Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


Na osnovu člana 18. stav 4. Zakona o dobrobiti životinja ("Službeni glasnik RS", broj 41/09),
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, donosi

PRAVILNIK

O USLOVIMA ZA DOBROBIT ŽIVOTINjA U POGLEDU PROSTORA ZA ŽIVOTINjE, PROSTORIJA I OPREME U OBJEKTIMA U KOJIMA SE DRŽE, UZGAJAJU I STAVLjAJU U PROMET ŽIVOTINjE U PROIZVODNE SVRHE, NAČINU DRŽANjA, UZGAJANjA I PROMETA POJEDINIH VRSTA I KATEGORIJA ŽIVOTINjA, KAO I SADRŽINI I NAČINU VOĐENjA EVIDENCIJE O ŽIVOTINjAMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 6 od 12. februara 2010)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom se propisuju bliži uslovi za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe, način držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i bliža sadržina i način vođenja evidencije o kretanju, ishrani lečenju, uginućima i proizvodnji životinja.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) tele jeste goveče do šestog meseca starosti;
2) svinja jeste životinja vrste suidae bilo koje starosti, koja se drži radi uzgoja ili tova;
3) nerast jeste polno zreli mužjak svinje, namenjen uzgoju;
4) nazimica jeste polno zrela ženka svinje koja se još nije prasila;
5) krmača jeste ženka svinje koja se prasila najmanje jedanput;
6) sisanče jeste prase od rođenja do zalučenja;
7) zalučeno prase jeste prase od zalučenja do 10 nedelja starosti;
8) tovljenik jeste prase od desete nedelje starosti do klanja i/ili polne zrelosti;
9) kokoška nosilja jeste životinja vrste Gallus gallus, koja je dostigla polnu zrelost za nošenje jaja i odgaja se za proizvodnju konzumnih jaja;
10) pile za tov jeste životinja vrste Gallus gallus namenjena za proizvodnju mesa;
11) jato jeste grupa pilića koja se drži smeštena u isto vreme u jednoj smeštajnoj jedinici objekta;
12) gnezdo jeste odvojen prostor za nošenje jaja, za kokošku ili grupu kokošaka (grupno gnezdo), čiji pod ne sme da bude od žičane mreže;
13) prostirka jeste bilo koji materijal koji odgovara etološkim potrebama životinja;
14) gustina naseljenosti jeste ukupna telesna masa (živa vaga) pilića za tov odnosno kokošaka nosilja koji su smešteni u isto vreme, u istom prostoru ili prostoriji, po kvadratnom metru korisne površine;
15) korisna površina za kokošku nosilju jeste prostor, širine najmanje 30 cm, visine iznad glave kokoške nosilje najmanje 45 cm, nagiba do 14%, pri čemu se površina za gnezdo ne uračunava u korisnu površinu;
16) korisna površina za piliće za tov jeste površina prekrivena prostirkom, dostupna pilićima u bilo koje vreme koju vlasnik obezbeđuje za dobrobit životinje;
17) nivo dnevnog mortaliteta jeste broj pilića za tov koji su uginuli u objektu istog dana i/ili koji su lišeni života iz zdravstvenih ili drugih razloga, podeljen sa ukupnim brojem pilića za tov u objektu, u jednom danu, pomnožen sa 100;
18) nivo kumulativnog dnevnog mortaliteta jeste zbir nivoa dnevnih mortaliteta.

II. USLOVI ZA DOBROBIT ŽIVOTINjA U POGLEDU PROSTORA, PROSTORIJA I OPREME

Član 3.

Vlasnici, odnosno držaoci životinja obezbeđuju sve neophodne uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvodne svrhe (u daljem tekstu: objekti) da bi se sprečio nepotreban bol, povrede, patnje i bolest životinja.
Sve životinje kontrolišu se u vremenskim razmacima koji osiguravaju njihovu zaštitu i dobrobit, a najmanje jedanput dnevno.

Član 4.

Za bolesne, povređene i iscrpljene životinje potrebno je obezbediti prostorije, odnosno prostor sa suvom i udobnom prostirkom koji je odvojen od drugih životinja.

Član 5.

Objekti i oprema u objektima treba da budu izrađeni od materijala koji nije štetan za zdravlje životinja, da nemaju oštre rubove ili izbočene delove koji mogu da prouzrokuju povrede životinja i da se lako održavaju, čiste, peru i dezinfikuju.
Temperatura i vlažnost vazduha, ventilacija, koncentracija štetnih gasova i prašine u vazduhu i intezitet buke u objektima u kojima borave životinje moraju da budu u granicama koje nisu štetne za životinje, a imajući u vidu vrstu i kategoriju životinja.

Član 6.

Objekti moraju da budu dovoljno osvetljeni, fiksno ili prenosno, prirodno ili veštački, tako da obezbeđuju uslove za nadzor i pregled životinja u bilo koje doba dana ili noći.
U slučaju kada je objekat veštački osvetljen potrebno je obezbediti vreme za odmor životinja, kada one moraju da budu u mraku, u skladu sa fiziološkim potrebama životinja.

