Na osnovu člana 44. stav 2. Zakona o zaštiti vazduha ("Službeni glasnik RS", broj 36/09),
Ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja u saradnji sa ministrom za infrastrukturu i energetiku donosi

PRAVILNIK

O TEHNIČKIM MERAMA I ZAHTEVIMA KOJI SE ODNOSE NA DOZVOLjENE EMISIONE FAKTORE ZA ISPARLjIVA ORGANSKA JEDINjENjA KOJA POTIČU IZ PROCESA SKLADIŠTENjA I TRANSPORTA BENZINA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 1 od 11. januara 2012, 25/12, 48/12)

I. UVODNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se tehničke mere i zahtevi koji se odnose na dozvoljene emisione faktore za isparljiva organska jedinjenja koja potiču iz procesa skladištenja i transporta benzina, to jest za skladišne, utovarne i istovarne instalacije na terminalima i za pokretne rezervoare, utovarne i istovarne instalacije u maloprodajnim objektima.

Član 2.

Tehničkim merama i zahtevima iz člana 1. ovog pravilnika obezbeđuje se smanjivanje zagađenja vazduha od emisija isparljivih organskih jedinjenja nastalih kao rezultat skladištenja benzina i njegovog transporta od jednog terminala do drugog ili od terminala do benzinske stanice (fazaIsakupljanja benzinskih para), kao i smanjenje količine emitovanih benzinskih para u atmosferu tokom dopune motornih vozila gorivom na benzinskim stanicama (fazaIIsakupljanja benzinskih para).

Značenje izraza

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) benzin (u smislu ovog pravilnika) je svaki derivat nafte, sa ili bez aditiva, koji ima pritisak isparavanja (napon pare) od 27,6 kPa ili više, uključujući i motorni benzin koji se upotrebljava kao gorivo, osim tečnog naftnog gasa (TNG);
2) benzinske pare su sva gasovita jedinjenja koja isparavaju iz benzina;
3) efikasnost zadržavanja benzinskih para je količina prikupljenih benzinskih para u sistemu faze II sakupljanja benzinskih para u odnosu na količinu benzinskih para koja bi se inače emitovala u atmosferu u odsustvu takvog sistema i izražava se u procentima;
4) jedinica (uređaj) za sakupljanje benzinskih para je oprema namenjena za sakupljanje benzina iz pare uključujući svaki sistem tampon rezervoara na terminalu;
5) novi rezervoar za skladištenje benzina, postrojenje za utakanje, benzinska stanica i pokretni rezervoar je svaki rezervoar, postrojenje, benzinska stanica i pokretni rezervoar koji je pušten u rad posle dana stupanja na snagu ovog pravilnika;
6) odnos para/tečnost je odnos zapremine na atmosferskom pritisku benzinske pare koja prolazi kroz fazu II sistema sakupljanja benzinskih para na utakačkoj ruci i zapremine benzina koji je istočen;
7) plovilo je brod, tehnički plovni objekat, jahta, čamac, ploveće telo, plutajući objekat, plovilo koje obavlja ribolov i drugi objekat koji je osposobljen i koji učestvuje u plovidbi, koje mora da ima sertifikat o odobrenju za brod u skladu sa Evropskim sporazumom o međunarodnom transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima (ADN) i drugim propisima kojima se uređuje transport opasnog tereta.
Ne odnosi se na: putnički brod, trajekt, jahtu, javno plovilo, vatrogasno spasilačko plovilo, sanitetsko plovilo, plovilo koje obavlja ribolov, ratni brod i ploveće telo;
8) pokretni rezervoar je svaki rezervoar (auto-cisterna, vagon-cisterna ili plovilo) koji se prevozi drumom, železnicom ili plovnim putevima a koristi se za prenos benzina od jednog terminala do drugog ili od terminala do benzinske stanice;
9) postojeći rezervoar za skladištenje benzina, postrojenje za utakanje, benzinska stanica i pokretni rezervoar je svaki rezervoar, postrojenje, benzinska stanica i pokretni rezervoar koji je pušten u rad do dana stupanja na snagu ovog pravilnika;
10) postrojenje za utakanje je svaki objekat na terminalu iz kojeg se benzin može pretočiti u pokretne rezervoare. Postrojenja za utakanje pokretnih rezervoara opremljena su sa jednim ili više pretakačkih mesta;
11) pretakačko mesto je svaka konstrukcija sa opremom na terminalu namenjena za pretakanje benzina u pokretne rezervoare u bilo kom trenutku;
12) privremeno skladištenje pare je skladištenje pare u rezervoar sa fiksnim krovom na terminalu do kasnijeg prevoza i sakupljanja na drugom terminalu. Prebacivanje pare iz jednog rezervoara za skladištenje u drugi na istom terminalu ne predstavlja privremeno skladištenje pare u smislu ovog pravilnika;
13) protok je najveća ukupna godišnja količina benzina utočena iz rezervoara za skladištenje na terminalu ili iz benzinske stanice u pokretne rezervoare tokom prethodne tri godine (fazaIsakupljanja benzinskih para), kao i ukupna godišnja količina benzina pretočenog iz pokretnih rezervoara u benzinsku stanicu (fazaIIsakupljanja benzinskih para), pri čemu se kao referentna godina uzima godina stupanja na snagu ovog pravilnika;
14) rezervoar za skladištenje benzina je svaki stabilni rezervoar na terminalu koji se koristi za skladištenje benzina;
15) sistem fazeIIsakupljanja benzinskih para je oprema namenjena za sakupljanje benzinske pare koja je oslobođena iz rezervoara motornih vozila tokom njihove dopune na benzinskoj stanici, i koja prenosi pare benzina u rezervoar za skladištenje na benzinskoj stanici ili je vraća u pumpni automat za istakanje radi dalje prodaje;
16) stanica za snabdevanje vozila motornim i drugim gorivima (u daljem tekstu benzinska stanica) je svako postrojenje u kome se benzin distribuira iz stabilnih skladišnih rezervoara u rezervoare za gorivo motornih vozila;
17) terminal je svaki objekat koji se koristi za skladištenje i utakanje benzina u pokretne rezervoare uključujući sve rezervoare za skladištenje na lokaciji objekta;
18) ciljna referentna vrednost je preporučena vrednost emisionog faktora (izražena u masenim procentima) za sveobuhvatnu procenu prikladnosti tehničkih mera navedenih u Prilozima ovog pravilnika i ne predstavlja graničnu vrednost emisija prema kojoj se meri rad pojedinih rezervoara, terminala i benzinskih stanica.

