Na osnovu člana 29. stav 2. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Službeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05 - dr. zakon),
Ministar zdravlja donosi

SMERNICE

DOBRE KLINIČKE PRAKSE U KLINIČKOM ISPITIVANjU

(Objavljene u "Sl. glasniku RS", br. 28 od 18. marta 2008)

UVOD

Dobra klinička praksa u kliničkom ispitivanju (DKP) predstavlja međunarodni etički i naučni standard kvaliteta za planiranje, sprovođenje, zapisivanje i izveštavanje pri ispitivanjima koja se izvode na ljudima (u daljem tekstu: ispitanici). Poštovanje ovih standarda obezbeđuje uverenje javnosti da su prava, bezbednost i dobrobit ispitanika zaštićeni i u skladu sa principima proisteklim iz Helsinške deklaracije i da su podaci dobijeni u kliničkom ispitivanju verodostojni.
Cilj ovih načela je da obezbede jedinstven standard za Evropsku zajednicu (EZ), Japan i Sjedinjene Američke Države radi olakšanja međusobnog prihvatanja kliničkih podataka od strane nadležnih organa.
Načela su razvijena uzimajući u obzir sadašnja načela Dobre kliničke prakse Evropske zajednice, Japana i Sjedinjenih Američkih Država, kao i onih u Australiji, Kanadi, nordijskim zemljama i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Ova načela treba da se slede pri analizi podataka o kliničkom ispitivanju namenjenih za podnošenje nadležnim organima.
Načela ustanovljena u ovim uputstvima se takođe mogu odnositi na druga klinička ispitivanja koja mogu imati uticaja na bezbednost i dobrobit ispitanika.

1. Definicije

Izrazi upotrebljeni u ovim smernicama imaju sledeće značenje:

1.1. Neželjena reakcija na lek

Svaka štetna i nenamerno izazvana reakcija na lek koja se pojavila pri primeni uobičajene doze leka kod ljudi (u svrhu lečenja, sprečavanja bolesti, postavljanja dijagnoze, obnove, poboljšanja ili promene fiziološke funkcije) ili pri primeni bilo koje doze leka u toku kliničkog ispitivanja.
Izraz reakcija na lek znači da se uzročno posledična povezanost između leka i neželjenog događaja smatra barem mogućom, odnosno uzročno posledična veza ne može da isključi.

1.2. Neželjeni događaj

Neželjeno iskustvo koje se dogodilo u periodu primene leka u kliničkom ispitivanju i za koje uzročno-posledična veza sa primenom leka ne mora da bude dokazana. Neželjeno iskustvo predstavlja bilo koji nenameravani i neželjeni znak (npr. abnormalni laboratorijski nalaz), simptom ili bolest vremenski povezanu sa primenom leka (videti odgovarajućeICHsmernice).

1.3. Izmene i dopune protokola

Dokument o izmenama i dopunama protokola ili formalno objašnjenje protokola.

1.4. Propisi koji se primenjuju

Svi zakoni i propisi koji se odnose na sprovođenje kliničkih ispitivanja.

1.5. Odobrenje (u vezi sa Institucionalnim nadzornim odborom)

Potvrda od strane Institucionalnog nadzornog odbora da je kliničko ispitivanje pregledano i da može da se sprovodi u centru ispitivanja u skladu sa odredbama ovog odbora i institucije kao i smernicama Dobre kliničke prakse i propisama koji se primenjuju.

1.6. Odit

Sistematska i nezavisna procena aktivnosti i dokumenata kliničkog ispitivanja sa ciljem da se utvrdi da li je ispitivanje sprovođeno, podaci beleženi, analizirani i da li je o njima tačno izveštavano u skladu sa protokolom, standardnim operativnim postupcima (SOP) sponzora, Dobrom kliničkom praksom i propisima koji se primenjuju.

1.7. Potvrda o izvršenom oditu

Potvrda oditora o izvršenom oditu.

1.8. Izveštaj o oditu

Pismeni izveštaj oditora o rezultatima sprovedenog odita.

1.9. Odit ispitivanja

Dokumentacija koja dozvoljava rekonstrukciju toka kliničkog ispitivanja.

1.10. Slepo kliničko ispitivanje leka

Postupak kojim se obezbeđuje da jedna ili više strana u ispitivanju nema uvid u pripadnost ispitanika terapijskim grupama. Jednostruko-slep pristup znači da ispitanik, odnosno ispitanici nemaju uvid u pripadnost terapijskim grupama, dok dvostruko-slep pristup znači da uvid u pripadnost terapijskim grupama, po pravilu, nemaju ispitanik, odnosno ispitanici, istraživač, odnosno istraživači, monitor, odnosno monitori u određenim slučajevima, kao ni analitičar podataka.

1.11. Test lista

Štampani, optički ili elektronski dokument za svakog ispitanika, namenjen beleženju svih podataka koje se zahtevaju protokolom, radi prijavljivanja predlagaču.

1.12. Kliničko ispitivanje leka

Ispitivanje koje se vrši na ljudima s ciljem utvrđivanja ili potvrđivanja kliničkih, farmakoloških, farmakodinamskih dejstava jednog ili više ispitivanih lekova, identifikovanja svake neželjene reakcije na jedan ili više ispitivanih lekova, s ciljem ispitivanja resorpcije, distribucije, metabolizma i izlučivanja jednog ili više lekova, kao i utvrđivanja bezbednosti, odnosno efikasnosti leka.

