Na osnovu člana 7. Zakona o unutrašnjim poslovima ("Službeni glasnik RS", br. 44/91, 79/91, 54/96, 25/2000 i 8/2001),
Ministar unutrašnjih poslova donosi

UPUTSTVO

O POLICIJSKOJ ETICI I NAČINU OBAVLjANjA POSLOVA POLICIJE

(Objavljeno u "Sl. glasniku RS", br. 41 od 18. aprila 2003)

1.
U obavljanju policijskih poslova i obuci za njihovo obavljanje, odnosno izvršavanju zakona i drugih propisa o policiji, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (u daljem tekstu: pripadnici Ministarstva) rukovode se etičkim principima utvrđenim ovim uputstvom, u skladu sa Evropskim kodeksom policijske etike - Preporukom (2001)10 koju je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 19. septembra 2001. godine.
2.
Zaštitu ustavom utvrđenih osnovnih prava, sloboda i vrednosti, zaštitu bezbednosti ljudi i imovine, prevenciju i suzbijanje kriminala, otkrivanje krivičnih dela, održavanje javnog reda i mira, pružanje pomoći građanima i druge policijske poslove pripadnici Ministarstva obavljaju u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima koje je država prihvatila.
3.
Pripadnici Ministarstva vode računa o ustavom utvrđenom položaju prema kome je Ministarstvo samostalno u vršenju ustavom i zakonom određenih nadležnosti.
4.
Afirmišući policiju kao savremenu komponentu krivičnog sudstva, pripadnici Ministarstva unapređuju saradnju i staraju se o međusobnom približavanju unutrašnjih poslova i pravosuđa u skladu sa zakonom i, istovremeno, dosledno poštuju samostalnost i nezavisnost u radu sudova i ne osporavaju sudske odluke i njihovo sprovođenje.
5.
Policija Ministarstva (u daljem tekstu: policija) se ne zalaže za zakone kojima bi dobijala sudske funkcije ili bi joj se delegirala sudska ovlašćenja, već za zakone kojima se, u skladu sa ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, obezbeđuje sudska zaštita osnovnih ličnih prava i sloboda.
6.
Postupanje policije po odredbama zakona kojima su uređeni krivični, prekršajni i drugi postupci u kojima policija primenjuje tim zakonima utvrđena ovlašćenja prema određenim licima (u daljem tekstu: policijske istrage) zasniva se, kao minimumu, na osnovima sumnje o počinjenom ili o mogućem krivičnom delu ili prekršaju, odnosno drugom kažnjivom delu.
Policija poštuje pretpostavku nevinosti, kao i prava osumnjičenog, okrivljenog ili drugog lica, naročito pravo da odmah bude upoznato sa optužbama protiv njega i da pripremi svoju odbranu, lično ili uz pravnu pomoć po sopstvenom izboru.
Policija obezbeđuje objektivne i poštene policijske istrage, obzirne i primerene posebnim potrebama određenih lica, kao što su deca i drugi maloletnici, žene i pripadnici manjinskih grupa, uključujući nacionalne manjine i osetljiva lica.
Polazeći od stava 2. ove tačke, stručnim smernicama obezbeđuje se pošteno ispitivanje tokom kojeg se ispitivani upoznaje sa razlozima za ispitivanje, kao i sa ostalim relevantnim informacijama, o čemu se vodi zapisnik.
7.
Policija vodi računa o posebnim potrebama koje imaju svedoci, sprovodi pravila njihove zaštite i podrške tokom postupka, posebno u slučajevima kada postoji opasnost od zastrašivanja svedoka.
Policija, bez bilo kakve diskriminacije, obezbeđuje potrebnu podršku, pomoć i informacije žrtvama krivičnih dela.
U toku policijske istrage policija obezbeđuje prevođenje, kada je to potrebno.
8.
Poštujući ulogu advokata, pripadnici policije se ne mešaju u njihov rad, niti ih na bilo koji način ometaju u krivičnom postupku kao branioce ili u drugom postupku. Kad je to moguće, pružaju im pomoć, naročito u slučajevima u kojima se radi o licima lišenim slobode.
9.
Zakonom utvrđenom spoljnom kontrolom policije, koju sprovode zakonodavni, izvršni i sudski organi, obezbeđuje se odgovornost policije državi, građanima i njihovim predstavnicima.
Policija ispunjava svoje obaveze u postupcima u kojima se razmatraju žalbe na rad policije, kao i pritužbe, predstavke i slični podnesci koji se odnose na njen rad.
Policija učestvuje u promovisanju mehanizama odgovornosti, zasnovanih na komunikaciji i uzajamnom razumevanju građana i policije.
