Na osnovu člana 52. stav 1, u vezi sa članom 30. Osnovnog zakona o zaštiti na radu ("Službeni list SFRJ", br. 15/65 i 28/66) Savezni savet za rad propisuje

PRAVILNIK

O ZAŠTITI NA RADU PRI IZRADI EKSPLOZIVA I BARUTA I MANIPULISANjU EKSPLOZIVIMA I BARUTIMA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 55/69)

I. OPŠTI DEO I OPŠTE ODREDBE

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuju se mere i normativi zaštite na radu lica koja vrše proizvodnju, preradu, doradu, laboraciju, delaboraciju, ispitivanje, uništavanje i čuvanje eksploziva i baruta (u daljem tekstu: opasne materije).

Član 2.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na opasne delove pogona i na proizvodne procese, operacije, radna mesta i uopšte radnje i uređaje pri proizvodnji, doradi, preradi, laboraciji i delaboraciji, ispitivanju, uništavanju i čuvanju opasnih materija navedenih u članu 4. ovog pravilnika.

Član 3.

Ako neka materija iz kategorije opasnih materija iz člana 4. ovog pravilnika nije spomenuta ili obrađena u posebnom delu ovog pravilnika, u pogledu te materije treba primeniti odgovarajuće odredbe ovog pravilnika koje se odnose na materiju koja je po osobinama i načinu tretiranja najbliža toj materiji.

1. Određivanje pojmova

Član 4.

Opasnim materijama, u smislu odredaba ovog pravilnika, smatraju se:
1) brizantni eksplozivi:
a) estri azotne kiseline: nitroglicerin, nitroglikol, nitroceluloza, pentrit i sl.;
b) aromatična nitrojedinjenja: trotil, pikrinska kiselina i sl.; nitramini: heksogen, tetril i sl.;
v) smeše: trotil-heksogen, trotil-pentrit, amatoli, flegmatizovani i plastificirani eksplozivi i sl.;
g) sve vrste privrednih eksploziva;
2) inicijalni eksplozivi:
a) fulminat žive;
b) olovo azid;
v) olovo trinitrorezorcinat;
g) tetrazen;
d) dinitrodiazofenol i sl.;
3) baruti:
a) malodimni jednobazni baruti (nitrocelulozni);
b) malodimni dvobazni baruti (nitroglicerinski dinitrodiglikolski);
v) malodimni trobazni baruti (nitrogvanidinski);
g) kompozitne pogonske smeše;
d) crni baruti;
4) pirotehničke smeše:
signalne, obeležavajuće, traserne, svetleće, zapaljive, termitske,
dimne, inicijalne i usporačke;
5) sredstva punjenja materijama navedenim od 1 do 4: štapini, kapsle,
municija i sl.

Član 5.

Pored opasnih materija navedenih u članu 4. ovog pravilnika, opasnim materijama smatraju se i druge materije kad su u takvom stanju da u pogonskim uslovima mogu sa vazduhom stvoriti eksplozivne ili zapaljive smeše u obliku gasnih smeša ili suspenzije čvrstih ili tečnih čestica u vazduhu.

Član 6.

Opasan pogon predstavlja objekt ili grupa objekata u kojima se vrše proizvodnja, dorada, prerada, laboracija, delaboracija, ispitivanje, uništavanje i čuvanje opasnih materija.
Opasan pogon se deli na opasan deo i neopasan deo pogona.

Član 7.

Opasan deo pogona čine objekti u kojima se vrše operacije sa opasnim materijama odnosno u kojima su prisutne opasne materije (opasni objekti).
U opasni deo pogona ubrajaju se i neopasni objekti koji se nalaze u području opasne zone oko opasnih objekata.

Član 8.

Neopasan deo pogona čine tehničko-administrativni objekti, objekti društvenog standarda i pomoćni objekti pogona (neopasni objekti), koji samo posredno služe za rad sa opasnim materijama ali u kojima opasnih materija nema, kao: pogonska administracija, garderobe, trpezarije, mehaničke radionice, kotlarnice, trafostanice, magacini neopasnih materija, pogoni kiselina, radionice ambalaže i sl.

Član 9.

Radno mesto sa povećanom opasnošću je radno mesto sa posebnim uslovima rada koje obuhvata radne operacije sa opasnim materijama.

Član 10.

Naročito osetljivo radno mesto je radno mesto sa povećanom opasnošću, na kome se od radnika zahteva posebno iskustvo, stručnost i koncentracija, zbog kombinovanog regulisanja više faktora i parametara radi postizanja normalnog toka radne operacije i obezbeđenja sigurnosti na radu, kao i samostalno delovanje u vanrednim slučajevima.

Član 11.

Dozvoljena količina opasnih materija u nekoj prostoriji ili objektu je maksimalna dozvoljena ukupna količina opasnih materija koja se sme nalaziti u prostoriji ili objektu.

Član 12.

Dozvoljen broj lica u opasnom objektu ili prostoriji je maksimalan dozvoljeni broj lica koji sme da se istovremeno nalazi u objektu ili prostoriji. Nadzorno osoblje se ne uračunava u dozvoljen broj lica.

Član 13.