1.13. Izveštaj o kliničkom ispitivanju

Dokument o kompletnom ispitivanju terapijske, profilaktičke ili dijagnostičke efikasnosti leka koji se ispituje, u kome su navedeni objedinjeni klinički i statistički značajni podaci, nalazi i analize dobijenih rezultata ispitivanja (izveštaj o toku, rezultatima i zaključcima ispitivanja u skladu sa smernicama Dobre kliničke prakse).

1.14. Komparativni lek

Ispitivani lek ili lek sa tržišta koji predstavlja aktivnu kontrolu ili placebo, sa kojima se upoređuje lek koji se klinički ispituje.

1.15. Poštovanje usvojenog plana kliničkog ispitivanja

Pridržavanje svih zahteva koji se nalažu protokolom kliničkog ispitivanja leka, smernicama Dobre kliničke prakse i važećim propisima.

1.16. Poverljivost

Sprečavanje otkrivanja informacija koje su vlasništvo sponzora ili otkrivanje identiteta ispitanika drugim osobama, osim za to ovlašćenim.

1.17. Ugovor

Pisan, datiran i potpisan dokument između dve ili više uključenih strana u kome su navedena sva zaduženja, raspored zadataka i obaveza i, ukoliko je potrebno, finansijska pitanja. Protokol može da posluži kao osnov za ugovor.

1.18. Koordinacioni komitet

Komitet koji sponzor može da obrazuje da bi osigurao usaglašeno sprovođenje multicentričnog ispitivanja.

1.19. Istraživač koordinator

Istraživač odgovoran za koordinaciju istraživača u različitim centrima koji učestvuju u multicentričnom ispitivanju.

1.20. Ugovorna istraživačka organizacija (UIO)

Pravno ili fizičko lice koje sklapa ugovor sa predlagačem kliničkog ispitivanja leka, na osnovu koga preuzima od predlagača kliničkog ispitivanja sva ovlašćenja u kliničkom ispitivanju leka ili deo ovlašćenja u kliničkom ispitivanju leka, s tim da je odgovorna za preneta ovlašćenja u sprovođenju kliničkog ispitivanja leka.

1.21. Direktan pristup podacima

Dozvola da se pregleda, analizira, verifikuje i reprodukuje bilo koja zabeleška ili izveštaj koji su važni za procenu kliničkog ispitivanja. Svako ko ima pravo na direktan pristup podacima o kliničkom ispitivanju (npr. domaće ili strane nadležne vlasti, monitori i oditori) mora da preduzme sve razumne mere predostrožnosti, u okviru važećih propisa, u cilju očuvanja tajnosti identiteta ispitanika i informacija koje su vlasništvo sponzora.

1.22. Dokumentacija kliničkog ispitivanja

Kompletna evidencija u bilo kom obliku (uključujući pisane, elektronske, magnetne i optičke zapise, kao i snimke, rentgenske snimke, elektrokardiograme i dr.), kojom se opisuju ili beleže metode, sprovođenje i rezultati ispitivanja, sve preduzete aktivnosti, kao i faktori koji utiču na kliničko ispitivanje leka.

1.23. Osnovna dokumentacija

Dokumenta koja pojedinačno i zbirno omogućavaju procenu sprovođenja kliničkog ispitivanja i kvalitet dobijenih podataka (vidi tačku 8. Osnovna dokumenta za sprovođenje kliničkog ispitivanja).

1.24. Dobra klinička praksa (DKP)

Dobra klinička praksa je međunarodno prihvaćen standard za planiranje, sprovođenje, izvođenje i praćenje, odit nad postupcima i podacima, izveštavanje u vezi sa kliničkim ispitivanjem, kojim se obezbeđuje verodostojnost i tačnost prijavljenih podataka i rezultata, kao i zaštićenost prava, integriteta i tajnosti identiteta ispitanika.

1.25. Nezavisni komitet za monitoring podataka

Nezavisni komitet za monitoring podataka može da formira sponzor u cilju sprovođenja periodične procene toka kliničkog ispitivanja, podataka o bezbednosti, ključnih zaključaka o delotvornosti i koji preporučuje sponzoru nastavak, modifikaciju ili prekid ispitivanja.

1.26. Nepristrasni svedok

Osoba, nezavisna od ispitivanja, koja ne može biti podložna uticajima osoba uključenih u kliničko ispitivanje, koja prisustvuje procesu potpisivanja saglasnosti za učešće u studiji ukoliko ispitanik ili njegov zakonski zastupnik ne može da čita i koja čita bilo koju pisanu informaciju podnetu ispitaniku.

1.27. Etički odbor

Stručni organ koji se obrazuje u zdravstvenoj ustanovi u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.

1.28. Informisani pristanak

Proces kojim ispitanik dobrovoljno potvrđuje svoju spremnost da učestvuje u određenom ispitivanju, pošto je prethodno informisan o svim aspektima ispitivanja koji su od značaja za donošenje odluke o