Na osnovu člana 230. Zakona o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 67/93 i 24/94), Savezna vlada donosi

UREDBU

O NAČINU OSTVARIVANjA PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANjA VOJNIH OSIGURANIKA I ČLANOVA NjIHOVIH PORODICA

(Objavljena u "Sl. listu SRJ", br. 36/94)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovom uredbom uređuje se način ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja vojnih osiguranika i članova njihovih porodica (u daljem tekstu: osigurana lica) utvrđenih Zakonom o Vojsci Jugoslavije (u daljem tekstu: Zakon).

Član 2.

Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu u vojnoj zdravstvenoj ustanovi na području na kome je prebivalište tog lica (u daljem tekstu: prebivalište). Osigurano lice može zdravstvenu zaštitu ostvariti i u vojnoj zdravstvenoj ustanovi na području na kome je na službi ili na radu (u daljem tekstu: mesto službe).
Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu na osnovu zdravstvene knjižice koju je izdao nadležni vojni organ.

II. OSTVARIVANjE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE

1. Izbor zdravstvene ustanove i zdravstvenog radnika

Član 3.

Radi ostvarivanja zdravstvene zaštite, osigurano lice može izabrati zdravstvenu ustanovu i zdravstvenog radnika koji će mu pružiti zdravstvenu zaštitu, pismenom ili usmenom izjavom.

2. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u vojnim zdravstvenim ustanovama

Član 4.

Osigurano lice koje ostvaruje zdravstvenu zaštitu u vojnoj zdravstvenoj ustanovi ostvaruje tu zaštitu u trupnoj ili garnizonskoj ambulanti, vojnoj bolnici ili drugoj zdravstvenoj ustanovi u svom prebivalištu, odnosno mestu službe.

Član 5.

Vojni lekar obavezan je da primi osigurano lice i da ga, po potrebi, pregleda, da izvrši potrebne medicinske intervencije, pruži potrebne savete, propiše lek i preduzme druge mere neophodne za lečenje osiguranog lica, kao i da utvrđeno činjenično stanje, odnosno ocenu i mišljenje unese u zdravstvenu knjižicu osiguranog lica.
Vojni lekar koji je utvrdio privremenu nesposobnost za rad profesionalnog vojnika dužan je da, u roku od tri dana pre navršenih 30 dana neprekidnog bolovanja, uputi tog vojnika na pregled nadležnoj vojnoj lekarskoj komisiji, osim ako se profesionalni vojnik nalazi na bolničkom lečenju.
Ocena vojnog lekara o radnoj sposobnosti profesionalnog vojnika obavezna je sve dok vojnolekarska komisija ne da svoju ocenu.

Član 6.

Osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu kod vojnog lekara specijaliste na osnovu uputa vojnog lekara opšte prakse.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako se vojna zdravstvena ustanova nalazi u mestu službe, odnosno u prebivalištu osiguranog lica, osigurano lice može ostvarivati zdravstvenu zaštitu bez uputa kod vojnog lekara specijaliste.

Član 7.

Osigurano lice ostvaruje stacionarno lečenje u vojnoj bolnici ili drugoj vojnoj stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi (u daljem tekstu: vojna stacionarna zdravstvena ustanova) prema prebivalištu, odnosno mestu službe tog lica, po uputu vojnog lekara, koji važi najduže 30 dana, osim u hitnim slučajevima kad lečenje ostvaruje bez uputa.
Ako se utvrdi da postoje medicinske indikacije za stacionarno lečenje, vojna stacionarna zdravstvena ustanova dužna je da u hitnom slučaju odmah obezbedi smeštaj i preduzme lečenje osiguranog lica, a u ostalim slučajevima - da zakaže prijem na lečenje.
Ako vojna stacionarna zdravstvena ustanova utvrdi da stacionarno lečenje nije neophodno, dužna je da o tome obavesti osigurano lice i vojnog lekara koji je izdao uput, uz obrazložen predlog za dalje lečenje.

Član 8.

