćajnih traka, geometrija tunela, staze i izlazi za slučaj opasnosti, pristup za hitne službe, zaustavne površine, odvođenje tečnosti),
(2) uslovi za rasvetu,
(3) uslovi za ventilaciju,
(4) uslovi za stanice za slučaj opasnosti,
(5) uslovi za odvođenje vode,
(6) uslovi za kontrolni centar,
(7) uslovi za sistem nadzora,
(8) uslovi za oprema za zatvaranje tunela,
(9) uslovi za komunikacione sisteme,
(10) uslovi za snabdevanje električnom energijom u slučajevima opasnosti i
(11) uslove za otpornost opreme na požar;
2) mere koje se odnose na korišćenje tunela.
Mere bezbednosti zasnovane su na sledećim osnovnim parametrima:
1) dužina tunela (dužina najduže saobraćajne trake izmerene na potpuno zatvorenom delu tunela);
2) broj tunelskih cevi;
3) broj saobraćajnih traka;
4) geometrija poprečnog preseka;
5) saobraćajna signalizacija i oprema;
6) vrsta konstrukcije;
7) jednosmerni ili dvosmerni saobraćaj;
8) saobraćajno opterećenje po tunelskoj cevi (uključujući i vremensku raspodelu);
9) rizik od zagušenja saobraćaja (dnevni ili sezonski);
10) vreme odziva hitnih službi;
11) procenat teških teretnih vozila u ukupnom saobraćaju u tunelu (izražen u procentima);
12) procentualno učešće vozila koja prevoze opasan teret i vrsta opasnog tereta;
13) građevinske i saobraćajne karakteristike pristupnih puteva;
14) širina saobraćajne trake;
15) brzina kretanja vozila;
16) geografsko okruženje i meteorološki uslovi.
Pored uslova iz stava 1. ovog člana, tunel mora da ispunjava i zahteve u skladu sa propisima kojima se uređuju planiranje i izgradnja objekata i zaštita od požara.
Infrastrukturne mere iz stava 1. ovog člana date su u Prilogu 1. - Infrastrukturne mere koje se odnose na tunele, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Analiza rizika

Član 5.

Analizom rizika procenjuju se kritična stanja koja mogu da se jave prilikom projektovanja novog, odnosno rekonstrukcije postojećeg tunela u slučaju kada bilo koji element tunela odstupa od vrednosti parametara utvrđenih ovim pravilnikom.
Analizom rizika određuju se dodatne mere bezbednosti koje se preduzimaju radi povećanja bezbednosti, odnosno smanjenja rizika u datom tunelu (smanjenje evakuacionog puta, smanjenje udaljenosti poprečnih puteva za hitne službe, povećanje otpornosti na požar građevinskih konstrukcija i opreme, pozicioniranje vatrogasne službe s definisanjem specijalne opreme, dodatna saobraćajna signalizacija, integralno upravljanje bezbedonosnim sistemima u nezgodama i sl.).
Analiza rizika je deo dokumentacije u postupcima za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole za tunel.

Plan hitnih intervencija

Član 6.

Plan hitnih intervencija sadrži:
1) nadležne službe za reagovanje u slučaju opasnosti u tunelu;
2) komandne linije i koordinacija različitih nadležnih službi, kao i njihova odgovornost;
3) praćenje bezbednosti, kao i metode alarmiranja;
4) slučajeve u kojima neispravnost opreme ili nedostaci vezani za ljudski faktor zahtevaju zatvaranje tunela za saobraćaj, a u cilju bezbednosti saobraćaja;
5) saobraćajne događaje ili događaje iz neposrednog tunelskog okruženja koji zahtevaju da tunel bude zatvoren;
6) ljudske i kadrovske kapacitete i resurse i opremu koja je neophodna za intervencije;
7) algoritme rada i načina funkcionisanja tunelske opreme u slučaju opasnosti u tunelu;
8) putanje pristupa do mesta na kojem je nastala opasnost u tunelu i plan evakuacije.
Plan hitnih intervencija predstavlja osnov za efikasno programiranje elemenata informacionih sistema i rada tunelske opreme, adekvatnu eksploataciju tunela u smislu bezbednosti odvijanja saobraćaja i sastavni je deo dokumentacije u postupcima za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole za tunel.
Tokom eksploatacije tunela plan hitnih intervencija je neophodno kontinuirano ažurirati i nadograđivati u skladu sa stečenim iskustvima, razvojem tehnologije i izmenama propisa iz oblasti bezbednosti saobraćaja i protivpožarne zaštite.

Saobraćajno opterećenje

Član 7.

U slučaju da broj teretnih vozila, čija ukupna masa prelazi 3,5 tone, prelazi 15% prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja ili kada prosečan sezonski dnevni saobraćaj prelazi prosečni godišnji dnevni saobraćaj za više od 50% sprovodi se analiza rizika u skladu sa članom 5. ovog pravilnika.

a) Infrastrukturne mere

Broj tunelskih cevi i saobraćajnih traka

Član 8.

Za tunele, kod kojih će očekivano saobraćajno opterećenje biti veće od 10.000 vozila po saobraćajnoj traci na dan u periodu od 15 godina, planira se izgradnja dve tunelske cevi s jednosmernim saobraćajem.
Broj saobraćajnih traka, osim zaustavne trake, mora u tunelu i van tunela biti isti.
Izmena broja traka vrši se na udaljenosti od portala tunela, koja mora biti najmanje jednaka rastojanju koje vozilo koje se kreće najvećom dozvoljenom brzinom pređe za 10 sekundi.
U slučaju da geografski uslovi ne omogućavaju izmenu broja traka u skladu sa stavom 3. ovog člana, preduzimaju se dodatne i/ili pojačane mere radi povećanja bezbednosti saobraćaja.
Ulazni prostor tunela oblikuje se na način da onemogući nalet vozila na portal tunela.
Širina saobraćajnih traka u tunelu mora biti ista kao i širina saobraćajnih traka na delu puta ispred i iza tunela.

Geometrija tunela

Član 9.

U novim tunelima nije dozvoljen uzdužni nagib veći od 5%, osim ako zbog geografskih uslova nije moguće drugo rešenje.
U tunelima s uzdužnim nagibom većim od 3%, na osnovu analize rizika preduzimaju se dodatne i/ili pojačane mere da bi se povećala bezbednost saobraćaja.
Ako je širina trake za spora vozila manja od 3,5 m, a dozvoljen je saobraćaj teškim teretnim vozilima, na osnovu analize rizika preduzimaju