Na osnovu člana 170. stav 1. Zakona o državnim službenicima ("Službeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka i 83/05 - ispravka),
Vlada donosi

UREDBU

O RAZVRSTAVANjU RADNIH MESTA NAMEŠTENIKA

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 5 od 20. januara 2006; 30/2006)

I. UVODNE ODREDBE

Sadržina uredbe

Član 1.

Ovom uredbom razvrstavaju se radna mesta nameštenika u ministarstvima, posebnim organizacijama, stručnim službama upravnih okruga, sudovima, javnim tužilaštvima, Republičkom javnom pravobranilaštvu, službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službama organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: organi).
Radna mesta nameštenika su ona radna mesta na kojima se rade prateći pomoćno-tehnički poslovi u organu.

Razlozi za razvrstavanje

Član 2.

Razvrstavanjem radnih mesta nameštenika iskazuje se njihov doprinos u obezbeđivanju pratećih tehničkih i drugih uslova potrebnih za redovan rad organa.

Akt u kome su opisana i razvrstana radna mesta nameštenika

Član 3.

Radna mesta nameštenika u organu opisuju se u pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u organu (u daljem tekstu: pravilnik).
U pravilniku se za svako radno mesto nameštenika navodi i vrsta u koju je ono razvrstano.

II. RAZVRSTAVANjE

Način razvrstavanja radnih mesta nameštenika

Član 4.

Radna mesta nameštenika, uključujući i radna mesta rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica u kojima isključivo rade nameštenici, razvrstavaju se u šest vrsta.
Radna mesta nameštenika razvrstavaju se tako što se na opis poslova radnog mesta primene merila za procenu radnog mesta i potom odredi vrsta kojoj radno mesto pripada.

Koja su merila za procenu radnih mesta

Član 5.

Merila za procenu radnih mesta (u daljem tekstu: merila) jesu složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kompetentnost.

Objašnjenje merila

Član 6.

Složenost poslova je merilo kojim se izražava nivo opštosti pravila na kojima su poslovi utemeljeni i intelektualni napor koji oni zahtevaju.
Samostalnost u radu je merilo kojim se izražava u kojoj meri se posao vrši po uputstvima i pod nadzorom rukovodioca.
Odgovornost je merilo kojim se izražava koliko poslovi doprinose obezbeđivanju pratećih tehničkih ili drugih uslova potrebnih za redovan rad organa, što uključuje i odgovornost za određivanje i raspoređivanje radnih zadataka drugim nameštenicima i nadzor nad njihovim izvršavanjem (u daljem tekstu: odgovornost za rukovođenje).
Poslovna komunikacija je merilo kojim se izražava vrsta kontakata u radu i njihov značaj za izvršavanje poslova.
Kompetentnost je merilo kojim se izražavaju znanja, radno iskustvo i veštine koje su potrebne za delotvoran rad na radnom mestu.

Prva vrsta radnih mesta

Član 7.

Da bi radno mesto bilo razvrstano u prvu vrstu, po pravilu, treba na sledeći način da ispunjava merila:
- složenost poslova - prateći poslovi s međusobno povezanim različitim zadacima u kojima se primenjuju utvrđene metode rada ili stručne tehnike;
- samostalnost u radu - samostalnost u radu i odlučivanju o izboru najbolje metode rada ograničena je povremenim nadzorom rukovodioca i njegovim opštim uputstvima;
- odgovornost - odgovornost za pravilnu primenu utvrđenih metoda rada i stručnih tehnika, što može da uključi i odgovornost za rukovođenje;
- poslovna komunikacija - kontakti pretežno unutar organa da bi se primala ili davala uputstva za rad;
- kompetentnost - fakultetsko obrazovanje i poznavanje odgovarajućih metoda rada ili stručnih tehnika, kao i radnim iskustvom stečena veština da se one primene.

Druga vrsta radnih mesta

Član 8.

Da bi radno mesto bilo razvrstano u drugu vrstu, po pravilu, treba na sledeći način da ispunjava merila:
- složenost poslova - precizno određeni prateći poslovi u kojima se primenjuju utvrđeni metodi rada ili stručne tehnike;
- samostalnost u radu - samostalnost u radu ograničena je redovnim nadzorom rukovodioca i njegovim opštim i pojedinačnim uputstvima za rešavanje složenijih metodoloških i tehničkih problema;
- odgovornost - odgovornost za pravilnu primenu utvrđenih metoda rada i stručnih tehnika, što ne uključuje odgovornost za rukovođenje;
- poslovna komunikacija - kontakti unutar organa da bi se primala uputstva za rad;
- kompetentnost - fakultetsko obrazovanje i tokom pripravničkog staža stečeno iskustvo da se znanja primene.

Treća vrsta radnih mesta

Član 9.

Da bi radno mesto bilo razvrstano u treću vrstu, po pravilu, treba na sledeći način da ispunjava merila:
- složenost poslova - precizno određeni prateći poslovi sa ograničenim brojem međusobno povezanih zadataka u kojima se primenjuju utvrđene metode rada ili stručne tehnike;
- samostalnost u radu - samostalnost u radu ograničena je redovnim nadzorom rukovodioca i njegovim opštim uputstvima za rešavanje složenijih metodoloških i tehničkih problema;
- odgovornost - odgovornost za pravilnu primenu jednostavnih i precizno utvrđenih metoda rada i stručnih tehnika, što može da