Na osnovu člana 17. stav 3, člana 23. stav 5. i člana 24. stav 4. Zakona o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta ("Službeni glasnik RS", broj 41/09),
Ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, donosi

PRAVILNIK

O USLOVIMA ZA RAZVRSTAVANjE I UTVRIVANjE KVALITETA SREDSTAVA ZA ISHRANU BILjA, ODSTUPANjIMA SADRŽAJA HRANLjIVIH MATERIJA I MINIMALNIM I MAKSIMALNIM VREDNOSTIMA DOZVOLjENOG ODSTUPANjA SADRŽAJA HRANLjIVIH MATERIJA I O SADRŽINI DEKLARACIJE I NAČINU OBELEŽAVANjA SREDSTAVA ZA ISHRANU BILjA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 78 od 23. septembra 2009)

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se: bliži uslovi za razvrstavanje sredstva za ishranu bilja u određenu vrstu i tip i potrebna dokumentacija za razvrstavanje; bliži uslovi za utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanja od sadržaja hranljivih materija, minimalne i maksimalne vrednosti dozvoljenog odstupanja sadržaja hranljivih materija i sadržina deklaracije i način obeležavanja sredstava za ishranu bilja.
Razvrstavanje sredstva za ishranu bilja u određenu vrstu i tip i dokumentacija potrebna za razvrstavanje usklađuje se sa vrstama i tipovima sredstva za ishranu bilja i dokumentacijom potrebnom za razvrstavanje utvrđenom za teritoriju Evropske unije.

Značenje pojmova

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) druga đubriva i specijalni proizvodi jesu proizvodi koji snabdevaju zemljište ili biljku materijama koje poboljšavaju i regulišu usvajanje hranljivih materija ili menjaju određene fiziološke nedostatke;
2) kompleksna neorganska đubriva jesu složena đubriva dobijena potpunom ili delimičnom hemijskom reakcijom odgovarajućih komponenata (kiselina, baza i soli), koja mogu biti tečna ili čvrsta i koja imaju deklarisan sadržaj najmanje dva makroelementa. Kod granulisanih kompleksnih đubriva svaka granula sadrži sve hranljive elemente u deklarisanom sastavu;
3) mikrobiološka đubriva jesu mikrobiološki aktivne materije ili preparati koji sadrže određene korisne odabrane sojeve mikroorganizama i koriste se radi stvaranja za biljke pristupačnih oblika hranljivih elemenata iz nepristupačnih organskih ili neorganskih jedinjenja, kao i za stimulaciju rasta biljaka;
4) mešana neorganska đubriva jesu složena đubriva dobijena suvim mešanjem nekoliko prostih đubriva bez hemijske reakcije, koja mogu da sadrže i razložive neorganske punioce;
5) neorganska prosta đubriva jesu đubriva koja sadrže samo jedan makroelement: azot, fosfor ili kalijum;
6) neorganska složena đubriva jesu đubriva koja sadrže najmanje dva makroelementa i koja se dobijaju hemijskom reakcijom ili mešanjem ili kombinacijom oba postupka;
7) neorganska đubriva u obliku rastvora jesu đubriva čiji rastvori ne sadrži čvrste čestice;
8) neorganska đubriva u obliku suspenzija jesu đubriva koja se sastoje od dve faze i u kojima se čvrste čestice održavaju u suspenziji u tečnoj fazi;
9) organsko-neorganska đubriva jesu đubriva u kojima su deklarisani hranljivi elementi i organskog i neorganskog porekla, a dobijaju se mešanjem, odnosno hemijskom reakcijom organskih i neorganskih đubriva;
10) sekundarni hranljivi elementi (u daljem tekstu: sekundarni elementi) jesu kalcijum, magnezijum, natrijum i sumpor;
11) sredstva za ishranu bilja jesu sredstva za ishranu bilja i oplemenjivači zemljišta;
12) tečna neorganska đubriva jesu đubriva u obliku rastvora ili suspenzije;
13) folijarna đubriva jesu đubriva namenjena za folijarnu primenu i u kojima su hranljive materije u obliku pogodnom za usvajanje od strane biljke preko lista;
14) helatni oblici mikrohranljivih elemenata jesu mikrohranljivi elementi (u dalje tekstu: mikroelementi) vezani za organske molekule date u Prilogu 1 - Vrste i tipovi sredstava za ishranu bilja i maksimalne i minimalne vrednosti sadržaja hranljivih elemenata (u daljem tekstu: Prilog 1), u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli Z Lista dozvoljenih organskih agensa za helatiranje mikroelemenata, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo;
15) hranljivi elementi jesu elementi u hemijskom smislu neophodni ili korisni za razvoj biljaka, koji se u određenom stepenu, zavisno od plodnosti zemljišta, mogu naći u zemljištu ili se unose sredstvima za ishranu bilja.

