Na osnovu člana 6. stav 3. Zakona o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 25/96),
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, ministar prosvete i ministar za zdravlje sporazumno donose

PRAVILNIK

O PRIPRAVNIČKOM STAŽU I NAČINU POLAGANjA STRUČNOG ISPITA PSIHOLOGA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 30 od 25. avgusta 1998)

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se program pripravničkog staža, način obavljanja pripravničkog staža i način polaganja stručnog ispita psihologa.

Član 2.

Na stručnom ispitu psihologa (u daljem tekstu: ispit), proverava se:
1) znanje i sposobnost samostalnog obavljanja poslova psihologa, predviđenih programom pripravničkog staža;
2) znanje u oblasti osnova ustavnog uređenja, sistema državne uprave, javnih službi i preduzeća.

Član 3.

Psiholog se priprema za polaganje ispita savlađivanjem programa pripravničkog staža u ustanovi, preduzeću, drugoj organizaciji ili kod preduzetnika koji obavlja psihološku delatnost.

Član 4.

Pripravnički staž se obavlja po programu pripravničkog staža za psihologe koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 5.

Pripravnik ispit polaže pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove socijalne zaštite.
Ispitna komisija sastoji se od predsednika i dva člana.
Predsednik i članovi ispitne komisije imaju zamenike.
Predsednik ispitne komisije je psiholog koji ima najmanje zvanje magistra nauka ili stručni naziv specijaliste u oblasti psihologije.
Jedan član ispitne komisije je psiholog sa najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti psihološke delatnosti za koju se psiholog koji polaže ispit priprema tokom pripravničkog staža, a drugi član ispitne komisije je diplomirani pravnik sa najmanje pet godina radnog iskustva u struci.
Administrativne poslove za ispitnu komisiju obavlja zapisničar.

Član 6.

Prijavu za polaganje ispita podnosi ministarstvu nadležnom za poslove socijalne zaštite, u pisanom obliku, ustanova, preduzeće, druga organizacija ili preduzetnik, kod kojih psiholog obavlja pripravnički staž.
Prijavu za polaganje ispita može podneti i psiholog.
Uz prijavu za polaganje ispita dostavljaju se:
1) overen prepis diplome o stečenom stepenu stručne spreme;
2) potvrda ustanove, preduzeća, druge organizacije ili preduzetnika iz stava 1. ovog člana o vremenu provedenom na stručnom osposobljavanju sa mišljenjem o radu psihologa;
3) dokaz o uplati sredstava na ime troškova polaganja ispita.

Član 7.

Troškove polaganja ispita psihologa snosi ustanova, preduzeće, druga organizacija ili preduzetnik, koji psihologa upućuju na polaganje ispita.
Ako psihologa na polaganje ispita ne upućuju ustanova, preduzeće, druga organizacija ili preduzetnik, troškove polaganja ispita snosi sam psiholog.

Član 8.

Ispitna komisija utvrđuje rok za polaganje ispita koji ne može biti duži od 45 dana od dana prijema prijave za polaganje ispita.
O datumu polaganja ispita ispitna komisija obaveštava psihologa najkasnije 30 dana pre polaganja ispita.

Član 9.

Ispit se sastoji iz pismenog i usmenog dela.
Ispit počinje izradom pismenog rada iz psihologije.
Zadatak za pismeni rad određuje i pismeni rad ocenjuje član ispitne komisije - psiholog. Zadatak obuhvata jedno ili više pitanja iz zadataka i poslova za koje se pripravnik osposobljava, odnosno na koje je raspoređen.
Zadatak za pismeni rad treba da bude takav da se iz njegove obrade može oceniti u kojoj je meri pripravnik ovladao praktičnim i drugim znanjima potrebnim za obavljanje poslova psihologa iz određene oblasti.

Član 10.

