Na osnovu člana 46. stav 2. Zakona o trgovini ("Službeni glasnik RS", broj 53/10) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US i 72/12),
Vlada donosi

UREDBU

O NAČINU ODREĐIVANjA NAJVIŠIH I NAJNIŽIH PROSEČNIH CENA TOPLOTNE ENERGIJE U GREJNOJ SEZONI 2012/2013. GODINA

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 101 od 23. oktobra 2012)

Član 1.

Ovom uredbom propisuje se način određivanja najviših i najnižih prosečnih cena toplotne energije u grejnoj sezoni 2012/2013. godina, koju proizvodi i prodaje energetski subjekt kome je aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju obavljanja delatnosti utvrđena obaveza proizvodnje toplotne energije za tarifne kupce, distribucije toplotne energije i upravljanja distributivnim sistemom i snabdevanja tarifnih kupaca toplotnom energijom (u daljem tekstu: toplane).
Cena toplotne energije po ovoj uredbi obrazuje se ako se kao energenti koriste prirodni gas, mazut, lož ulje, ugalj i biomasa.

Član 2.

Ova uredba se ne primenjuje na obračun cena toplotne energije za toplane koje toplotnu energiju kupuju od drugih proizvođača.
Ukoliko je za toplane iz člana 1. ove uredbe cena toplotne energije utvrđena na osnovu tarifnog sistema za snabdevanje toplotnom energijom donetog u skladu sa odredbama Zakona o energetici, primenjuje se cena određena u skladu sa tim aktom.

Član 3.

Najviše prosečne cene toplotne energije (Clj,madž), po kojoj toplana prodaje toplotnu energiju pojedinim kategorijama kupaca mogu biti različite, ali njihova uprosečena vrednost, obračunata prema udelu površine zagrevanog prostora pojedinih kategorija kupaca, ne sme da bude veća od najviše prosečne cene utvrđene u skladu sa ovom uredbom. Odnos cena za pojedine kategorije kupaca mora biti između 1:1,5.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave može utvrditi kategorije kupaca toplotne energije koji plaćaju subvencioniranu cenu toplotne energije, kao i iznos subvencije za svaku kategoriju, u skladu sa zakonom.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave može doneti odluku o uslovima i načinu subvencioniranja cene uvođenja mernih instrumenata na mestima predaje toplotne energije, a zatim i individualnog merenja po stanovima.
Najviša prosečna cena toplotne energije, bez poreza na dodatu vrednost obrazuje se na osnovu opravdanih troškova proizvodnje i distribucije toplotne energije, upravljanja distributivnim sistemom i snabdevanja kupaca toplotnom energijom.

Član 4.

Najviša prosečna cena se utvrđuje kao zbir opravdanih fiksnih (Tf) i opravdanih varijabilnih troškova (Tv) toplane:

Cq,max = (Tf + Tv x q)/n (din/m2)

gde je:
q = 140 kWh/m2- godišnja potrošnja toplotne energije po 1m2zagrevanog prostora;
n- broj meseci tokom kojih se naplaćuje toplotna energija (n= 12, ukoliko se toplotna energija naplaćuje ravnomerno, tokom svih 12 meseci u godini).
Opravdani fiksni troškovi (Tf) predstavljaju opravdane troškove na nivou jedne godine koji se ne menjaju sa promenom obima proizvodnje i oni obuhvataju:
1) troškove materijala za investiciono i tekuće održavanje,
2) troškove usluga održavanja,
3) troškove ostalog materijala,
4) troškove zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda,
5) amortizaciju,
6) troškove kapitala,
7) provizije i bankarske usluge,
8) osiguranje,
9) poreze, takse i članarine,
10) druge fiksne troškove toplane.
Opravdani varijabilni troškovi (Tv) predstavljaju opravdane troškove na nivou jedne godine čija visina zavisi od obima proizvodnje i oni obuhvataju:
1) troškove energenata i energije,
2) troškove električne energije koja se koristi u procesu proizvodnje,
3) troškove vode i pripreme vode.