II. RAZVRSTAVANjE SREDSTAVA ZA ISHRANU BILjA I OPLEMENjIVAČA ZEMLjIŠTA

1. Uslovi za razvrstavanje sredstava za ishranu bilja

Vrste đubriva

Član 3.

ubriva se, u zavisnosti od porekla i sastava, razvrstavaju na sledeće vrste:
1) mineralna, odnosno neorganska đubriva (u daljem tekstu: neorganska đubriva);
2) organska đubriva;
3) organsko-neorganska đubriva;
4) mikrobiološka đubriva;
5) druga đubriva i specijalni proizvodi.

Vrste supstrata

Član 4.

Supstrati se, u zavisnosti od porekla i sastava, razvrstavaju na sledeće vrste:
1) neorganske supstrate;
2) organske supstrate;
3) organsko-neorganske supstrate.

Tipovi neorganskih đubriva

Član 5.

Neorganska đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska prosta čvrsta đubriva;
2) neorganska složena čvrsta đubriva;
3) neorganska prosta tečna đubriva;
4) neorganska složena tečna đubriva;
5) neorganska prosta i složena, tečna i čvrsta đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima;
6) neorganska đubriva sa sekundarnim elementima;
7) neorganska đubriva sa mikroelementima.

Neorganska prosta čvrsta đubriva

Član 6.

Neorganska prosta čvrsta đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) azotna đubriva;
2) fosforna đubriva;
3) kalijumova đubriva.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli A. Neorganska prosta čvrsta đubriva, u tabelama od A.1. do A.3.

Neorganska složena čvrsta đubriva

Član 7.

Neorganska složena čvrsta đubriva razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska složena azotno-fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena NPK đubriva);
2) neorganska složena azotno-fosforna đubriva (u daljem tekstu: složena NP đubriva);
3) neorganska složena azotno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena NK đubriva);
4) neorganska složena fosforno-kalijumova đubriva (u daljem tekstu: složena PK đubriva).
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1 u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli B. Neorganska složena čvrsta đubriva, u Tabeli B.1. Složena NPK đubriva, u tabelama B.1.1. B.1.2, u Tabeli B.2. Složena NP đubriva, u tabelama B.2.1. i B.2.2, u Tabeli B.3. Složena NK đubriva, u tabelama B.3.1. i B.3.2. i Tabeli B.4. Složena PK đubriva.

Neorganska prosta i složena tečna đubriva

Član 8.

Razvrstavanje neorganskih prostih tečnih đubriva vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u TabeliV.
Razvrstavanje neorganskih složenih tečnih đubriva vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli G. Neorganska složena tečna đubriva, u tabelama od G.1. do G.8.

Neorganska prosta i složena, čvrsta i tečna đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima

Član 9.

Neorganska đubriva iz čl. 6, 7. i 8. ovog pravilnika pored makrolemenata mogu da sadrže i sekundarne elemente, odnosno mikroelemente.
ubriva iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog pravilnika, smatraju se posebnim tipovima đubriva i kao takva se označavaju.
Razvrstavanje đubriva iz stava 1. ovog člana vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1, u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli D. Neorganska prosta i složena, tečna i čvrsta đubriva sa sekundarnim elementima i mikroelementima.

Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima

Član 10.

Razvrstavanje neorganskih sa sekundarnim elementima vrši se pod uslovima datim u Prilogu 1. u Tabeli 1. Neorganska đubriva, u Tabeli . Neorganska đubriva sa sekundarnim elementima.
ubriva iz stava 1. ovog člana, pored sekundarnih elemenata mogu da sadrže i mikroelemente.

Neorganska đubriva sa mikroelementima

Član 11.

Neorganska đubriva sa mikroelementima razvrstavaju se na sledeće tipove:
1) neorganska đubriva sa jednim mikroelementom;
2) neorganska đubriva sa dva i više mikroelemenata.
: