Na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o društvenoj brizi o deci ("Službeni glasnik SRS", br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94 i 47/94),
Ministar prosvete donosi

PRAVILNIK

O SADRŽAJU OBRAZACA I NAČINU VOĐENjA EVIDENCIJE O OSTVARIVANjU VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA U PREDŠKOLSKOJ USTANOVI

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 45/97)

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se sadržaj obrazaca i način vođenja evidencije o ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi.

Član 2.

U ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi vode se evidencije u skladu sa zakonom, i to:
1) knjiga rada medicinske sestre - vaspitača - Obrazac broj 1;
2) knjiga rada vaspitača - Obrazac broj 2;
3) dnevnik rada stručnih saradnika - Obrazac broj 3.
Obrasci iz stava 1. ovog člana odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Član 3.

Knjiga rada medicinske sestre - vaspitača sadrži evidenciju o: detetu (ime i prezime, datum rođenja, adresa stana i telefon, broj članova porodice, broj dece u porodici i datum upisa i ispisa); roditeljima (ime i prezime, vrsta stručne spreme, naziv preduzeća-ustanove u kojima su zaposleni i kod koga dete živi i telefon); prozivniku (svakodnevna evidencija pohađanja predškolske ustanove), frekvenciji oboljevanja dece u vaspitno-obrazovnoj grupi; radu sa decom (programiranje nege i vaspitnog rada); realizaciji nege i vaspitnog rada; zapažanjima u vaspitnoj grupi; saradnji sa porodicom (program saradnje sa porodicom, roditeljski sastanci i evidencija o prisustvovanju sastancima i individualni grupni razgovori); stručnom usavršavanju medicinskih sestara - vaspitača (stručna veća, stručni aktivi, radne grupe, seminari i razmena iskustva).
Knjiga rada medicinske sestre - vaspitača, vodi se za svaku školsku godinu, u obliku knjige sa tvrdim koricama, veličine25 x 35cm.
Kada se vaspitni rad izvodi i na jeziku narodnosti, evidencija se vodi i na jeziku te narodnosti, odnosno dvojezično, zavisno od jezika na kome se izvodi vaspitno-obrazovni rad.

Član 4.

Knjiga rada vaspitača sadrži evidenciju o: detetu (prezime i ime, datum rođenja, adresa stana i telefon, broj članova u porodici, broj dece u porodici, datum upisa i ispisa); roditeljima (prezime i ime, stručna sprema, naziv preduzeća - ustanove u kojima su zaposleni i kod koga dete živi i telefon); prozivniku (svakodnevna evidencija pohađanja predškolske ustanove); planiranju i evaluaciji vaspitno-obrazovnog rada; stručnom usavršavanju.
Knjiga rada vaspitača, vodi se za svaku školsku godinu u obliku knjige sa tvrdim koricama, veličine25 x 35cm.
Kada se vaspitno-obrazovni rad izvodi i na jeziku narodnosti, evidencija se vodi i na jeziku te narodnosti, odnosno dvojezično, zavisno od jezika na kome se izvodi vaspitno-obrazovni rad.

Član 5.

Dnevnik rada stručnog saradnika sadrži evidenciju o: vaspitnim grupama dece (naziv radne jedinice - objekta, broj vaspitnih grupa i broj upisane dece prema uzrasnim grupama); programiranju i planiranju i evaluaciji rada stručnog saradnika na unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada (izvod iz godišnjeg programa rada pedagoško-psihološke službe); mesečno programiranje, nedeljno planiranje i mesečna evaluacija rada stručnog saradnika i godišnji izveštaj o radu stručnog saradnika u unapređivanju vaspitno-obrazovnog rada.
Dnevnik rada stručnog saradnika vodi se za svaku školsku godinu u obliku knjige sa tvrdim koricama veličine30 x 20cm.

