Na osnovu člana 26. stav 5. Zakona o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09),
Ministar zdravlja donosi

PRAVILNIK

O PREHRAMBENIM ADITIVIMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 63 od 19. jula 2013)

Sadržaj Pravilnika

Član 1.

Ovim pravilnikom bliže se uređuju prehrambeni aditivi (u daljem tekstu: aditivi) u procesu proizvodnje hrane, i to:
1) Lista aditiva koji su odobreni za upotrebu u hrani i uslovi upotrebe (u daljem tekstu: Lista 1);
2) Lista aditiva uključujući nosače koji su odobreni za upotrebu u aditivima, u enzimima za hranu, u aromama i u nutrijentima i uslovi njihove upotrebe (u daljem tekstu: Lista 2);
3) način deklarisanja aditiva;
4) specifikacije aditiva.
Lista 1 i Lista 2 odštampane su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Primena Pravilnika

Član 2.

Odredbe ovog pravilnika primenjuju se na aditive za hranu.
Ovaj pravilnik se ne primenjuje na sledeće supstance, ako se ne koriste kao aditivi:
1) pomoćna sredstva u proizvodnji hrane;
2) sredstva za zaštitu bilja i biljnih proizvoda;
3) supstance koje se dodaju hrani kao nutrijenti;
4) supstance koje se koriste za preradu vode za piće;
5) arome za hranu;
6) enzime za hranu.

Definicije

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) Aditiv je svaka supstanca koja se, bez obzira na njenu hranljivu vrednost, ne koristi kao hrana, niti predstavlja karakterističan sastojak hrane, ali se iz tehnoloških razloga dodaje hrani u toku proizvodnje, prerade, pripreme, obrade, pakovanja, transporta ili čuvanja, tako da direktno ili indirektno preko svojih međuproizvoda postaje ili može da postane sastojak hrane.
Aditivima se ne smatraju sledeće supstance:
- monosaharidi, disaharidi ili oligosaharidi i hrana koja sadrži pomenute supstance koje se koriste zbog njihovog svojstva zaslađivanja;
- hrana u osušenom ili koncentrisanom obliku, uključujući arome dodate u procesu proizvodnje složene hrane zbog njihovih aromatičnih svojstava, ukusa ili hranljivih svojstava, kao i sekundarnog efekta bojenja;
- supstance koje se koriste za pokrivanje ili oblaganje hrane, koje ne čine sastavni deo hrane i nisu namenjene konzumiranju zajedno sa takvom hranom;
- proizvodi koji sadrže pektin, a dobijaju se od osušene pulpe jabuke ili kore citrus voća ili dunja ili iz njihove mešavine dejstvom razblaženih kiselina, a zatim delimičnom neutralizacijom solima natrijuma ili kalijuma (tečni pektin);
- baze za gume za žvakanje;
- beli ili žuti dekstrin, pečeni ili dekstriniran skrob, skrob modifikovan tretmanom kiselinama ili bazama, izbeljeni skrob, fizički modifikovan skrob i skrob tretiran amilolitičkim enzimima;
- amonijum-hlorid;
- krvna plazma, jestivi želatin, hidrolizati proteina i njihove soli, proteini mleka i gluten;
- aminokiseline i njihove soli koje nemaju tehnološku funkciju, izuzev glutaminske kiseline, glicina, cisteina i cistina i njihovih soli;
- kazeinati i kazein;
- inulin.
2) Pomoćno sredstvo u proizvodnji hrane je svaka supstanca koja:
(1) se sama po sebi ne koristi kao hrana;
(2) se namerno koristi u procesu prerade sirovina, hrane ili njihovih sastojaka u svrhu zadovoljenja određenih tehnoloških potreba tokom proizvodnje, obrade ili prerade;
(3) može imati za posledicu nenamernu, ali tehnološki neizbežnu prisutnost ostataka te supstance ili njenih derivata u gotovom proizvodu, pod uslovom da njihova prisutnost ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, kao i da nema tehnološki efekat u gotovom proizvodu.
3) Funkcionalno svojstvo označava jednu od kategorija aditiva definisanih na osnovu tehnološke funkcije aditiva.
4) Funkcionalna klasa označava grupu aditiva sa istim funkcionalnim svojstvima.
5) Neprerađena hrana je hrana koja nije podvrgnuta bilo kakvoj obradi koja dovodi do bitne promene njenog prvobitnog stanja (pri čemu ona može biti izdeljena, sečena, odkoštena, usitnjena, odvojena od kože ili kore, mlevena, rezana, očišćena, duboko zamrznuta, zamrznuta, ohlađena, mlevena u mlinu, oljuštena, upakovana, raspakovana i sl.)
6) Hrana bez dodatog šećera označava hranu koja ne sadrži:
(1) dodate monosaharide ili disaharide;
(2) dodatu hranu koja sadrži monosaharide ili disaharide, koja se koristi zbog njenih svojstava zaslađivanja.
7) Hrana smanjene energetske vrednosti je hrana čija je energetska vrednost umanjena za najmanje 30% u poređenju sa istim ili sličnim proizvodom.
8) Stoni zaslađivač je proizvod koji sadrži zaslađivače dozvoljene za upotrebu, može sadržati i druge aditive i/ili sastojke hrane i koji je namenjen prodaji krajnjem potrošaču kao zamena za šećere.
9) Ljuantum satis znači da maksimalno dozvoljena količina aditiva nije propisana, ali se aditiv upotrebljava u skladu sa principima dobre proizvođačke prakse u količini koja nije veća od količine potrebne da se postigne željeni tehnološki efekat pri čemu aditiv ne menja prirodu, sastav i kvalitet proizvoda na način na koji bi doveo potrošača u zabludu.