Sigurna udaljenost objekta predstavlja minimalno međusobno rastojanje između susednih objekata, koje u slučaju eksplozije ili paljenja maksimalne dozvoljene količine opasnih materija u jednom opasnom objektu ne omogućuje prenos eksplozije ili požara na susedni opasni objekt, a oštećenja susednih objekata ograničava na predviđeni obim. Sigurna udaljenost se prostire kružno oko opasnog objekta. Sigurna udaljenost meri se između međusobno najbližih spoljnih strana zida dva susedna objekta. Manji aneksi u kojima nema opasnih materija, niti ljudi, ne uzimaju se u obzir. Kao sigurna udaljenost od drugih pogona ili delova jednog opasnog pogona, smatra se odgovarajuće rastojanje između dva najbliže locirana objekta jednog i drugog pogona, odnosno između delova jednog pogona.

Član 14.

Sigurna udaljenost odnosno granica sigurne zone određuje se na osnovu čl. 15. i 29. ovog pravilnika, a zavisi od:
1) količine i vrste opasne materije;
2) tipa i namene objekta (tip zgrade, zaštitni nasip, pokrivka, konfiguracija okolnog terena, pošumljenost i dr.);
3) tipa i namene susednih objekata, pri čemu se ima u vidu predviđeni stepen oštećenja susednih objekata.

Član 15.

S obzirom na dejstvo moguće eksplozije ili požara opasne materije na okolinu opasnog objekta, prostor oko njega deli se na:
1) zonu prenosa detonacije, u kojoj je moguć direktan prenos detonacije ili požara;
2) zonu teških oštećenja, u kojoj se ruše noseći zidovi zgrada usled dejstva udarnog talasa i teških letećih komada, ali ne dolazi do direktnog prenosa detonacije vazdušnim udarnim talasom;
3) zonu srednjih oštećenja, u kojoj se ruše laki pregradni zidovi, nadstrešnice i laki krovovi, izbijaju okviri prozora i vrata, oštećuju spoljni cevovodi i sl.;
4) zonu lakih oštećenja, u kojoj se lome prozorska stakla i crep, oštećuju okviri prozora i vrata i sl. Ova zona smatra se sigurnom u smislu ugroženosti i ljudskih života;
5) sigurnu zonu, u kojoj dolazi samo do delimičnog oštećenja prozora.

Član 16.

Pod upakovanom opasnom materijom podrazumeva se opasna materija smeštena u ambalažu prema važećim propisima o transportu u javnom saobraćaju.

Član 17.

Sagorljivi materijali su materijali koji mogu da gore ali ne daju lako zapaljive smeše sa vazduhom, kao: drvo, hartija, tekstil, organske materije i sl.

2. Tehnička dokumentacija

Član 18.

Za svaku proizvodnju opasnih materija odnosno drugu radnju iz stava 2. ovog pravilnika ili za svaki deo proizvodnje koji čini tehnološku celinu, koji obuhvataju opasne materije iz člana 4. odnosno opasne pogone iz člana 6. ovog pravilnika, mora da postoji elaborat (tehnička dokumentacija) koji nosi naziv: "Tehnološki postupak".
Tehnološki postupak je osnovni tehnički dokumenat i služi kao baza za regulisanje svih tehničkih pitanja, kao i zaštite na radu u određenoj proizvodnji (pogonu). Pored uobičajene sadržine elaborata, kao sastavnog dela procesne tehničke dokumentacije, Tehnološki postupak u smislu ovog pravilnika mora da sadrži:
a) tehnološke šeme sa pregledom i opisom proizvodnih faza i operacija. U tim šemama, pregledu i opisu moraju biti navedeni svi neophodni tehnološko-tehnički parametri koji uslovljavaju predviđeni bezbedan tok proizvodnje;
b) dijagrame vremenskog trajanja i sinhronizacije pojedinih faza i operacija, sa svrhom da se obezbedi ravnomeran tok proizvodnje i najmanje moguće nagomilavanje materijala i radnika na određenim mestima;
v) materijalni i energetski bilans po fazama i operacijama odnosno po objektima, sa svrhom da se obezbedi racionalna i bezbedna cirkulacija materijala i fluida;
g) situacioni plan i spisak objekata, sa naznačenjem dozvoljenih količina opasnih materija i dozvoljenog broja radnika za svaki opasni objekt i za svaku prostoriju kod objekata sa više prostorija.
Dozvoljene količine opasnih materija određuju se na osnovu podataka iz tač. b) i v) ovog stava i tabela sigurnih udaljenosti iz člana 29. ovog pravilnika, a dozvoljeni broj radnika - na osnovu tač. a) i b) ovog stava. U svakom slučaju moraju se primenjivati odgovarajuće odredbe koje se odnose na proizvodnju opasnih materija iz posebnog dela ovog pravilnika;
d) šemu unutrašnjeg transporta, sa naznačenjem pravaca, količina i dinamike, kao i načina i uslova prevoza opasnih materija i neopasnih materija u krugu opasnih pogona, i opasnih materija u neopasnim delovima pogona ili u neopasnim pogonima. Uz tu šemu treba priložiti tehničke elemente za saobraćajnice. Šema unutrašnjeg transporta zasniva se na podacima iz tač. b), v) i g) ovog stava, kao i na odredbama odeljka ovog pravilnika u kome je regulisan način transporta;
đ) šemu kretanja radnika u krugu opasnog pogona, koja obuhvata kretanje uslovljeno tehnološkim postupkom, nadzorom i kontrolom, a u kojoj posebno treba