Na osnovu člana 6. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 62/06 i 31/11) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik RS", br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11),
Vlada donosi

UREDBU

O USLOVIMA I NAČINU PREBIJANjA DUGOVANjA I POTRAŽIVANjA PO OSNOVU REALIZOVANOG SPOLjNOTRGOVINSKOG PROMETA ROBE I USLUGA I IZVEŠTAVANjU DEVIZNOG INSPEKTORATA O PREBIJANjU

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 14 od 27. februara 2012)

I. OSNOVNA ODREDBA

Član 1.

Ovom uredbom uređuju se uslovi i način na koji rezident - pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: rezident) mogu prebiti dugovanja i potraživanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga (u daljem tekstu: prebijanje) i izveštavanje Deviznog inspektorata o prebijanju.

II. PREDMET I VRSTE PREBIJANjA

Član 2.

Predmet prebijanja, u smislu ove uredbe, je svako postojeće, određeno, celo ili delimično, dospelo, novčano dugovanje i potraživanje nastalo po osnovu uvoza i izvoza roba i usluga, a koje nije evidentirano kod Narodne banke Srbije kao kreditni posao sa inostranstvom iz člana 2. tačka 21. Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", br. 62/06 i 31/11).
Prebijanje, u smislu ove uredbe, može biti:
1) bilateralno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga (u daljem tekstu: bilateralno prebijanje);
2) intrakorporativno - kada se prebijanje vrši između rezidenta i nerezidenata koji posluju u sistemu iste multinacionalne korporacije (u daljem tekstu: intrakorporativno prebijanje);
3) prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora i pravila međunarodnih asocijacija, čiji je rezident član (u daljem tekstu: prebijanje na osnovu međunarodnih ugovora).

III. USLOVI I NAČIN PREBIJANjA

Član 3.

Međusobna dugovanja i potraživanja mogu se prebiti u roku do godinu dana od dana izvršenog izvoza ili uvoza robe i usluga.
Prebijanjem prestaju međusobne obaveze do iste visine, a ako nisu iste visine, manje potraživanje će prestati, dok će se veće prebiti do iznosa manjeg.

Član 4.

Prebijanje se ne može vršiti ako je spoljnotrgovinski promet robe i usluga izvršen pre 17. maja 2011. godine (dan kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju ("Službeni glasnik RS", broj 31/11)), kao i u slučaju kada je to posebnim zakonom zabranjeno.
Rezidenti, čiji su računi u trenutku prebijanja blokirani radi izvršenja prinudne naplate, ne mogu izmirivati novčane obaveze prebijanjem, osim ako drukčije nije utvrđeno zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.

Član 5.

Bilateralno prebijanje može se izvršiti između rezidenta i nerezidenta koji su realizovali spoljnotrgovinski promet robe i usluga, ako su se oba učesnika u pismenoj formi saglasili sa takvim načinom izmirenja obaveza.
Saglasnost iz stava 1. ovog člana može biti data u obliku pismenog sporazuma potpisanog od oba učesnika u prebijanju ili u obliku pismene izjave koju jedan učesnik upućuje drugom.
Učesnici u prebijanju iz stava 1. ovog člana su: rezident - izvoznik - poverilac i nerezident - dužnik, kao i rezident - uvoznik - dužnik i nerezident - poverilac.
Datum bilateralnog prebijanja, u smislu ove uredbe, može biti:
1) dan koji su učesnici u prebijanju odredili kao dan prestanka međusobnih obaveza, s tim što isti ne može biti određen vremenski ranije od dana potpisivanja sporazuma, a ako to ne učine, datum potpisivanja sporazuma;
2) dan kada je drugi učesnik u prebijanju potpisao izjavu o saglasnosti na takav način izmirenja obaveza.

Član 6.

Intrakorporativno prebijanje, u smislu ove uredbe, može se izvršiti ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:
1) da je rezident u sistemu multinacionalne korporacije;
2) da je prebijanje ugovoreni ili standardni način izmirenja međusobnih obaveza u toj korporaciji najmanje tri godine;
3) ako se prebijanje vrši preko jednog društva - rezidenta ili nerezidenta koji je u sistemu multinacionalne korporacije i koje obavlja prebijanja i plaćanja za sva ostala društva;
4) ako društvo nerezident iz tačke 3) ovog stava nema sedište u zemljama ili teritorijama koje imaju privilegovane poreske sisteme, odnosno sa kojima se ne vrši odgovarajuća razmena informacija, odnosno u kojima su poslovi i imovinski podaci zaštićeni striktnim pravilima tajnosti.
Multinacionalna korporacija, u smislu ove uredbe, je privredno društvo koje se sastoji od dva ili više privrednih društava koja se nalaze u dve ili više država i koja obično posluju pod istim poslovnim imenom ili je to ime sastavni deo naziva pod kojim društva u sastavu posluju, a obuhvata jedno kontrolno (matično) i jedno ili više podređenih (kontrolisanih) društava, s tim što matično društvo upravlja podređenim društvima. Multinacionalna korporacija može biti organizovana kao koncern (grupa društava), holding, društvo sa uzajamnim učešćem kapitala, ili imati drugi oblik organizovanja. Ova društva mogu biti međusobno povezana putem učešća u osnovnom kapitalu ili ortačkim udelima (društva povezana kapitalom), putem ugovora (društva povezana ugovorom), putem kapitala i putem ugovora (mešovito povezana društva).

Član 7.

Rezident, koji posluje u sistemu