10.
Policijska istraživanja, samostalna i u organizaciji drugih državnih ili nedržavnih subjekata, policija promoviše i podstiče u skladu sa ukupnim aktivnostima koje u ovom pogledu preduzima Republika Srbija.
Saglasno stavu 1. ove tačke, policija učestvuje i u podršci međunarodnoj saradnji u vezi sa pitanjima policijske etike i ljudskih prava koju pruža Republika Srbija.
11.
Na zahtev nadležnih organa i po sopstvenoj inicijativi policija pruža potrebne podatke i priprema izveštaje, druge materijale i predloge u vezi sa promovisanjem i primenom etičkih i drugih principa iz ovog uputstva, kao i preporuka sa kojima su oni usklađeni - sadržanim u Evropskom kodeksu policijske etike.
12.
U skladu sa samostalnošću Ministarstva, pripadnici su odgovorni za njegovu operativnu nezavisnost u izvršavanju policijskih zadataka u odnosu na druge organe.
13.
Starajući se o prepoznatljivosti u odnosu na pripadnike drugih organa, pripadnici Ministarstva se u skladu sa zakonom legitimišu tokom intervencije, odnosno pružaju dokaz o svom statusu i službenim svojstvima i vode računa o ličnoj odgovornosti za neposredno preduzete službene radnje i za naređenja izdata potčinjenima.
14.
Pripadnici Ministarstva svoje dužnosti ispunjavaju pridržavajući se principa zakonitosti, pružajući podršku vladavini prava, štiteći pravni poredak i njegove institucije i obezbeđujući ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u skladu sa odredbama Ustava i zakona, sa Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i sa drugim međunarodnim aktima u oblasti prava čoveka koje se država obavezala da primenjuje.
15.
U svom radu pripadnici Ministarstva rukovode se načelom nepristrasnosti u izvršavanju zakona bez obzira na nacionalno ili etničko poreklo, rasu, jezik i društveni položaj onoga na koga zakon treba primeniti, na njegova politička, verska i filozofska uverenja, ili na njegove godine, bračno stanje, pol, ili kakvu fizičku ili psihičku manu.
U obavljanju poslova pripadnici Ministarstva ophode se pristojno i odgovorno prema građanima na ulici, šalteru, graničnom prelazu i na drugom mestu vršenja službene radnje.
U komunikaciji sa građanima pripadnici Ministarstva poštuju ljudsku ličnost i dostojanstvo i čuvaju ugled Ministarstva.
Osposobljavanje za postupanje u skladu sa st. 1. do 3. ove tačke sastavni je deo obuke pripadnika Ministarstva.
16.
U okviru poslova svog radnog mesta, pripadnik Ministarstva preduzima kad god je to moguće sve neophodne mere i aktivnosti koje će omogućiti građanima nesmetano i efikasno ostvarivanje njihovih prava, obaveza i interesa.
Poslove za koje je zadužen pripadnik Ministarstva nastoji da obavlja maksimalno profesionalno - po pravilima struke, savesno, nepristrasno i disciplinovano.
17.
Nikome u Ministarstvu nije dozvoljeno da naredi, izvrši, izaziva ili toleriše mučenje ili kakvo drugo surovo i nehumano postupanje kojim se ponižava ličnost čoveka, kao ni drugu radnju kojom se ugrožava pravo na život, slobodu, ličnu bezbednost, poštovanje privatnog i porodičnog života, okupljanje i udruživanje ili koje drugo pravo ili sloboda zajamčeni Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Pripadnik Ministarstva koji bi bio prisutan nekoj zabranjenoj radnji iz stava 1. ove tačke, dužan je na takav slučaj da ukaže svom pretpostavljenom, Generalnom inspektoru i organima spoljnjeg civilnog nadzora nad radom Ministarstva.
18.
U svim svojim intervencijama (akcijama, operacijama) policija poštuje svačije pravo na život.
Pravo pojedinca na privatnost policija ometa samo kad je to neophodno radi postizanja zakonitog cilja.
19.
U skladu sa zakonom, policija licu lišenom slobode odmah saopštava sve propisane podatke koji se na to lišavanje slobode odnose.
Licima lišenim slobode policija obezbeđuje sigurnost, zdravstvenu zaštitu, higijenske, smeštajne (svetlost, ventilacija) i odgovarajuće uslove za odmor, shodno uslovima utvrđenim za pritvorena lica.
U skladu sa zakonom policija obezbeđuje licima lišenim slobode da o njihovom lišavanju slobode