Na osnovu člana 18. Zakona o Privrednoj komori Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 53/92) i člana 24. Statuta Privredne komore Jugoslaviej ("Glasnik PKJ", br. 1/93 - specijalno izdanje), Skupština Privredne komore Jugoslavije, na sednici od 15. oktobra 1997. godine, donosi

PRAVILNIK

O STALNOM IZBRANOM SUDU PRI PRIVREDNOJ KOMORI JUGOSLAVIJE

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 60/97)

I. OSNOVNE ODREDBE

1. Nadležnost

Član 1.

Stalni izbrani sud pri Privrednoj komori Jugoslavije (u daljem tekstu: Komora) odlučuje o privrednim sporovima između pravnih i fizičkih lica koja imaju sedište ili prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Privrednim sudovima smatraju se i:
1) sporovi iz ugovora o osnivanju preduzeća ili drugih oblika organizovanja;
2) sporovi iz ugovora o ulaganju sredstava pravnih ili fizičkih lica u domaće preduzeće ili drugi oblik organizovanja;
3) sporovi iz ugovora o koncesiji između domaćih pravnih, odnosno fizičkih lica;
4) sporovi iz ugovora o pravima intelektualne svojine (autorska i srodna prava i prava industrijske svojine), prava iz oblasti nelojalne konkurencije i sporovi o zaštiti firme;
5) sporovi koji se odnose na brodove i na plovidbu na moru i unutrašnjim vodama, sporovi na koje se primenjuje plovidbeno pravo (plovidbeni sporovi), osim sporova u prevozu putnika, kao i sporovi u kojima se primenjuje vazduhoplovno pravo;
6) sporovi o zakupu poslovnih prostorija.

2. Pojam i status

Član 2.

Stalni izbrani sud (u daljem tekstu: Arbitraža) jeste nezavisan organ i u svom odlučivanju je samostalan.
Sedište Arbitraže je u Beogradu.
Arbitraža ima svoj pečat koji glasi: Stalni izbrani sud pri Privrednoj komori Jugoslavije u Beogradu.

3. Ustrojstvo

Član 3.

Arbitraža obavlja poslove iz svoje nadležnosti preko Predsedništva, sekretara Arbitraže, arbitražnih veća i arbitara pojedinaca.
Predsedništvo Arbitraže sastoji se od predsednika, zamenika predsednika i sekretara Arbitraže.
Predsednika i zamenika predsednika Arbitraže bira i razrešava Skupština Komore na četiri godine, s tim što mogu biti ponovo birani.

4. Predsedništvo

Član 4.

Predsedništvo Arbitraže vrši nadzor nad radom Arbitraže, naročito u pogledu primene ovog pravilnika, konstatuje postojanje arbitražne klauzule, učestvuje u donošenju odluka o nadležnosti Arbitraže, odlučuje o izuzeću arbitara i veštaka i obavlja druge poslove koji su određeni ovim pravilnikom.

5. Sekretarijat i sekretar

Član 5.

Sekretarijatom Arbitraže rukovodi sekretar Arbitraže.
Sekretar Arbitraže obavlja poslove za koje je ovlašćen ovim pravilnikom i opštim aktom o organizaciji i radu stručne službe Komore.
Sekretar i ostali radnici Sekretarijata Arbitraže radnici su Komore.
Na dužnost sekretara Arbitraže raspoređuje se radnik Komore u skladu sa opštim aktima Komore, po pribavljenom mišljenju Predsedništva Arbitraže.

IIPOSTUPAK POSREDOVANjA

1. Posredovanje Arbitraže

Član 6.

U svim slučajevima u kojima je Arbitraža nadležna za rešavanje sporova, svaka stranka, bez obzira na to da li je ugovorena nadležnost Arbitraže, može se obratiti radi posredovanja po odredbama ovog pravilnika za sporazumno rešavanje spora.
Postupak posredovanja je nezavisan od arbitražnog postupka. Ako postupak posredovanja ne uspe, ništa što je u toku tog postupka učinjeno i izjavljeno ne obavezuje stranke.
Pristanak na postupak posredovanja ne znači pristanak na nadležnost Arbitraže u slučaju neuspeha postupka za posredovanje.

2. Pokretanje postupka

Član 7.

Predlog za pokretanje postupka za posredovanje podnosi se pismeno Arbitraži.
Predlog može podneti jedna stranka ili obe strane zajedno. U predlogu se izlaže činjenično stanje i gledište predlagača i podnose potrebne isprave i dokazi koji se odnose na spor.
Svaka stranka može u svako doba odustati od postupka za posredovanje.
U postupku za posredovanje stranke mogu učestvovati lično ili preko ovlašćenog punomoćnika.

3. Pokretanje postupka od jedne stranke

Član 8.

