Na osnovu člana 11. stav 2. zakona o proizvodnji i prometu lekova ("Službeni list SRJ", br. 18/93 i 28/96), savezni ministar za rad, zdravstvo i socijalnu politiku, donosi

REŠENjE

O DOPUNI REŠENjA O UTVRĐIVANjU DOBRE PROIZVOĐAČKE PRAKSE ZA LEKOVE U MEDICINI

(Objavljeno u "Sl. listu SRJ", br. 31 od 21. jula 2000)

1.
Rešenje o utvrđivanju Dobre proizvođačke prakse za lekove u medicini ("Službeni list SRJ", br. 40/98) dopunjuje se sledećim aneksima:
1) Aneks 2 - Proizvodnja humanih bioloških lekova;
2) Aneks 3 - Proizvodnja radiofarmaceutskih lekova;
3) Aneks 6 - Proizvodnja medicinskih gasova;
4) Aneks 7 - Proizvodnja biljnih lekova;
5) Aneks 8 - Uzorkovanje polaznih materijala i ambalaže;
6) Aneks 9 - Proizvodnja tečnih preparata, krema i masti;
7) Aneks 10 - Proizvodnja doziranih aerosola za inhalaciju pod pritiskom;
8) Aneks 11 - Kompjuterizovani sistemi;
9) Aneks 12 - Korišćenje jonizujućeg zračenja u proizvodnji lekova;
10) Aneks 13 - Dobra proizvođačka praksa za lekove namenjene kliničkom ispitivanju;
11) Aneks 14 - Proizvodnja derivata ljudske krvi ili plazme.
Aneksi iz stava 1. odštampani su uz ovo rešenje i čine njegov sastavni deo.
2.
Ovo rešenje stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SRJ".

ANEKS 2

PROIZVODNjA HUMANIH BIOLOŠKIH LEKOVA

Područje primene

Postupci koji se koriste u proizvodnji bioloških lekova predstavljaju kritičan faktor za definisanje odgovarajuće zakonske kontrole. Biološki lekovi se zbog toga mogu definisati na osnovu njihovog načina proizvodnje. Ovaj aneks se primenjuje za biološke lekove¹proizvedene na jedan od sledećih načina:
(a) mikrobiološke kulture, izuzev onih koje su nastale rekombinantnom DNK tehnikom;
(b) mikrobiološke i ćelijske kulture, uključujući i one koje su proizvod rekombinantne DNK tehnike ili hibridoma tehnike;
(v) lekovi proizvedeni ekstrakcijom iz bioloških tkiva;
(g) lekovi proizvedeni razmnožavanjem živih agenasa u embrionima ili životinjama.
(Za lekove iz kategorije a, ne važe svi aspekti ovog aneksa).

Princip

Proizvodnja bioloških lekova uključuje specifične zahteve koji proističu iz prirode tih proizvoda i procesa njihove proizvodnje. Način na koji se biološki lekovi proizvode, kontrolišu i koriste, nameće neophodnost posebnih mera predostrožnosti.
Za razliju od konvencionalnih lekova dobijenih primenom hemijskih i fizičkih tehnika koje obezbeđuju visok stepen doslednosti, proizvodnja bioloških lekova uključuje biološke procese i materijale, kao što su kultivacija ćelija ili ekstrakcija materijala iz živih organizama. Ovi biološki procesi mogu pokazati svojstvenu promenljivost, tako da broj i priroda sporednih proizvoda mogu varirati. Osim toga, materijali koji se koriste u navedenim procesima kultivacije, predstavljaju dobru podlogu za rast mikrobioloških kontaminanata. Kontrola bioloških lekova obično uključuje primenu bioloških analitičkih postupaka koje karakteriše veća promenljivost od fizičko-hemijskih određivanja. Procesna kontrola iz tog razloga ima veliki značaj u proizvodnji bioloških lekova.