Član 6.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Obrazac broj 1
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Obrazac broj 1, koji je sastavni deo ovog pravilnika dat je u paketu CODE OBRASCI.
-------------------
VOĐENjE KNjIGE RADA
Društvena briga o nezi i vaspitavanju dece predškolskog uzrasta, naročito primenom Osnova programa rada sa decom od tri godine zahteva planski, sistematski i svestrani uticaj, te se nameće potreba planiranja, programiranja i evidentiranja toga rada.
Evidencija prvenstveno treba da posluži medicinskim sestrama, kao neposrednim realizatorima vaspitanja i nege, da im rad bude sistematičan, primeren uzrastu i kontinuiran. Potrebno je pratiti razvoj i uticaj sredine na decu, iznalaziti što kreativnije oblike i sadržaje rada. Da bi se to ostvarilo, pored stručne osposobljenosti potrebno je imati uvid u mnoge činjenice i usklađivati vaspitne uticaje na dete.
Program rada sa decom do tri godine, sastavni je deo dokumentacije vaspitne grupe i služi za izradu mesečnih programa.
Zbog značaja saradnje sa roditeljima i ujednačenosti uticaja na dete dato je dosta prostora evidenciji ove saradnje.
PODACI O DECI PROZIVNIK
Podatke o deci i roditeljima treba srediti po azbučnom redu na početku radne godine. Svaku rubriku popuniti tačno i uredno.
Evidencija dolaska dece vodi se svakodnevno sa plus (+) ili minus (-).
U određenu rubriku prozivnika unosi se datum oboljevanja i ozdravljenja sa dijagnozom (na primer: od 8.04.1981. godine skarlatina). Ukoliko je dete odsutno ne zbog bolesti već iz drugih razloga (kod bebe, roditelji na god. odmoru, itd.), ne unose se u tu rubriku jer se podrazumeva da je zdravo.
Na kraju meseca sumira se broj oboljenja po vrsti i unosi u tabelu koja se nalazi iza prozivnika, iz koje će se koristiti podaci za godišnji izveštaj. Iz nje se sagledava učestalost oboljenja određenog uzrasta i preduzimaju preventivne mere.
RAD SA DECOM
Ova knjiga rada sledi poruke Osnova programa vaspitno-obrazovnog rada sa decom uzrasta do 3 godine koje upućuju na bogatu interakciju dete - sestra; na to da je dete uvek aktivan učesnik u procesu nege i vaspitanja; da se prihvataju i razumeju signali dece koje će i sama sestra njima upućivati; na to da sestra zapaža promene i na njih adekvatno reaguje; kao i da razvija i podstiče mnoge aktivnosti.
Zapažanja o vaspitnoj grupi
Sestra-vaspitač će sa puno pažnje proraditi odeljak "Psihički razvoj" (iz Osnova programa) onih uzrasta koji se poklapaju sa uzrastima dece u vaspitnoj grupi. Na osnovu tih saznanja pratiće promene u svojoj vaspitnoj grupi u toku mesec dana i svoja zapažanja unositi u knjigu rada onda kada su aktuelna. Ta zapažanja će se odnositi na pojedino dete, na manju grupu dece ili svu decu u grupi. Zapažene promene u vaspitnoj grupi odnose se na promene u razvoju dece, njihovom zdravlju i toku nege, promene prouzrokovane u porodici itd. Na primer, šta je novo dete učinilo: progovorilo je, savladalo neki prostor, manje plače kod odvajanja, želi da se penje na sto; kakvo je međusobno ponašanje dece, kako se odnose prema određenoj vrsti hrane i spavanju; koje su bolesti u grupi i dr.
Programiranje nege i vaspitnog rada u toku meseca
Zapažanja o promenama u vaspitnoj grupi proteklog meseca činiće sestri-vaspitaču osnovu za sačinjavanje programa rada sa decom za naredni mesec. U programu će se predvideti moguće aktivnosti koje će se odvijati u okviru nege, preventivne zdravstvene zaštite i vaspitnog rada.
U programu će se signalizirati potreban vaspitni materijal i situacije koje će biti pogodne za izvođenje aktivnosti. Ukoliko se u vaspitnoj grupi nalaze deca različitog uzrasta, program će imati onoliko slojeva aktivnosti koliko u grupama ima uzrasnih proseka ili pojedinačne dece. Ovako sačinjen program aktivnosti za jedan mesec sestra-vaspitač neće shvatiti kao nešto konačno, što se u toku rada ne sme menjati i dograđivati.
Mesečni program će se shvatiti kao nešto što može (a ne mora) da se realizuje. Interesovanja i ponašanja dece u vaspitnoj grupi biće signal sestri-vaspitaču šta u procesu rada eventualno treba dograđivati.
Program za septembar mesec sestra-vaspitač će izraditi na osnovu prorađenih uzrasnih karakteristika i predložiće aktivnosti, zadatke i vaspitni materijal za koje očekuje da će biti svrsishodni. Korekcije programiranog vršiće se u toku rada, a zapažanja o vaspitnoj grupi unosiće se tokom meseca.
Realizacija nege i vaspitnog rada u toku nedelje
U toku nedelje sestra-vaspitač će beležiti ono što je ona sama učinila u odnosu na decu u vaspitnoj grupi: koje je aktivnosti realizovala, koji je njen stepen angažovanja, koje je materijale koristila i šta je novo učinila u radu.
Značajno je njeno mišljenje i stav o adekvatnosti predloženih aktivnosti, o efikasnosti materijala koji je koristila i pogodnosti situacije koje je iskoristila za izvođenje aktivnosti. Značajna je i kritička ocena o izvedenim aktivnostima, o doziranju stimulacija, da li su deca prihvatila ili ne, da li su se zamarala u toku aktivnosti kao i kritička procena sopstvenog angažovanja, sa eventualnim predlozima koji bi doveli do boljih rezultata. U beleženju realizovanog, dakle, naglasak je na promenama koje je sestra-vaspitač činila u radu i kako se ona sama menjala, realizujući aktivnosti nege i vaspitanja, njena razmišljanja šta bi moglo da se promeni u organizaciji, rasporedu življenja, opremi, rasporedu opreme u vaspitnoj grupi, izradi vaspitnih sredstava i dr.
SARADNjA SA RODITELjIMA
Saradnja sa roditeljima je značajna za jedinstveni vaspitni uticaj na dete, te je treba planirati i evidentirati.
Program saradnje treba da sadrži konkretne sadržaje i približno vreme realizacije za sve oblike saradnje sa roditeljima.
U delu grupnog rada (roditeljski sastanci) nalazi se i spisak prisustvovanja roditelja koji treba uredno voditi.
Zapisnici sa sastanka treba da sadrže dnevni red i zaključke po svakoj tački dnevnog reda. Ovo je neophodno da bi se