Ako je predlog za pokretanje postupka za posredovanje podnela jedna stranka, sekretar Arbitraže će o tome obavestiti protivnu stranku i pozvaće je da se u određenom roku izjasni da li prihvata predlog. Ako protivna stranka prihvati predlog, dužna je da u ostavljenom roku pismeno izloži činjenično stanje i svoje gledište, i podnese potrebne isprave i dokaze.
Ako protivna stranka u određenom roku ne odgovori ili ne prihvati predlog, sekretar Arbitraže će obavestiti predlagača da se postupak za posredovanja ne može sprovesti.

4. Komisija za posredovanje

Član 9.

Ako je protivna stranka prihvatila predlog za mirenje i ako su predlog stavile obe stranke, obrazovaće se Komisija za posredovanje.
Komisiju za posredovanje sačinjavaju po jedan predstavnik svake stranke i predsednik koga sa liste arbitara imenuje predsednik Arbitraže, ako ga same stranke nisu sporazumno imenovale.
Stranke mogu imenovati svog predstavnika u Komisiji i predsednika Komisije sa liste arbitara i izvan te liste.
Ako stranke ne imenuju svoje predstavnike u predlogu, odnosno u ugovoru o prihvatanju predloga za posredovanje, sekretar Arbitraže će ih pozvati da to naknadno učine. Ako stranke to ne učine u naknadno određenom roku, članove Komisije će imenovati predsednik Arbitraže.
Stranke se mogu saglasiti da postupak za posredovanje izvrši predsednik Arbitraže, drugi član Predsedništva ili posrednik koga imenuje Predsedništvo Arbitraže sa liste arbitara.

5. Troškovi posredovanja

Član 10.

Pre početka postupka pred Komisijom za posredovanje, sekretar Arbitraže odrediće predujam za troškove postupka posredovanja, koji će u jednakim delovima položiti obe stranke.
Ako u naknadno određenom roku stranke ne polože predujam za postupak posredovanja, smatraće se da posredovanje nije uspelo.

6. Postupak posredovanja

Član 11.

Komisija za posredovanje ispitaće stavljene predloge, proučiće podnesene isprave i ostale dokaze i prikupiće potrebna obaveštenja. Na osnovu proučenog materijala, ona će podneti strankama svoj predlog za rešenje spora.
Stranke ne moraju da prihvate predlog Komisije.

7. Poravnanje

Član 12.

Poravnanje je zaključeno kada ga stranke potpišu. Ako su stranke odsutne, dostaviće im se poravnanje radi potpisa, sa upozorenjem da će se smatrati da posredovanje nije uspelo ako ga u roku od sedam dana od dana prijema ne potpišu i vrate Arbitraži.
Postignuto poravnanje u postupku posredovanja ima snagu poravnanja postignutog van Arbitraže.

8. Posledice neuspelog poravnanja

Član 13.

Članovi Komisije za posredovanje, kao i posrednik ne mogu biti izabrani za arbitre ako bi se o sporu po kome nije postignuto poravnanje raspravljalo pred Arbitražom.

9. Pretpostavljena volja stranaka

Član 14.

Potpisivanjem poravnanja smatra se da su stranke saglasne da eventualne sporove, koji bi nastali oko tumačenja ili oko prava i ovlašćenja iz poravnanja, rasprave u svemu po odredbama ovog pravilnika.

10. Poravnanje u vidu arbitražne odluke

Član 15.

Ako stranke saglasno predlože, poravnanje postignuto u postupku za posredovanje može se doneti u vidu arbitražne odluke.

IIINADLEŽNOST ARBITRAŽE

1. Pojam i zaključenje arbitražnog ugovora

Član 16.

Nadležnost Arbitraže može se zasnovati samo pismenim sporazumom (arbitražnim ugovorom) između stranaka. Taj sporazum se može zaključiti kako u pogledu određenog spora tako i u pogledu budućih sporova koji mogu proizići iz određenog pravnog odnosa.
Pod pismenim sporazumom podrazumevaju se i sporazumi o nadležnosti Arbitraže zaključeni razmenom pisama, telegrama i teleprinterskih saopštenja, telefaksom, kao i saglasnim izjavama stranaka datim na usmenoj raspravi i unesenim u zapisnik. Arbitražni ugovor je punovažno zaključen i kad je odredba o nadležnosti Arbitraže sadržana u opštim uslovima, ako su oni sastavni deo osnovnog pravnog posla.
Punomoćnik za zaključivanje arbitražnog ugovora mora imati specijalnu punomoć.
Stranke koje su ugovorile nadležnost Arbitraže prihvatile su time i odredbe ovog pravilnika.

2. Arbitražno veće i arbitar pojedinac

Član 17.

Spor raspravlja arbitražno veće ili arbitar pojedinac.
Kod sporova male vrednosti predsednik Arbitraže može da odredi arbitra pojedinca ako se stranke tome ne protive.

3. Nadležnost Arbitraže

Član 18.

Stranke mogu osporiti nadležnost Arbitraže stavljanjem prigovora u odgovoru na tužbu. Ako na tužbu nije odgovoreno, prigovor se mora staviti pre upuštanja u raspravljanje o samoj stvari.
Arbitražno veće i arbitri pojedinci paze po službenoj dužnosti u toku celog postupka da li je u pitanju spor iz