Na osnovu člana 90. stav 1. tačka 2. Ustava Republike Srbije ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 1/90), a u vezi sa Zakonom o računovodstvu i reviziji ("Službeni list SRJ", broj 71/2002),
Vlada Republike Srbije donosi

UREDBU

O PROCENjIVANjU BILANSNIH POZICIJA, SASTAVLjANjU I DOSTAVLjANjU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2003. GODINU

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 124 od 16. decembra 2003)

IOSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovom uredbom uređuje se procenjivanje bilansnih pozicija i sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja za 2003. godinu za preduzeća, zadruge, banke i druge finansijske organizacije, organizacije za osiguranje, berze i berzanske posrednike i druga pravna lica (u daljem tekstu: pravna lica).
Izuzetno od stava 1. ovog člana banke i druge finansijske organizacije procenjene bilansne pozicije u skladu sa ovom uredbom, na dan 31. decembra 2003. godine usklađuju sa Međunarodnim računovodstvenim standardima na taj dan.
Odredbe ove uredbe ne odnose se na budžete i korisnike budžetskih sredstava, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Član 2.

Ova uredba primenjuje se i na preduzeća i druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga koje je pravno lice osnovalo u inostranstvu, ako propisima države u kojoj su osnovani nije utvrđena obaveza poslovnih knjiga i podnošenja i revizije finansijskih izveštaja.
Preduzeća i drugi oblici organizovanja iz stava 1. ovog člana za koje je stranim propisima utvrđena obaveza vođenja poslovnih knjiga i podnošenja finansijskih izveštaja, utvrđeni rezultat po finansijskom izveštaju uključuju u rezultat poslovanja pravnog lica.
Pravno lice može odlučiti da za preduzeća i druge oblike organizovanja iz stava 1. ovog člana ne vodi posebno knjigovodstvo ako imovinu, obaveze i rezultate njihovog poslovanja iskazuje u svom knjigovodstvu i ako u Dodatnom računovodstvenom izveštaju - Aneksu obezbedi podatke iz kojih se može sagledati rezultat poslovanja tih oblika organizovanja.

Član 3.

Pravna lica utvrđuju stanje imovine, kapitala i obaveza na dan 31. decembra - godišnji finansijski izveštaj, kao i prihode i rashode i rezultat poslovanja od početka poslovne godine do dana utvrđivanja organizovanja.

Član 3.

Član 4.

Finansijski izveštaji za pravna lica iz člana 1. stav 1. ove uredbe, osim za banke i druge finansijske organizacije iskazuju se u: Bilansu stanja, Bilansu uspeha, Izveštaju o raspodeli rezultata i pokriću gubitaka za prethodnu godinu i Dodatnom računovodstvenom izveštaju - Aneksu.
Srednja i velika preduzeća sastavljaju i Bilans tokova gotovine, kao i Izveštaj o poslovanju.
Finansijski izveštaji za banke i druge finansijske organizacije iskazuju se u: Bilansu stanja, Bilansu uspeha, Izveštaju o promenama na kapitalu, Izveštaju o novčanim tokovima i Napomenama uz finansijske izveštaje.
Banke i druge finansijske organizacije sastavljaju i Izveštaj o poslovanju.

Član 5.

Pravna lica koja imaju kontrolu (matično pravno lice) nad jednim ili više pravnih lica (zavisno pravno lice) obavezna su da sastavljaju i podnose Konsolidovani finansijski izveštaj - Bilans stanja, Bilans uspeha i Izveštaj o poslovanju celine.
Pod pojmom konsolidovani račun podrazumeva se račun ekonomske celine koju čine matično pravno lice i sva zavisna pravna lica.

Član 6.

Pri sastavljanju finansijskog izveštaja, pravno lice dužno je da se pridržava sledećih načela procenjivanja:
1) načela stalnosti pravnog lica, iz koga proizlazi periodičnost i privremenost izveštavanja, kao i obaveza procenjivanja i po nabavnoj ceni i ceni koštanja, osim u slučajevima primene načela impariteta;
2) načela doslednosti, prema kojem odabrana pravila procenjivanja treba dosledno da se primenjuju u dužem periodu, s tim što u slučaju njihove izmene, u Dodatnom računovodstvenom izveštaju - Aneksu treba iskazati efekte izvršene promene i obrazložiti razloge koji su je uslovili;
3) načela opreznosti prilikom bilansiranja, koje sadrži:
(1) načelo realizacije, po kojem se u bilans mogu uključiti samo realizovani dobici,
(2) načelo nejednake vrednosti (impariteta), po kojem se za bilansiranje pozicija aktive primenjuju najniže verovatne vrednosti, a za bilansiranje obaveza - najviše verovatne vrednosti, iz čega u Bilansu uspeha proističe odmeravanje rashoda prema gore (naviše) i prihoda prema dole (naniže), kao i uzimanje u obzir svih obezvređivanja (depresijacija) i rezervisanja, bez obzira na to da li je rezultat poslovne godine dobitak ili gubitak;

