Na osnovu člana 45. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05 i 71/05),
Vlada donosi

STRATEGIJU

RAZVOJA POLjOPRIVREDE SRBIJE

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 78 od 13. septembra 2005)

UVOD

Posle pedeset godina planske privrede, deset godina izolacije i poslednjih nekoliko godina nesigurnosti i sveopštih diskusija o pravcu razvoja, nastupilo je vreme u kome je neophodno da Srbija dobije Strategiju razvoja poljoprivrede (u daljem tekstu: Strategija), kako bi se omogućio nesmetan razvoj Republike i integracija u Evropsku uniju. Promene koje je neophodno izvršiti u poljoprivrednom sektoru obuhvataju tri najvažnija elementa, i to:
- završetak tranzicije iz socijalističke ka potpunoj tržišnoj ekonomiji;
- integraciju i pridruživanje Evropskoj uniji;
- radikalnu rekonstrukciju i modernizaciju celog poljoprivrednog sektora.
Strategija je nastala kao rezultat zajedničkog rada Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, brojnih lokalnih eksperata, predstavnika proizvođača i prerađivača, stručnih službi i međunarodnih eksperata koji su kroz projekat Evropske agencije za rekonstrukciju dali viđenje kojim putem treba ići da bi se postigao dugoročni cilj prosperiteta i efikasnosti u poljoprivrednom sektoru i ruralnim područjima.
Tokom izrade Strategije održano je preko 20 radionica sa aktivnim učešćem preko 400 predstavnika svih zainteresovanih grupa u poljoprivrednom sektoru (ministarstava, stručnih službi, prerađivača, instituta, proizvođača) od čega su napravljeni izveštaji o sektorskim potencijalima, mogućnostima, slabostima i predložene određene mere za ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Takođe je urađena analiza nivoa konkurentnosti, po modelu Portera i Saha za merenje na mikro nivou ili nivou proizvođača, za najznačajnije proizvode. Kao rezultat saradnje Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Evropske agencije za rekonstrukciju napisana je knjiga "Poljoprivreda Srbije ka Evropskim integracijama" koja ukazuje na postojeću situaciju u poljoprivredi Srbije, na osnove Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije i pravi presek između njih ukazujući na to šta je sve potrebno uraditi da se srpska poljoprivreda integriše u Zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije. Svi ovi dokumenti, studije i analize bili su neophodni da bi se imala jasnija slika o sektoru poljoprivrede u Srbiji, i iako se ne nalaze u Strategiji oni čine osnov za izradu ove strategije.
Strategija je predstavljena javnosti oktobra 2004. godine i javna diskusija je trajala gotovo pola godine, a organizovano je i preko 30 javnih rasprava širom Srbije. Tokom tog perioda pristigle su brojne primedbe, sugestije i komentari u pisanom obliku, koje su razmotrene i unete u tekst Strategije u obimu u kome je to bilo potrebno da bi se pojedina pitanja potpunije uredila.

Skraćenice

Skraćenice koje se koriste u tekstu Strategije imaju sledeće značenje:
AP - Agencija za privatizaciju;
CAP-Common Agricultural Policy/ Zajednička poljoprivredna politika EU;
Direkcija - Direkcija za robne rezerve;
EAR- Evropska Agencija za rekonstrukciju;
EU - Evropska unija;
FAO-Food and Agricultural organization/ Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu;
GATT-General Agreement on Tariff and Trade;
GM - Genetička modifikacija;
GMO - Genetički modifikovani organizmi;
ICA-International Cooperative Alliance/ Međunarodni zadružni pokret;
LS - Lokalna samouprava;
MCPFE-Ministry Conference of Protection Forest in Europe/ Ministarska konferencija o zaštiti šuma u Evropi;
MDULS - Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu;
MEOI - Ministarstvo za ekonomske odnose s inostranstvom;
MF - Ministarstvo finansija;
Ministarstvo - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopivrede;
MNZŽS - Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine;
MPR - Ministarstvo privrede;
MPR - Ministarstvo pravde;
MPS - Ministarstvo prosvete i sporta;
MRZSP - Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike;
MTTU - Ministarstvo trgovine, turizma i usluga;
MZ - Ministarstvo zdravlja;
NSRS - Narodna skupština Republike Srbije;
OECD-Organization for Economic Cooperation and Development/ Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj;
IPGRI-International Plant Genetic Resources Institute/ Međunarodni institut za biljne genetičke resurse;
PAU-Policy Advisory Unit/ Jedinica za savetodavnu podršku;
PSS - Poljoprivredne stručne službe;
PZF - Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz poljoprivrednog otkupa poljoprivrednih proizvoda;
RDI - Republička direkcija za imovinu Republike Srbije;
RGZ - Republički geodetski zavod;
RZS - Republički zavod za statistiku;
JP - Javna preduzeća;
SAA-Stabilisation and association agreement/ Ugovor o stabilizaciji i asocijaciji;
SPS-Sanitary Phitosanitary Agreement/ Sanitarni i fitosanitarni sporazum;
SAP-Stabilisation and associations procces/ Proces stabilizacije i asocijacije;
SS - Savetodavna služba;
STO - Svetska trgovinska organizacija /World Trade Organization;
ZUR - Zakon o udruženom radu.

