Na osnovu člana 45. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi

STRATEGIJU

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLjA NA RADU U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD OD 2009. DO 2012. GODINE

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 32 od 5. maja 2009)

1. UVOD

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji za period od 2009. do 2012. godine (u daljem tekstu: Strategija) jeste akt Vlade kojim se na celovit način utvrđuje stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji i mere koje treba preduzeti za njen razvoj, odnosno definišu osnovni ciljevi i pravci unapređenja te oblasti.
Strategija teži da stvori socijalno-ekonomsku motivaciju kod svih učesnika u procesima rada, tako da sve veći procenat privrednih subjekata aktivno upravlja bezbednošću i zdravljem na radu, kako bi se ostvarila najbolja praksa u ovoj oblasti.
Strategija svoje uporište nalazi u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službeni glasnik RS", broj 101/05), konvencijama MOR-a, direktivama EU i kroz poštovanje ključnih principa promovisanih tim dokumentima, a na kojima se danas zasniva sistem bezbednosti i zdravlja na radu.
Rezolucijom o pridruživanju Republike Srbije Evropskoj uniji ("Službeni glasnik RS", broj 112/04) i Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU - jun 2005. godine, proistekli su zahtevi za uspostavljanjem novog sistema bezbednosti i zdravlja na radu u savremenim uslovima. U tom cilju potrebno je uvođenje elemenata koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova, kao što su: uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastajanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja; aktivno uključivanje službe medicine rada; uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu; izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu; uvođenje obaveznog osiguranja od povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom zaposlenih, radi obezbeđivanja naknade štete.
Opšti cilj Strategije jeste unapređenje i očuvanje zdravlja radno aktivnog stanovništva, odnosno unapređenje uslova rada radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovog svođenja na najmanju moguću meru, odnosno otklanjanje profesionalnih rizika.
Primena preventivnih mera koje se preduzimaju na svim nivoima rada podrazumeva stvaranje takvih uslova rada kojima se prilikom organizovanja rada i radnog procesa vrši procena rizika i njihovo otklanjanje ili svođenje na najmanji mogući nivo, kako bi se izbegle mogućnosti nastajanja povreda na radu ili profesionalnih bolesti zaposlenih, čime se u najvećoj mogućoj meri stvaraju preduslovi za sprečavanje ili eliminisanje rizika od mogućih povređivanja, profesionalnih bolesti ili bolesti u vezi sa radom, a što kao cilj ima ostvarivanje uslova za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.
Osnov za izradu Strategije sadržan je u Nacionalnoj politici Republike Srbije od 20. aprila 2006. godine, koja je doneta na osnovu odredaba čl. 4. do 7. Konvencije MOR-a br. 155 (1981. godina), Preporuke broj 164 o bezbednosti i zdravlju na radu u radnoj okolini (1981. godina), Konvencija UN o eliminaciji diskriminacije žena - CEDANj i odredbi člana 3. Evropske socijalne povelje iz 1996. godine.
Strategija je komplementarna sa svim strateškim dokumentima vezanim za celokupni razvoj i tranziciju ka razvijenoj tržišnoj privredi.
Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbije, uređen je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, podzakonskim i drugim propisima za oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Za izradu ovog zakona primenjeni su zahtevi iz Direktive 89/391 EEC o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, kao i drugih direktiva koje su donete na osnovu ove direktive. Usaglašavanje Zakona i podzakonskih propisa, u ovoj oblasti, sa ratifikovanim konvencijama MOR-a i osnovnom Direktivom 89/391 EEC, kao i direktivama koje proističu iz osnovne Direktive, obavljeno je tako da su u najvećoj mogućoj meri prihvaćeni zahtevi koji iz njih proističu srazmerno domaćim uslovima privrede. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu u kontinuitetu pokreće sve aktivnosti u smislu preduzimanja preventivnih mera kako ne bi dolazilo do povreda na radu i profesionalnih bolesti.
Ova strategija polazi od navedene zakonske regulative uređene na principima ostvarivanja socijalnog dijaloga na svim nivoima između predstavnika zaposlenih, poslodavaca i zastupnika javnog interesa. Strategija treba da obuhvati sve društveno-ekonomske sfere, kako bi se ostvarila vizija ovog što želimo dostići - potpunu primenu propisa, visoku svest, socijalno odgovorne kompanije i odgovorno društvo u celini.
U utvrđivanju Strategije primenjena su četiri vodeća principa radi njenog sprovođenja, i to:
1) Prevencija: aktivnosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radnom mestu treba da se usredsrede na prevenciju povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Većina povreda i oboljenja koja su u vezi sa radom mogu se sprečiti, pa je prevencija najisplativiji način za proaktivno rešavanje pitanja bezbednosti i zdravlja na radnom mestu;
2) Uključivanje svih zainteresovanih: poboljšanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radnom mestu i u radnoj okolini, mogu se na najbolji način ostvariti ako se uključe svi učesnici u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu. Na radnom mestu, to obuhvata zaposlene koji obavljaju rad i njihove predstavnike za pitanja bezbednosti i zdravlja na radu. Na nivou privrede i cele zemlje, to uključuje poslodavce, sindikate, državne organe, nevladine organizacije, obrazovne ustanove, naučne institucije, i dr.;
3) Odgovornost: poslodavci imaju najveću odgovornost za bezbednost i zdravlje na radu. Najvažnija obaveza poslodavaca je da zaposlenima omoguće bezbedno i zdravo radno mesto i da ih uključe u razmatranje svih pitanja vezanih za bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni imaju odgovornost za sopstvenu bezbednost, što se ogleda u načinu na koji postupaju na svojim radnim mestima;
4) Ostvarljivost: aktivnosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu zasnivaju se na nivou podizanja znanja postojećih ljudskih resursa i njihovom mogućnošću primene minimuma mera i troškova sprovođenja tih mera radi ostvarivanja bezbednih i zdravih radnih uslova.

2. VIZIJA I MISIJA

Vizija jeste podržavanje, u punoj meri, propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, podizanje svesti u ovoj oblasti, odnosno uspostavljanje kulture rada i stvaranje preduslova dobrobiti na radu i kvaliteta života i zdravlja na radu.
Misija jeste uspostavljanje sistema kojim se ostvaruju bezbedni i zdravi radni uslovi, a koji u najvećoj mogućoj meri obezbeđuju smanjenje povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom (zdravi zaposleni na bezbednim i produktivnim radnim mestima).
Misija je usmerena prema svim privrednim subjektima, a naročito prema sektoru malih, srednjih preduzeća i preduzetnika stvarajući pretpostavke ka boljoj primeni propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu, a naročito u visokorizičnim delatnostima (građevinarstvo, drvoprerađivačka delatnost, delatnost saobraćaja, hemijska industrija, poljoprivreda, i dr.) kao i prema posebno osetljivim grupama zaposlenih (trudnice, mladi, stariji zaposleni, osobe sa invaliditetom, invalidi rada i dr.).

3. POJEDINAČNI CILjEVI U OSTVARIVANjU STRATEGIJE

Pojedinačni ciljevi Strategije jesu:
1) uspostavljanje, održavanje, progresivno razvijanje i periodično revidiranje sistema bezbednosti i zdravlja na radu u konsultaciji sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i zaposlenih;
2) donošenje zakona, podzakonskih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o bezbednosti i zdravlju na radu (usaglašavanje sa propisima EU);
3) usvajanje mehanizama i procedura za sprovođenje propisa o bezbednosti i zdravlju na radu (integrisana inspekcija rada);
4) uvođenje posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih bolesti;
5) uvođenje informacionog sistema u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (registar povreda na radu i profesionalnih