Posle izrade pismenog rada pristupa se usmenom delu ispita radi provere znanja iz materije utvrđene u članu 2. ovog pravilnika.
Pripravnik čiji pismeni rad nije pozitivno ocenjen ne može pristupiti usmenom delu ispita.

Član 11.

Znanje pripravnika pokazano na ispitu ocenjuje se posebno za pismeni rad, kao i za usmeni deo ispita, ocenom "položio" ili "nije položio".
Posle završetka ispita, ispitna komisija ocenjuje celokupan uspeh pripravnika na ispitu, imajući u vidu pismeni rad i odgovore na usmenom delu ispita.
Uspeh pripravnika na ispitu ocenjuje se ocenom "položio" ili "nije položio".
Ocenom "nije položio" ocenjuje se pripravnik koji nije pozitivno ocenjen iz pismenog dela ispita.
Pripravnik koji nije pozitivno ocenjen iz usmenog dela ispita upućuje se na ponovno polaganje ispita iz tog dela u roku koji ne može biti kraći od 30 dana ni duži od četiri meseca od dana prethodnog polaganja.
Ako pripravnik ne bude pozitivno ocenjen na ponovnom polaganju usmenog dela ispita, smatra se da nije položio ispit.

Član 12.

Ako pripravnik ne preda pismeni rad ili odustane od započetog polaganja, smatra se da ispit nije položio.
Pripravniku se može najduže tri meseca odložiti polaganje ispita zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga, o čemu odlučuje ispitna komisija.

Član 13.

O toku ispita vodi se zapisnik koji sadrži podatke o sastavu ispitne komisije, psihologu, sadržini polaganja ispita i dobijenoj oceni psihologa.
Pismeni rad psihologa prilaže se uz zapisnik.
Zapisnik potpisuju predsednik, članovi komisije i zapisničar.

Član 14.

Na osnovu zapisnika o toku ispita, izdaje se uverenje o položenom ispitu.
Uverenje iz stava 1. ovog člana sadrži: prezime i ime psihologa; godinu i mesto rođenja; fakultet koji je psiholog završio; datum i mesto polaganja ispita; uspeh psihologa; broj i datum izdavanja uverenja; potpis predsednika komisije i potpis ministra nadležnog za poslove socijalne zaštite.
Uverenje iz stava 1. ovog člana overava se pečatom ministarstva nadležnog za poslove socijalne zaštite.

Član 15.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
PROGRAM
PRIPRAVNIČKOG STAŽA ZA PSIHOLOGE
I. ZNANjE I SPOSOBNOST SAMOSTALNOG OBAVLjANjA POSLOVA PSIHOLOGA
1. Psiholozi koji rade savetovališni rad kao samostalnu delatnost u toku pripravničkog staža ovladavaju sledećim znanjima iz psihologije i primenom tih znanja u psihološkoj praksi:
Psihopatologija i psihodijagnostika: psihopatologija odraslih, problemi klasifikacije mentalnih poremećaja, psihičko zdravlje i bolest, neuroze, psihoze, granična stanja, poremećaji ličnosti, bolesti zavisnosti, psihosomatski poremećaji.
Psihopatologija detinjstva i mladosti: poremećaji ishrane, poremećaji navika, poremećaji ponašanja, psihosomatski poremećaji, dečje neuroze, dečje psihoze i psihotični poremećaji.
Porodica: psihološki aspekti razvoda braka, razvoj porodice (porodični ciklus), funkcionalna i desfunkcionalna porodica, procena braka i porodice.
Kriza i traumatizacija: koncept krize, posttraumatska stanja.
Školska neefikasnost: adaptacioni period i tok adaptacije - dete u školi, adolescenti u školi, vršnjačke grupe i interpersonalni odnosi, stavovi roditelja prema školi i školovanju deteta, praćenje kako dete doživljava školu, kako se nosi sa školskim normama i zahtevima, organizacija škole, karakter školskih normi i zahteva, posrednička i savetodavna uloga razrednog