Osoblje

1.
Osoblje zaposleno u zonama u kojima se proizvode biološki lekovi (uključujući i osoblje zaduženo za čišćenje, održavanje ili kontrolu kvaliteta) treba da prođe dodatnu obuku specifičnu za proizvode i za njihov posao. Osoblje treba da dobije relevantne informacije i odgovarajuću obuku iz higijene i mikrobiologije.
2.
Lica odgovorna za proizvodnju i kontrolu kvaliteta treba da imaju odgovarajuće obrazovanje u relevantnim naučnim disciplinama, kao što su bakteriologija, biologija, biometrija, hemija, medicina, farmacija, farmakologija, virusologija, imunologija i veterina, uz dovoljno praktično iskustvo koje će im omogućiti da vrše njihovu rukovodeću funkciju u procesu za koji su zaduženi.
3.
Imunološki status osoblja mora biti uzet u obzir zbog bezbednosti proizvoda. Osoblje angažovano u proizvodnji, održavanju, ispitivanju i nezi životinja (uključujući inspektore), treba da primi, gde je to potrebno, odgovarajuće vakcine i da podleže redovnoj proveri zdravlja. Osim što je očigledno da postoji problem mogućeg izlaganja osoblja infektivnim agensima, potencijalnim toksinima i alergenima, mora se izbeći rizik od kontaminacije serija proizvoda infektivnim agensima. Posetioci moraju biti isključeni iz proizvodnih zona.
4.
Promene u imunološkom statusu osoblja koje mogu štetno uticati na kvalitet proizvoda isključuju rad takvog osoblja u proizvodnim zonama. Proizvodnja BSŽ vakcine i tuberkulinskih proizvoda treba da se ograniči samo na osoblje koje podleže redovnoj proveri imunološkog statusa ili rendgenskom snimanju pluća.
5.
U radnom postupku nije dozvoljen prelazak iz prostorija u kojima je moguće izlaganje živim organizmima ili životinjama u prostorije u kojima se se rukuje drugim proizvodima ili različitim organizmima. Ako se takav prelazak ne može izbeći, jasno definisane mere dekontaminacije, uključujući promenu odeće i obuće, tuširanje i sl., moraju se sprovoditi od strane osoblja uključenog u takvu proizvodnju.

Prostorije i oprema

6.
Stepen kontrole sredine u odnosu na kontaminaciju česticama i mikrobiološku kontaminaciju prostorija za proizvodnju treba da bude prilagođen proizvodu i odgovarajućoj fazi proizvodnog procesa, pri čemu se mora voditi računa o nivou kontaminacije sirovina i riziku u odnosu na gotove proizvode.
7.
Rizik unakrsne kontaminacije između bioloških lekova, posebno tokom onih faza proizvodnog procesa u kome se koriste živi organizmi, zahteva dodatne mere predostrožnosti koje se odnose na objekte i opremu, kao što su upotreba posebno namenjenih objekata i opreme, proizvodnja na bazi kampanja i upotreba zatvorenih sistema. Priroda proizvoda i opreme za njihovu proizvodnju određuju nivo razdvojenosti potreban da se izbegne unakrsna kontaminacija.
8.
Posebno namenjeni objekti treba da se koriste za proizvodnju BSŽ vakcine i za rukovanje živim organizmima koji se koriste u proizvodnji tuberkulinskih proizvoda.
9.
Posebno namenjeni objekti treba da se koriste za rukovanje saBacillus anthracis, Clostridium botulinumiClostridium tetanido završetka procesa inaktivacije.
10.
Proizvodnja na bazi kampanja prihvatljiva je za druge organizme koje stvaraju spore, s tim da su objekti posebno namenjeni samo za tu grupu proizvoda i da se u jednom vremenskom intervalu ne proizvodi više od jednog proizvoda.
11.
Istovremena proizvodnja u istoj zoni, uz upotrebu zatvorenih sistema biofermentatora, prihvatljiva je za proizvode kao što su monoklonska antitela i proizvodnja DNK tehnika.
12.
Proizvodni postupci posle izvršene žetve mogu se sprovoditi istovremeno, u istoj proizvodnoj zoni, s tim da su preduzete mere predostrožnosti da se spreči unakrsna kontaminacija. Za umrtvljene vakcine i toksoide takav paralelni proizvodni proces može da se vrši isključivo posle inaktivacije kulture ili posle detoksifikacije.
13.
Zone pod pozitivnim vazdušnim pritiskom treba se koriste za proizvodnju sterilnih proizvoda, ali je prihvatljivo korišćenje specifičnih zona pod negativnim vazdušnim pritiskom na mestu izloženosti patogenima, sa ciljem suzbijanja njihovog širenja.
Kad se zone pod