Na osnovu člana 33. stav 3. Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ("Službeni glasnik RS", broj 125/04),
Ministar zdravlja donosi

PRAVILNIK

O SPREČAVANjU, RANOM OTKRIVANjU I SUZBIJANjU BOLNIČKIH INFEKCIJA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 101 od 20. novembra 2013)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se mere sprečavanja pojave, ranog otkrivanja i suzbijanja bolničkih infekcija, kao i način obrazovanja i rada komisije za zaštitu od bolničkih infekcija.
Zdravstvene ustanove, privatna praksa, socijalne ustanove u kojima se obavlja i zdravstvena delatnost i druga pravna lica koja mogu obavljati zdravstvenu delatnost za svoje zaposlene, dužni su da sprovode stručne, organizacione i druge propisane mere u cilju sprečavanja pojave, ranog otkrivanja i suzbijanja bolničkih infekcija.

Član 2.

Bolnička infekcija, odnosno infekcija povezana sa zdravstvenom zaštitom je infekcija nastala kod pacijenata i osoblja u zdravstvenoj ustanovi ili u drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika, kao rezultat nepoželjne reakcije organizma na prisustvo infektivnog agensa i/ili njegovih toksina, a koja nije bila prisutna niti je pacijent bio u inkubaciji prilikom prijema.
Infekcija se smatra bolničkom ako je nastala u zdravstvenoj ustanovi, odnosno u drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika u sledećim slučajevima:
1) ako je postala evidentna 48 časova posle prijema pacijenta u bolnicu ili kasnije;
2) ako se utvrdi da je povezana sa hirurškom intervencijom, a ispolji se u toku 30 dana posle hirurške intervencije u slučaju da implantat nije ugrađen, ili u toku jedne godine ako je ugrađen;
3) ako se ispolji posle otpusta pacijenta, a epidemiološki podaci pokazuju da je nastala u zdravstvenoj ustanovi ili drugom obliku delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika;
4) ako je nastala kod novorođenčadi kao rezultat prolaza kroz porođajni kanal majke;
5) kod lica zaposlenih u ustanovama iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika.

II. EPIDEMIOLOŠKI NADZOR NAD BOLNIČKIM INFEKCIJAMA

Član 3.

Epidemiološki nadzor nad bolničkim infekcijama (u daljem tekstu: epidemiološki nadzor) podrazumeva sistematsko prikupljanje, analizu i tumačenje podataka o bolničkim infekcijama kao i povratnu informaciju o rezultatima nadzora zdravstvenom osoblju odeljenja na kome je nadzor vršen, komisiji za zaštitu od bolničkih infekcija i nadležnim institucijama.
Epidemiološki nadzor omogućava identifikaciju bolesnika koji imaju neku infekciju i/ili kolonizaciju, kao i sagledavanje faktora rizika koji su doprineli njenom nastanku.
U epidemiološkom nadzoru koriste se definicije bolničkih infekcija koje objavljuje Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" (u daljem tekstu: Institut za javno zdravlje Srbije).

Član 4.

Epidemiološki nadzor iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika obavljaju zdravstveni radnici nadležni za sprovođenje nadzora.
Epidemiološki nadzor nad pacijentima sa povećanim rizikom za nastanak bolničkih infekcija sprovodi se kontinuirano, praćenjem incidencije.
Pacijenti koji su u povećanom riziku za obolevanje od bolničkih infekcija su:
1) operisani pacijenti,
2) imunodeficijentni pacijenti,
3) nedonoščad,
4) novorođenčad,
5) odojčad,
6) pacijenti starije životne dobi (stariji od 65 godina),
7) pacijenti sa opekotinama,
8) pacijenti u jedinicama intenzivne nege i terapije,
9) pacijenti na hemodijalizi,
10) pacijenti oboleli od infektivnih bolesti kao i
11) osobe sa invaliditetom i psihičkim bolestima.
Na odeljenjima na kojima se ne vrši nadzor praćenjem incidencije, sprovodi se nadzor kroz studije prevalencije.
Epidemiološki nadzor iz stava 4. ovog člana sprovodi se u ustanovama iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika na teritoriji Republike Srbije periodično na pet godina, u skladu sa planom koji priprema Institut za javno zdravlje Srbije, u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama.

1. Organizacija epidemiološkog nadzora

Član 5.

Zdravstvena ustanova i drugi oblik delatnosti iz člana 1. stav 2. ovog pravilnika donosi Program za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija (u daljem tekstu: Program) i godišnji Plan za prevenciju i suzbijanje bolničkih infekcija (u daljem tekstu: Plan).
Programom se utvrđuju dugoročni ciljevi, aktivnosti i metod rada, način organizovanja, sprovođenja i kontrole, učesnici u sprovođenju programa i njihovi zadaci.
Planom se utvrđuju aktivnosti u toku jedne kalendarske godine za zaštitu od pojave bolničkih infekcija.

Član 6.

U zdravstvenim ustanovama i socijalnim ustanovama u kojima se obavlja i zdravstvena delatnost, predlog Programa i Plana sačinjava Komisija za zaštitu od bolničkih infekcija (u daljem tekstu: Komisija), a donosi ga direktor zdravstvene ustanove i socijalne ustanove u kojima se obavlja i zdravstvena delatnost.
U privatnoj praksi Program i Plan donosi lice odgovorno za nadzor nad bolničkim infekcijama, u saradnji sa specijalistom epidemiologije nadležnog zavoda/instituta za javno zdravlje.
Program iz st. 1. i 3. ovog člana revidira se jednom u tri godine.
Plan iz st. 1. i 3. ovog člana za narednu godinu, donosi se najkasnije do 31. decembra tekuće godine i dostavlja se nadležnom institutu/zavodu za javno zdravlje.

2. Komisija za zaštitu od bolničkih infekcija

Član 7.

Zdravstvena ustanova i socijalna ustanova u kojoj se obavlja i zdravstvena delatnost, dužna je da formira Komisiju i da ima zdravstvene radnike nadležne za nadzor nad bolničkim infekcijama.
Članove Komisije i zdravstvene radnike nadležne za nadzor imenuje odgovorno lice ustanove.

Član 8.

Komisiju čine predsednik komisije, zamenik predsednika i članovi.

Član 9.

Na sekundarnom i tercijalnom nivou zdravstvene zaštite, predsednik Komisije je direktor zdravstvene ustanove, a zamenik predsednika je specijalista epidemiologije zdravstvene ustanove.
Članovi Komisije su:
1) upravnici klinika/odeljenja kliničkih grana medicine,
2) specijalista epidemiologije u zdravstvenoj ustanovi,
Z) specijalista mikrobiologije,
4) specijalista za infektivne bolesti,
5) specijalista higijene,
6) specijalista epidemiologije nadležnog instituta/zavoda za javno zdravlje,
7) glavna sestra zdravstvene ustanove,
8) glavne sestre klinika/odeljenja,
9) strukovna medicinska sestra/strukovni sanitarno-ekološki inženjer.
Članovi Komisije iz stava 1. ovog člana mogu biti i klinički farmakolog, doktori medicine drugih specijalnosti, kao i drugi zdravstveni radnici.

Član 10.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite i u socijalnoj ustanovi u kojoj se obavlja i zdravstvena delatnost, predsednik Komisije je direktor ustanove koji imenuje zamenika Komisije.
Članovi Komisije su:
1) načelnici službi,
2) specijalista epidemiologije u ustanovi iz stava 1. ovog člana,
3) specijalista epidemiologije nadležnog instituta/ zavoda za javno zdravlje,
4) glavna sestra ustanove,
5) glavne sestre službi,
6) strukovna medicinska sestra/strukovni sanitarno-ekološki inženjer.

Član 11.

Ukoliko zdravstvena i socijalna ustanova iz čl. 9. i 10. ovog pravilnika nema zaposlene zdravstvene radnike pomenutih specijalnosti, odgovorno lice može angažovati zdravstvenog radnika zaposlenog u drugoj zdravstvenoj ustanovi za člana Komisije.

Član 12.

Zdravstvena ustanova i socijalna ustanova u kojoj se obavlja i zdravstvena delatnost, u roku od sedam dana od formiranja Komisije, obaveštavaju nadležni zavod/institut za javno zdravlje i Institut za javno zdravlje Srbije o sastavu Komisije.

Član 13.

Komisija radi na osnovu Poslovnika o radu i obavlja sledeće poslove:
1) donosi i periodično revidira Program i stručno metodološka uputstva za mere prevencije i suzbijanja bolničkih infekcija;
2) dostavlja uputstva u pisanoj i/ili elektronskoj formi