4) načela uzročnosti prihoda i rashoda, po kojem se uzimaju u obzir svi prihodi i rashodi koji se odnose na posmatrani obračunski period, bez obzira na datum naplate prihoda (fakturisana realizacija) ili plaćanje po osnovu rashoda;

5) načela pojedinačnog procenjivanja imovine i obaveza, pri čemu eventualna grupna procenjivanja uvedena radi racionalnosti treba da proističu iz pojedinačnih procenjivanja;

6) načela identiteta bilansa, po kojem bilans otvaranja svake poslovne godine treba da se podudara sa zaključenim bilansom prethodne poslovne godine.

II. PROCENjIVANjE POZICIJA BILANSA STANjA

1) Neuplaćeni upisani kapital

Član 7.

Neuplaćeni upisani kapital procenjuje se u visini nominalnog iznosa potraživanja po osnovu upisa kapitala.

2) Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva

Član 8.

Nematerijalnim ulaganjima, u smislu ove uredbe, smatraju se osnivačka ulaganja, ulaganja u probnu proizvodnju, ulaganja u razvoj, koncesije, patenti, licence i slična prava ulaganja u pribavljanje nematerijalnih ulaganja, kao i kupovinom stečeni goodnjill.
Ulaganjem u probnu proizvodnju smatraju se troškovi proizvodnje nastali u fazi uvođenja nove ili rekonstruisane opreme, odnosno tehnologije ako je to nužno i tehničko-tehnološkom dokumentacijom predviđeno i ako omogućava redovnu proizvodnju.
Osnovnim sredstvima, u smislu ove uredbe, smatraju se prirodna bogatstva (zemljišta i šume), građevinski objekti, oprema, alat i inventar sa kalkulativnim otpisom, višegodišnji zasadi, osnovno stado i ostala osnovna sredstva, kao i ulaganja u pribavljanje osnovnih sredstava.

Član 9.

Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva otpisuju se redovno u toku poslovne godine na teret poslovnih rashoda obračunom amortizacije.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obračunata amortizacija osnovnih sredstava može se umanjiti na teret kapitala do iznosa koji nije pokriven sredstvima javnih prihoda ili iz drugih namenskih izvora finansiranja u pravnim licima koja se finansiraju iz tih izvora.
Odluku o umanjenju amortizacije iz stava 2. ovog člana donosi nadležni organ na osnovu zakona.
Nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva otpisuju se kao vanredni rashodi kad pravno lice proceni da to ulaganje, odnosno osnovno sredstvo više ne donosi korist.
Izuzetno od odredbe stava 4. ovog člana u pravnim licima koja se finansiraju iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva otpisuju se na teret kapitala.

Član 10.

Osnovicu za otpisivanje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava čini nabavna vrednost ili cena koštanja.
Nabavnu vrednost nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava čini fakturna vrednost dobavljača uvećana za zavisne troškove po osnovu nabavke (dažbine i direktni troškovi) i troškove dovođenja u stanje funkcionalne pripravnosti.
Cenu koštanja osnovnih sredstava čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi proizvodnje.
Cenu koštanja nematerijalnih ulaganja čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi koji se odnose na ta ulaganja.
Pod pripadajućim indirektnim troškovima iz stava 3. ovog člana podrazumevaju se indirektni troškovi srazmerni iskorišćenom kapacitetu u odnosu na prosečno korišćeni kapacitet za više godina u normalnim uslovima poslovanja.
Izuzetno, u cenu koštanja mogu se uključiti i troškovi uprave, kao i rashodi finansiranja ako su direktno uslovljeni tim ulaganjem ili osnovnim sredstvom.
Ako je cena koštanja veća od nabavne cene istog ili sličnog proizvoda, primenjuje se niža vrednost.
Nabavnu vrednost osnovnih sredstava prilikom dodatnih ulaganja izvršenih pri rekonstrukciji, adaptaciji i modernizaciji ili drugoj dogradnji radi povećanja kapaciteta, poboljšanja kvaliteta ili promene namene, odnosno produžetka veka korišćenja investicionih dobara čini zbir neotpisane vrednosti i vrednosti novog ulaganja, s