Ako u prebivalištu, odnosno mestu službe osiguranog lica nema vojne stacionarne zdravstvene ustanove koja je osposobljena za pružanje pojedinih oblika zdravstvene zaštite, vojni lekar, odnosno vojna stacionarna zdravstvena ustanova, po obavljenom pregledu osiguranog lica, određuje u koju će vojnu, odnosno civilnu stacionarnu zdravstvenu ustanovu uputiti osigurano lice.
Vojna stacionarna zdravstvena ustanova iz stava 1. ovog člana obaveštava vojnog lekara koji je uputio osigurano lice da je to lice upućeno na lečenje u drugu stacionarnu zdravstvenu ustanovu.

3. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u stanu osiguranog lica

Član 9.

Osigurano lice može ostvariti zdravstvenu zaštitu u svom stanu (kućno lečenje) ako je to medicinski indikovano i ako je takvu zdravstvenu zaštitu moguće sprovesti.
Potrebu i način ostvarivanja zdravstvene zaštite iz stava 1. ovog člana utvrđuje lekar, vojnolekarska komisija, kao i stacionarna zdravstvena ustanova pri otpuštanju osiguranog lica sa stacionarnog lečenja.

4. Ostvarivanje zdravstvene zaštite u vojnim zdravstvenim ustanovama, civilnim zdravstvenim ustanovama i drugim specijalizovanim ustanovama za medicinsku rehabilitaciju

Član 10.

Osigurano lice ostvaruje medicinsku rehabilitaciju u vojnoj, odnosno civilnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugoj specijalizovanoj ustanovi za medicinsku rehabilitaciju u slučajevima u kojima je takvo lečenje medicinski indikovano.

Član 11.

Potrebu za medicinskom rehabilitacijom osiguranog lica u vojnoj, odnosno civilnoj zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugoj specijalizovanoj ustanovi utvrđuje lekar specijalista. Uz predlog o potrebi medicinske rehabilitacije, lekar specijalista prilaže odgovarajuću medicinsku dokumentaciju.
Osigurano lice, s predlogom lekara specijaliste, javlja se svom lekaru koji obrazuje medicinsku dokumentaciju i dostavlja je sanitetskoj službi Armije, odnosno Komande Ratne mornarice (u daljem tekstu: sanitetska služba) nadležnoj prema mestu prebivališta osiguranog lica. Sanitetska služba, odnosno organ koga ta služba ovlasti daje odobrenje za medicinsku rehabilitaciju.
Za osigurana lica na stacionarnom lečenju postupak iz stava 2. ovog člana sprovodi stacionarna zdravstvena ustanova u kojoj se leči osigurano lice.
Odobrenje sanitetske službe nije potrebno za medicinsku rehabilitaciju koja se sprovodi u vojnoj bolnici, vojnomedicinskom centru ili u Vojnomedicinskoj akademiji.

Član 12.

Ako sanitetska služba ne odobri medicinsku rehabilitaciju, osigurano lice može izjaviti žalbu Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Fond), preko nadležne sanitetske službe ili neposredno.

5. Ostvarivanje zdravstvene zaštite dece vojnih osiguranika u lečilištima za rehabilitaciju primenom prirodnih faktora lečenja

Član 13.

Zdravstvenu zaštitu u lečilištima za rehabilitaciju primenom prirodnih faktora lečenja (dečja lečilišta) mogu ostvarivati deca osiguranih lica ako je takvo lečenje medicinski indikovano.
Indikacije za ostvarivanje zdravstvene zaštite u smislu stava 1. ovog člana utvrđuje nadležna sanitetska služba.
Deca iz stava 1. ovog člana mogu ostvariti zdravstvenu zaštitu u dečjim lečilištima jedanput u toku kalendarske godine.
Potrebu ostvarivanja zdravstvene zaštite iz stava 1. ovog člana utvrđuje lekar specijalista - pedijatar.

Član 14.

Ako sanitetska služba ne odobri ostvarivanje zdravstvene zaštite u dečijem lečilištu, roditelj, odnosno staratelj može izjaviti žalbu