Uspostavljanje tržišne ekonomije

Uspostavljanje tržišne ekonomije će imati snažne posledice na ulogu države u poljoprivredi, kao i na odnose između poljoprivrednog proizvođača i države. Država će se povući sa mnogo funkcija na kojima je bila, povući će se iz uloge upravljanja kombinatima i društvenim firmama kojima je dodeljivala subvencionisane inpute i kredite ili im još direktnije pomagala preko robnih rezervi. Mnoge od ovih aktivnosti će biti premeštene u privatni sektor, a sadašnje državne ustanove i institucije moraće da prođu kroz velike promene. U isto vreme, država će morati da preuzme ili ojača mnoge druge funkcije koje su neophodne da bi tržište funkcionisalo i da bi svi koji u njemu učestvuju imali pristup informacijama i resursima potrebnim za uspešno poslovanje. Ovo uključuje sistem tržišnih informacija, jačanje i reorganizaciju sistema obrazovanja, edukacije i savetodavstva, kao i novo zakonodavstvo koje mora da osigura uslove za slobodnu i poštenu razmenu i takmičenje ali u isto vreme da spreči monopolsko ponašanje na tržištu i ispravi greške tržišta.
Uspostavljanje tržišne ekonomije odraziće se na privatnika - poljoprivrednog proizvođača ili trgovca na taj način što će on imati više slobode, a pravila koja mora da poštuje biće jasnija, objektivnija i primenljiva na sve. S druge strane, on neće više moći da se oslanja na državu u tom smislu da očekuje da mu se kaže šta da proizvodi ili da mu država kupuje sve što proizvede. Poljoprivredni proizvođač postaje preduzetnik, i njegov profit ili gubitak će zavisiti od mudrosti njegovih sopstvenih odluka. Za mnoge, ova promena je velika. Zbog nje mnogi imaju osećaj nesigurnosti i zastrašujuće perspektive. Međutim, tokom proteklih godina proizvođači u mnogim zemljama širom sveta prošli su kroz ovakav proces promena i suočili se sa sličnim strahovima, ali posle toga su se našli u uslovima u kojima je poljoporivreda efikasnija, produktivnija i profitabilnija nego što je to ikad bila. Različite mere podrške opisane su u ovoj strategiji i one bi trebalo da pomognu porizvođačima da prođu uspešno kroz tranziciju i da poljoprivredu u Srbiji učine konkurentnom u poređenju sa okruženjem.
Ova strategija je jedinstvena i zbog toga što ne sadrži preporuke i savete proizvođačima šta bi to oni trebalo da proizvedu. Ona ne sadrži petogodišnji plan, površine koje treba da se poseju, planirane količine za izvoz, niti sadrži sve one brojeve iz postojećih planova koji su, pre svega, bili nerealni. Konačni rezultat proizvodnje i trgovine biće zbir svih pojedinačnih odluka proizvođača i trgovaca koji čine poljoprivredu Srbije. Odluka koju donosi neko ko proizvodi određuje njegov život i život njegove porodice i on je taj koji ima pravo ali i odgovornost da je donosi sam. Svaki poljoprivrednik na pitanje šta proizvoditi, mora sam da nađe odgovor imajući u vidu sledeće činjenice:
Prvo, treba da ima u vidu svoja