II. REZERVOARI ZA SKLADIŠTENjE BENZINA NA TERMINALIMA

Član 4.

Tehničke mere koje se primenjuju prilikom izgradnje i rukovanja rezervoarima za skladištenje benzina na terminalima sadržane su u Prilogu 1 - Zahtevi za rezervoare za skladištenje benzina na terminalima, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, tako da se smanjuje ukupni godišnji gubitak benzina koji nastaje zbog utakanja i skladištenja benzina na svakom rezervoaru za skladištenje na terminalima ispod ciljne referentne vrednosti od 0,01 % protoka benzina.

III. UTAKANjE I ISTAKANjE POKRETNIH REZERVOARA NA TERMINALIMA

Član 5.

Tehničke mere koje se primenjuju prilikom izgradnje i rukovanja opremom za utakanje i istakanje pokretnih rezervoara benzinom na terminalima sadržane su u Prilogu 2 - Zahtevi za postrojenja za utakanje i istakanje na terminalima, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo, tako da se smanjuje ukupni godišnji gubitak benzina koji nastaje zbog utakanja i istakanja pokretnih rezervoara na terminalima ispod ciljne referentne vrednosti od 0,005 % protoka benzina.

Član 6.

Terminali sa postrojenjima za utakanje auto-cisterni opremaju se najmanje sa jednim pretakačkim mestom u skladu sa uslovima tehničkih mera za opremu za donje punjenje navedenim u Prilogu 3 - Tehničke mere za donje punjenje, prikupljanje pare i zaštitu auto-cisterni od prepunjenja, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Specifikacije (uslovi tehničkih mera) se ispituju u redovnim vremenskim razmacima i po potrebi revidiraju.

Član 7.

Zahtevi za opremu za donje punjenje iz Priloga 3 primenjuju se na sve auto-cisterne koje se pune na pretakačkom mestu na svim terminalima osim onih izuzetih prema odredbama člana 8. ovog pravilnika.

Član 8.

Izuzetno, mere iz čl. 5, 6. i 7. ovog pravilnika ne primenjuju se na postojeće terminale sa protokom manjim od 10 000 t godišnje.

IV. POKRETNI REZERVOARI

Član 9.

Pokretni rezervoari koji se grade u skladu sa propisima iz člana 2. stav 2. Zakona o transportu opasnog tereta ("Službeni glasnik RS", br. 88/10) treba da zadovoljavaju sledeće zahteve:
1) da se preostale pare zadržavaju u rezervoaru nakon istakanja benzina;
2) da se pokretni rezervoari koji dostavljaju benzin na benzinske stanice i terminale grade i da se sa njima rukuje tako da se povratne pare iz rezervoara za skladištenje na benzinskim stanicama ili terminalima prihvate i zadrže. Ovi zahtevi se odnose i na vagon-cisterne samo ako dostavljaju benzin na benzinske stanice ili terminale gde se koristi privremeno skladištenje pare.
3) da se pare u pokretnim rezervoarima iz tač. 1) i 2) ovog stava zadržavaju u pokretnom rezervoaru tokom istakanja na terminalu, izuzev para ispuštenih kroz odušni ventil.
U slučajevima kada se pokretni rezervoar nakon istakanja benzina koristi za druge proizvode osim benzina a privremeno skladištenje ili korišćenje uređaja za sakupljanje pare nije moguće, dopušteno je ispuštanje pare na područjima gde emisije neće značajno štetiti životnoj sredini ili zdravlju ljudi.
Mere iz st. 1. i 2. ovog člana, odnose se i na postojeće auto-cisterne ako su naknadno prilagođene za donje punjenje u skladu sa PrilogomIIIovog pravilnika.
U okviru redovne kontrole pokretnih rezervoara, koja se sprovodi u skladu sa propisima iz člana 2. stav 2. Zakona o transportu opasnog tereta, obavezno se proverava i ispravnost