Na osnovu člana 13. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", broj 41/09), a u vezi sa članom 7. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu ("Službeni glasnik RS", broj 107/09) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08),
Vlada donosi

UREDBU

O KORIŠĆENjU PODSTICAJNIH SREDSTAVA ZA PODIZANjE MATIČNIH ZASADA VOĆAKA, VINOVE LOZE I HMELjA ZA 2010. GODINU

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 79 od 29. oktobra 2010)

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i način korišćenja podsticajnih sredstava za podizanje matičnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja (u daljem tekstu: matični zasadi) za 2010. godinu (u daljem tekstu: podsticajna sredstva).
Podsticajna sredstva se koriste za nadoknadu troškova kupovine sadnica osnovne (Basic) kategorije voćaka, vinove loze i hmelja.

Član 2.

Pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za matične zasade imaju:
1) preduzetnici;
2) privredna društva;
3) zemljoradničke zadruge;
4) druga pravna lica.
Lica iz stava 1. tač. 1), 3) i 4) ovog člana koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstva (u daljem tekstu: Registar) u skladu sa Pravilnikom o načinu i uslovima upisa i vođenja Registra poljoprivrednih gazdinstava, obrascima zahteva za upis i obnovu registracija i priloga, dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev, načinu čuvanja podataka, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva ("Službeni glasnik RS", br. 111/09 i 21/10 - u daljem tekstu: Pravilnik) i registrovana u Registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre, odnosno u odgovarajući registar u skladu sa zakonom (naučnoistraživačke organizacije, škole, zadužbine, manastiri, crkve i druge organizacije) imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako su:
1) kao proizvođači sadnog materijala upisana u Registar proizvođača sadnog materijala u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja sadnog materijala;
2) izmirila dospele preuzete obaveze po osnovu propisa kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje;
3) izmirila dospele poreze i druge javne dažbine po propisima Republike Srbije za 2009. godinu.
Lice iz stava 1. tačka 2) ovog člana ima pravo na korišćenje podsticajnih sredstava ako ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana i ako je razvrstano kao malo pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija.
Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za matične zasade podignute u jesen 2009. godine i u proleće 2010. godine.

Član 3.

Lica iz člana 2. stav 1. ove uredbe imaju pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za matične zasade ako:
1) su katastarske parcele na kojima su podignuti matični zasadi u vlasništvu podnosioca zahteva ili su u zakupu od strane podnosioca zahteva najmanje do kraja 2030. godine za matične zasade jabučastog, koštičavog, jezgrastog voća, vinove loze i hmelja, odnosno najmanje do kraja 2018. godine za matične zasade jagodastog voća ili dve godine za matične zasade jagode;
2) poseduju saglasnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) o investicionom ulaganju za podizanje višegodišnjih zasada za zakupljeno zemljište u državnoj svojini na kome su podignuti matični zasadi jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih voćaka, osim jagode, kao i matični zasadi vinove loze i hmelja;
3) zemljište na kome su podignuti matični zasadi nije pod teretom (hipoteka, plodouživanje i drugo);
4) po nekom drugom osnovu ne koriste bespovratna podsticajna sredstva za podizanje istih matičnih zasada;
5) je pre podizanja matičnog zasada na katastarskim parcelama izvršena osnovna hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu, vinovu lozu, odnosno hmelj i ako je dokument o izvršenoj osnovnoj hemijskoj analizi zemljišta sa preporukom izdat u toku 2008, 2009. i do 20. novembra 2010. godine;
6) su izvršila rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku 2008, 2009. ili do 20. novembra 2010. godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti matični zasadi sa minimalnom dubinom od 0,6 metara (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 metara za matične zasade jagodastih vrsta voćaka;
7) poseduju zapisnik o izvršenom pregledu fitosanitarnog inspektora o ispunjenosti uslova lokacije za podizanje matičnih zasada i izveštaj o analizama uzoraka zemljišta na prisustvo štetnih vrsta nematoda sa katastarskih parcela na kojima su podignuti matični zasadi.

Član 4.

Podnosilac zahteva ostvaruje pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za matične zasade ako je podigao zasade na ukupnoj površini od najmanje 0,2 hektara.
Ukupan iznos podsticajnih sredstava, po podnosiocu zahteva, utvrđuje se za sve matične zasade podignute na zemljištu površine do dva hektara.

Član 5.

Podsticajna sredstva za matične zasade dodeljuju se na osnovu gustine sadnje zasada i broja primljenih sadnica po hektaru, a isplaćuju na osnovu cene sadnica iz računa do iznosa po sadnici utvrđenih u čl. 6, 7, 8. i 9. ove uredbe.

Član 6.

Za sadnice osnovne kategorije, odnosno matični zasad sorti (kalem grančica):
1) jabuke potrebno je da gustina sadnje bude od 1.660 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 750 dinara;
2) kruške potrebno je da gustina sadnje bude od 1.660 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 1.100 dinara;
3) dunje potrebno je da gustina sadnje bude od 1.660 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 900 dinara;
4) šljive potrebno je da gustina sadnje bude od 1.250 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 750 dinara;
5) kajsije potrebno je da gustina sadnje bude od 1.250 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 900 dinara;
6) breskve i nektarine potrebno je da gustina sadnje bude od 1.250 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 650 dinara;
7) trešnje potrebno je da gustina sadnje bude od 1.250 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 900 dinara;
8) višnje potrebno je da gustina sadnje bude od 1.250 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 650 dinara;
9) oraha potrebno je da gustina sadnje bude od 830 do 1.430 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 1.450 dinara;
10) leske potrebno je da gustina sadnje bude od 1.250 do 3.000 sadnica po hektaru, s tim da se za primljenu sadnicu isplaćuje do 1.200 dinara;
11) ostale voćne vrste potrebno je da gustina sadnje