Član 7.

Životinje moraju da budu zaštićene od nepovoljnih vremenskih prilika i drugih opasnosti za njihovo zdravlje.

Član 8.

Vlasnik, odnosno držalac životinje mora jednom dnevno da obezbedi pregled automatske i mehaničke opreme koja ima uticaj na zdravlje i dobrobit životinja.
Ako se uoči kvar na opremi, on se otklanja što je pre moguće, a dok se kvar ne otkloni zdravlje i zaštita dobrobiti životinja obezbeđuju se na drugi adekvatan način.
U objektu koji se veštački provetrava obezbeđuje se i rezervni sistem provetravanja koji je, do otklanjanja kvara na glavnom sistemu, dovoljan za očuvanje zdravlja i zaštitu životinja.
Kada se objekat veštački provetrava obezbeđuje se alarmni sistem, koji upozorava lice koje se brine o životinjama o kvaru u sistemu za provetravanje.
Alarmni sistem se redovno održava i proverava u skladu sa uputstvom proizvođača.

Član 9.

Voda mora da bude dostupna svim životinjama u dovoljnim količinama ili se njihove potrebe za vodom obezbeđuju na drugi odgovarajući način.
Životinjama se, radi očuvanja njihovog zdravlja i dobrobiti, obezbeđuje primerena hrana preko odgovarajuće opreme, u dovoljnim količinama i vremenskim razmacima, koja odgovara njihovoj starosti i vrsti, etološkim i fiziološkim potrebama.
Hrana ili voda ne sme da se nudi životinjama na način koji izaziva nepotrebnu patnju i povrede.
Oprema za napajanje i hranjenje mora da bude izrađena i postavljena tako da spreči kontaminaciju hrane i vode, a ozlede životinja zbog guranja pri hranjenju i napajanju svede na najmanju moguću meru.

III. NAČIN DRŽANjA, UZGAJANjA I PROMETA POJEDINIH VRSTA I KATEGORIJA ŽIVOTINjA

1. Način držanja i uzgajanja teladi

Član 10.

U objektima u kojima je smeštena telad, podovi treba da budu glatki ali ne klizavi, površine podova treba da budu tvrde, ravne i stabilne i izgrađene tako da ne prouzrokuju povrede i patnju za vreme stajanja ili ležanja i da odgovaraju veličini i težini teladi.
Prostor za ležanje treba da bude udoban, čist i suv i da ne deluje štetno na telad.
Za telad mlađu od dve nedelje, mora da se obezbedi čista, suva i neškodljiva prostirka.
Prostor, prostorije i oprema odnosno objekat u kojima se drži i uzgaja telad moraju redovno da se čiste i dezinfikuju i da se redovno uklanja feces, urin i ostaci hrane.

Član 11.

Telad starija od osam nedelja drži se u grupi.
Svako tele mora da ima dovoljno prostora da može da se okrene, ustane i legne i za njega mora da se obezbedi najmanja površina poda u odnosu na telesnu masu, i to:
1) 1,5 m2za tele koje ima manje od 150 kg žive vage;
2) 1,7 m2za tele od 150 kg do 220 kg žive vage;
3) 1,8 m2za tele koje ima više od 220 kg žive vage.
Telad može da se drži u individualnim boksovima, kad veterinar odredi, zbog zdravstvenih ili etoloških razloga.
Individualni boksovi za telad koja se u njima drži iz etoloških razloga moraju da imaju pregrade koje omogućuju da se telad međusobno vidi i dodiruje.
Širina individualnog boksa mora da bude najmanje jednaka visini grebena teleta, mereno u stojećem položaju, a dužina individualnog boksa najmanje jednaka dužini teleta, računajući od vrha nosa do zadnjeg ruba sedne kosti, pomnoženo sa 1,1.
Vlasnik, odnosno držalac koji uzgaja manje od šest teladi mora da obezbedi samo uslove iz stava 2. ovog člana.

Član 12.

Telad ne sme da bude sve vreme u mraku.
U objektima u kojima se drži telad mora da bude obezbeđeno prirodno ili veštačko osvetljenje u skladu sa fiziološkim i potrebama ponašanja teladi, koje omogućuje da u svakom trenutku može da se obavi pregled teladi.
Veštačko osvetljenje mora da odgovara prirodnom osvetljenju i da se obezbedi u periodu od 9 do 17 časova.

Član 13.

Telad ne sme da se drži vezana i ne sme da joj se stavlja brnjica.
Telad koja se drži u grupi može da bude vezana samo dok se hrani mlekom ili mlečnim zamenama, ne duže od jednog sata.
Oprema za vezivanje ne sme da izazva povredu teladi i da bude zategnuta, a mora da omogućava nesmetano ustajanje, ležanje, stajanje i negu tela.
Opremu za vezivanje treba redovno pregledati.

Član 14.

Ishrana i napajanje teladi mora da bude primerena starosti, težini i fiziološkim potrebama životinja