ZAKON

O POTVRĐIVANjU PROTOKOLA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE ČEŠKE REPUBLIKE UZ UGOVOR IZMEĐU SAVETA MINISTARA SRBIJE I CRNE GORE I VLADE ČEŠKE REPUBLIKE O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA U ODNOSU NA POREZE NA DOHODAK I NA IMOVINU

(Objavljen u "Sl. glasniku RS - Međunarodni ugovori", br. 1 od 21. maja 2010)

Član 1.

Potvrđuje se Protokol između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike uz Ugovor između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Češke Republike o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, potpisan 8. septembra 2009. godine u Pragu, u originalu na engleskom jeziku.

Član 2.

Tekst Protokola u prevodu na srpski jezik glasi:

PROTOKOL IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE ČEŠKE REPUBLIKE UZ UGOVOR IZMEĐU SAVETA MINISTARA SRBIJE I CRNE GORE I VLADE ČEŠKE REPUBLIKE O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA U ODNOSU NA POREZE NA DOHODAK I NA IMOVINU

VLADA REPUBLIKE SRBIJE I VLADA ČEŠKE REPUBLIKE
u želji da zaključe Protokol uz Ugovor između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Češke Republike o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, potpisan u Pragu 11. novembra 2004. godine (u ovom protokolu, naveden kao: "Ugovor") čiji sastavni deo čini Protokol potpisan u Pragu 11. novembra 2004. godine,
sporazumele su se o sledećem:

Član 1.

Podrazumeva se da:
- izraz "Srbija i Crna Gora", naveden u Ugovoru, u odnosima između Republike Srbije i Češke Republike, označava Republiku Srbiju, odnosno teritoriju Republike Srbije;
- izraz "nadležan organ", naveden u Ugovoru, u slučaju Republike Srbije označava, osim ako kontekst ne zahteva drukčije, Ministarstvo finansija ili njegovog ovlašćenog predstavnika.

Član 2.

U članu 24. Ugovora dodaje se novi stav 6, koji glasi:
"6. Odredbe ovog člana, izuzetno od odredaba člana 2. ovog ugovora, primenjuju se na poreze svake vrste i opisa."

Član 3.

Član 26. Ugovora menja se i glasi:
"Član 26.
RAZMENA OBAVEŠTENjA
1. Nadležni organi država ugovornica razmenjuju obaveštenja za koja se može predvideti da će biti od značaja za primenu odredaba ovog ugovora ili za administriranje ili prinudno izvršenje unutrašnjih zakona koji se odnose na poreze svake vrste i opisa koje zavode države ugovornice ili njihove političke jedinice ili jedinice lokalne samouprave, ako oporezivanje predviđeno tim zakonima nije u suprotnosti s ovim ugovorom. Razmena obaveštenja nije ograničena čl. 1. i 2. ovog ugovora.
2. Obaveštenje primljeno, na osnovu stava 1. ovog člana, od države ugovornice smatra se tajnom isto kao i obaveštenje dobijeno prema unutrašnjim zakonima te države i može se saopštiti samo licima ili organima (uključujući sudove i upravne organe) koji su nadležni za razrez ili naplatu, prinudno ili sudsko izvršenje, rešavanje po žalbama, u odnosu na poreze navedene u stavu 1. ovog člana ili u odnosu na kontrolu napred navedenog. Ta lica ili organi koriste obaveštenja samo za te svrhe. Oni mogu saopštiti obaveštenja u javnom sudskom postupku ili u sudskim odlukama.
3. Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne mogu se ni u kom slučaju tumačiti kao obaveza države ugovornice da:
1) preduzima upravne mere suprotne zakonima ili upravnoj praksi te ili druge države ugovornice;
2) daje obaveštenja koja se ne mogu dobiti na osnovu zakona ili u redovnom upravnom postupku te ili druge države ugovornice;
3) daje obaveštenja koja otkrivaju trgovinsku, poslovnu, industrijsku, komercijalnu ili profesionalnu tajnu ili poslovni postupak ili obaveštenje čije bi saopštenje bilo suprotno javnom poretku.
4. Ukoliko država ugovornica traži obaveštenja u skladu sa ovim članom, druga država ugovornica će koristiti svoje mere da bi pribavila tražena obaveštenja, čak i da toj drugoj državi ta obaveštenja možda nisu potrebna za sopstvene poreske svrhe. Obaveza sadržana u prethodnoj rečenici podleže ograničenjima iz stava 3. ovog člana, osim ako bi ta ograničenja onemogućila državu ugovornicu da daje obaveštenja samo zbog toga što ne postoji domaća potreba za takvim obaveštenjima.
5. Odredbe stava 3. ovog člana ne mogu se ni u kom slučaju tumačiti kao mogućnost države ugovornice da odbije davanje obaveštenja samo zato što obaveštenja poseduje banka, druga finansijska institucija, lice koje radi u agenciji ili u fiducijarnom svojstvu ili koje ima veze sa vlasništvom interesa u licu."

Član 4.

1. Svaka od država ugovornica obavestiće diplomatskim kanalima drugu, o okončanju postupaka predviđenih njenim unutrašnjim zakonima za stupanje na snagu ovog protokola koji, u odnosima između Republike Srbije i Češke Republike, čini sastavni deo Ugovora. Protokol stupa na snagu datumom poslednjeg od tih obaveštenja, a njegove odredbe se primenjuju za poreske godine koje počinju prvog januara ili posle prvog januara kalendarske godine koja neposredno sledi godinu u kojoj je Protokol stupio na snagu.
2. Podrazumeva se da datumom početka primene ovog protokola, u odnosima između Republike Srbije i Češke Republike prestaje da se primenjuje Protokol uz Ugovor potpisan u Pragu 11. novembra 2004. godine.

Član 5.

Ovaj protokol ostaje na snazi i u primeni dok se ne otkaže Ugovor, shodno njegovom članu 29.
U potvrdu čega su dole potpisani, punovažno za to ovlašćeni, potpisali ovaj protokol.
Sačinjeno u duplikatu u Pragu ovog 8. dana septembra 2009. godine, na engleskom jeziku.
ZA VLADU REPUBLIKE SRBIJE, DIANA DRAGUTINOVIĆ
ZA VLADU ČEŠKE REPUBLIKE, EDUARD JANOTA

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori".