ZAKON

O POTVRĐIVANjU UGOVORA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I CRNE GORE O PRAVNOJ POMOĆI U GRAĐANSKIM I KRIVIČNIM STVARIMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS - Međunarodni ugovori", br. 1 od 21. maja 2010)

Član 1.

Potvrđuje se Ugovor između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima sačinjen 29. maja 2009. godine u Podgorici, u originalu na srpskom i crnogorskom jeziku.

Član 2.

Tekst Ugovora u originalu na srpskom jeziku glasi:

UGOVOR IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I CRNE GORE O PRAVNOJ POMOĆI U GRAĐANSKIM I KRIVIČNIM STVARIMA

Republika Srbija i Crna Gora (u daljem tekstu: države ugovornice) u želji za razvijanjem uzajamnog poverenja i saradnje u oblasti pravne pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, a u cilju efikasnijeg ostvarivanja prava i interesa svojih državljana, kao i unapređenja sveukupnih odnosa i saradnje između dve države, sporazumele su se o sledećem:

PRVO POGLAVLjE

OPŠTE ODREDBE

Pružanje pravne pomoći

Član 1.

(1) Države ugovornice će, na zahtev, pružati jedna drugoj pravnu pomoć u građanskim, krivičnim i upravnim stvarima pod uslovima i na način utvrđen ovim ugovorom.
(2) Pod "građanskim stvarima" u smislu ovog ugovora, podrazumevaju se i privredne i porodične stvari.
(3) Pod "krivičnim stvarima" u smislu ovog ugovora, podrazumevaju se krivična dela, privredni prestupi i prekršaji.
(4) Pod "upravnim stvarima" smatraju se samo upravne stvari predviđene ovim ugovorom.
(5) Pravnu pomoć ukazuju sudovi i drugi organi država ugovornica koji su, po propisima svoje zemlje, nadležni da odlučuju o stvarima iz st. 1. do 4. ovog člana.

Pravna zaštita i slobodan pristup sudovima i drugim organima

Član 2.

(1) Državljani jedne države ugovornice imaju jednaku pravnu zaštitu u postupcima pred sudovima i drugim organima druge države ugovornice kao i njeni državljani.
(2) Državljani jedne države ugovornice imaju na teritoriji druge države ugovornice slobodan pristup sudovima i drugim organima. Pred ovim organima oni mogu da zastupaju svoje interese, podnose zahteve i preduzimaju radnje pod istim uslovima kao i njeni sopstveni državljani.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na pravna lica osnovana u skladu sa zakonima države ugovornice na čijoj se teritoriji nalazi njihovo sedište.
(4) Advokati upisani u advokatski imenik u jednoj od država ugovornica, mogu zastupati stranke u postupcima pred sudovima i drugim nadležnim organima druge države ugovornice.
Obim pravne pomoći

Član 3.

Pravna pomoć, u smislu ovog ugovora, obuhvata dostavljanje pismena, obaveštenja i predmeta, kao i preduzimanje procesnih radnji (saslušanje stranaka, svedoka, veštaka i drugih lica, zaplena, odnosno privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje, uviđaj, veštačenje i dr.), primenu određenih mera (kontrolisane isporuke, angažovanje prikrivenog islednika i dr.), priznanje i izvršenje sudskih i arbitražnih odluka i ustupanje i preuzimanje krivičnog gonjenja.

Organi saradnje

Član 4.

(1) Radi pružanja pravne pomoći, prema ovom ugovoru, sudovi i drugi nadležni organi država ugovornica međusobno komuniciraju preko svojih nadležnih organa, i to:
1) za Republiku Srbiju - preko Ministarstva pravde Republike Srbije;
2) za Crnu Goru - preko Ministarstva pravde Crne Gore.
(2) Kod opštih vidova pružanja pravne pomoći koji se odnose na uručivanje i dostavljanje određenih akata, dokumenata i obaveštenja, kao i izvođenje određenih procesnih radnji (saslušanje stranaka, svedoka, uzimanje nasledničkih izjava i dr), sudovi i drugi nadležni organi država ugovornica komuniciraju neposredno.
(3) Odredba stava 1. ovog člana ne isključuje komuniciranje diplomatskim, odnosno konzularnim putem, ako za to postoje opravdani razlozi.
(4) U hitnim slučajevima, u krivičnim stvarima, sudovi i drugi nadležni organi država ugovornica mogu komunicirati i preko Međunarodne organizacije kriminalističke policije (INTERPOL).
(5) U slučajevima iz st. 2. i 4. ovog člana, sudovi i drugi nadležni organi država ugovornica obavezni su da primerak zamolnice u krivičnim stvarima dostave ministarstvu pravde.

Obaveza sačinjavanja zamolnice

Član 5.

(1) Zahtev za pružanje pravne pomoći prema ovom ugovoru podnosi se u vidu zamolnice.
(2) Zamolnicu podnosi sud ili drugi nadležni organ države ugovornice kojoj je pravna pomoć potrebna (u daljem tekstu: država molilja) i upućuje je nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu države ugovornice od koje se traži pravna pomoć (u daljem tekstu: zamoljena država).

Sadržina zamolnice

Član 6.

(1) Zamolnica sadrži:
1) naziv organa države molilje od koga potiče zamolnica;
2) naziv organa kome se zamolnica upućuje, a ukoliko nije poznat njegov tačan naziv, oznaku "nadležni organ", uz naziv zamoljene države;
3) ime i prezime, podatke o rođenju, prebivalište ili boravište, zanimanje i državljanstvo, odnosno naziv i sedište stranaka i njihovo svojstvo u postupku;
4) ime, prezime i adresu pravnih zastupnika stranaka, ako ih imaju;
5) oznaku spisa i sažet opis slučaja za koji se traži pravna pomoć, a u krivičnim stvarima i zakonski naziv krivičnog dela i tekst odredaba krivičnog zakona;
6) opis radnje pravne pomoći koja se traži, razlog za podnošenje zamolnice, a po potrebi, i pitanja koja se imaju postaviti licu čije se saslušanje traži;
7) naziv akta i adresu lica kome treba izvršiti dostavljanje;
8) druge elemente predviđene ovim ugovorom za pojedine vidove pravne pomoći.
(2) Zamolnica i drugi akti koje u njenom prilogu dostavljaju sudovi i drugi organi država ugovornica moraju biti potpisani i snabdeveni pečatom suda ili drugog organa od koga potiču.
(3) Zamoljena država može tražiti dodatna obaveštenja i akte koji su joj potrebni za izvršenje zamolnice.

Jezik

Član 7.

(1) Zamolnica i akti koje treba dostaviti uz zamolnicu saglasno odredbama ovog ugovora sastavljaju se na službenom jeziku države molilje.
(2) Odgovori na zamolnice dostavljaju se na jeziku zamoljene države.
(3) Akti koje treba uručiti licima u zamoljenoj državi dostavljaju se na službenom jeziku države molilje.

Način pružanja pravne pomoći

Član 8.

(1) Postupanje po zamolnicama vrši se bez odlaganja po propisima zamoljene države.
(2) Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, zamoljeni organ će, na zahtev suda ili drugog organa od koga potiče zamolnica, moći da postupi na način koji je posebno označen u zamolnici, ako to nije u suprotnosti sa javnim poretkom zamoljene države.

Ustupanje zamolnice nadležnom organu

Član 9.

(1) Ako sud ili drugi nadležni organ kome je zamolnica upućena nije nadležan za postupanje, zamolnicu će bez odlaganja ustupiti nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu na teritoriji zamoljene države, o čemu će obavestiti organ koji mu je zamolnicu dostavio.
(2) Zamoljeni organ će preduzeti potrebne mere za utvrđivanje prave adrese, ako se lice kome treba izvršiti dostavljanje ne može pronaći na adresi označenoj u zamolnici.

Nemogućnost udovoljenja zamolnici

Član 10.

Ako zamoljeni organ nije mogao da udovolji zamolnici, odmah će o tome obavestiti organ države molilje i vratiće dostavljena akta uz navođenje razloga zbog kojih nije mogao da postupi po zamolnici.

Dokazivanje dostavljanja

Član 11.

Dostavljanje akata se dokazuje potvrdom o dostavljanju koja se sastavlja po propisima zamoljene države. U potvrdi o dostavljanju mora biti naznačeno mesto i datum prijema i potpis primaoca ili označen drugačiji način dostavljanja.

Odbijanje pravne pomoći

Član 12.

(1) Zamoljena država će odbiti da ukaže pravnu pomoć ako nisu ispunjeni uslovi za pružanje pravne pomoći predviđeni ovim ugovorom.
(2) Zamoljena država može odbiti ukazivanje pravne pomoći ako smatra da bi udovoljenje zamolnici ugrozilo njen suverenitet ili bezbednost ili bi bilo u suprotnosti sa njenim pravnim