Liste aditiva

Član 4.

Samo aditivi iz Liste 1 mogu da se stavljaju u promet i da se koriste u hrani u skladu sa uslovima upotrebe aditiva navedenim u Listi 1.
Samo aditivi navedeni u Listi 2 mogu da se koriste kao aditivi u hrani, u enzimima za hranu, u aromama za hranu i u nutrijentima u skladu sa uslovima upotrebe aditiva navedenim u Listi 2.
Aditivi moraju da ispunjavaju uslove iz člana 13. ovog pravilnika koji se odnose na specifikaciju aditiva.

Zabrana stavljanja u promet aditiva i hrane

Član 5.

Zabranjeno je stavljanje u promet aditiva i hrane u kojoj je prisutan aditiv čije korišćenje nije u skladu sa uslovima propisanim ovim pravilnikom.

Opšti uslovi za uključivanje aditiva u liste aditiva i njihovu upotrebu

Član 6.

Aditiv uključen u Listu 1 i u Listu 2 može se koristiti samo ako ispunjava sledeće zahteve:
1) da na osnovu dostupnih naučnih dokaza ne predstavlja opasnost po zdravlje potrošača u koncentraciji dozvoljenoj za upotrebu;
2) da je upotreba aditiva tehnološki opravdana, kada nije moguće postići zahtevani efekat drugim ekonomski i tehnološki izvodljivim putem;
3) da upotreba aditiva ne dovodi potrošača u zabludu.
Aditiv uključen u Listu 1 i u Listu 2 mora da ima osim drugih prednosti i korist za potrošača, i da se u tom smislu upotrebljava za jednu ili više sledećih namena:
1) očuvanje hranljive vrednosti hrane;
2) obezbeđivanje potrebnih sastojaka ili sastojaka hrane za proizvode namenjene grupama potrošača sa posebnim dijetetskim potrebama;
3) poboljšanje i očuvanje kvaliteta, stabilnosti ili organoleptičkih osobina hrane, pri čemu aditiv ne sme da menja prirodu, sastav i kvalitet hrane na način koji bi mogao da dovede potrošača u zabludu;
4) obezbeđivanje pomoći u proizvodnji, preradi, pripremi, tretiranju, pakovanju, transportu ili čuvanju proizvoda, uključujući i aditive, enzime za hranu i arome za hranu, pri čemu aditiv ne sme da se upotrebljava za prikrivanje neispravnih sirovina, odnosno loših (uključujući i nehigijenske) tehnoloških postupaka ili prakse.
Izuzetno od stava 2. Tačka 1) ovog člana, aditiv koji smanjuje hranljivu vrednost hrane, a koji je svrstan u Listu 1 upotrebljava se ako:
1) hrana čiji je aditiv sastojak ne čini bitan element uobičajene ishrane;
2) je aditiv neophodan za proizvodnju hrane namenjene grupama potrošača sa posebnim dijetetskim potrebama.

Posebni uslovi za zaslađivače

Član 7.

Aditiv uključen u funkcionalnu klasu zaslađivača u Listi 1 koristi se samo ako uz korišćenje za jednu ili više namena definisanih u članu 6. stav 2. ovog pravilnika zadovoljava jednu ili više navedenih funkcija:
1) zamenjuje šećere u proizvodnji hrane smanjene energetske vrednosti, hrane koja nema kariogeni potencijal ili hrane bez dodatog šećera;
2) zamenjuje šećere ukoliko to produžava rok trajanja takve hrane;
3) omogućava proizvodnju hrane namenjene potrošačima sa posebnim dijetetskim potrebama u skladu sa propisima koji regulišu oblast zdravstvene ispravnosti dijetetskih proizvoda.

Posebni uslovi za boje

Član 8.

Aditiv uključen u funkcionalnu klasu boja u Listi 1 koristi se samo ako uz korišćenje za jednu ili više namena definisanih u članu 6. stav 2. ovog pravilnika zadovoljava i jednu ili više navedenih funkcija:
1) obnavljanje prvobitnog izgleda hrane čija boja može da se promeni prilikom prerade, čuvanja, pakovanja i distribucije, gde dolazi do narušavanja vizuelne prihvatljivosti gotovog proizvoda;
2) postizanje veće vizuelne prihvatljivosti hrane;
3) davanje boje hrani koja je inače bezbojna.

Funkcionalne klase aditiva

Član 9.

Aditivi navedeni u Listi 1 i u Listi 2 svrstavaju se u funkcionalne klase prema osnovnoj tehnološkoj funkciji aditiva.
Svrstavanje