Na osnovu člana 90. tačka 2. Ustava Republike Srbije i člana 30. stav 1. Zakona o Vladi Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 5/91),
Vlada Republike Srbije, donosi

UREDBU

ZA SPROVOĐENjE ZAKONA O NAČINU I USLOVIMA PRIZNAVANjA PRAVA I VRAĆANjU ZEMLjIŠTA KOJE JE PREŠLO U DRUŠTVENU SVOJINU PO OSNOVU POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠNOG FONDA I KONFISKACIJOM ZBOG NEIZVRŠENIH OBAVEZA IZ OBAVEZNOG OTKUPA POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA

(Objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 41/91, 44/91, 4/97, 8/97)

Član 1.

Ovom uredbom bliže se uređuju odnosi od značaja za izvršenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 18/91 - u daljem tekstu: Zakon).

Član 2.

Ranijim sopstvenikom, u smislu Zakona, smatra se lice koje je bilo sopstvenik zemljišta u momentu kad je to zemljište postalo društvena svojina po osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu društvene svojine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama (u daljem tekstu: Zakon o poljoprivrednom zemljišnom fondu) ili po osnovu konfiskacije zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda po propisima o obaveznom otkupu (u daljem tekstu: konfiskovano zemljište).
Pravnim sledbenikom smatraju se zakonski naslednici ranijeg sopstvenika, kao i lica koja svoje pravo na oduzeto zemljište, kao univerzalni sukcesori, izvode iz prava ranijeg sopstvenika u momentu raspravljanja po odredbama Zakona.

Član 3.

Zemljište koje je oduzeto po Zakonu o poljoprivrednom zemljišnom fondu i konfiskovano zemljište, koje je od momenta oduzimanja do 28. avgusta 1990. godine po nekom od pravnih osnova otuđeno iz društvene svojine i sada se nalazi u privatnoj svojini, nije predmet vraćanja, već će se u ovakvim slučajevima postupiti u smislu člana 1. stav 4. Zakona.

Član 4.

Zemljište koje je oduzeto po osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljišnom fondu i konfiskovano zemljište, koje je u međuvremenu, od momenta oduzimanja do momenta stupanja na snagu Zakona, proglašeno za gradsko građevinsko zemljište, zakonom ili odlukom skupštine opštine, ne može se vratiti ranijem sopstveniku niti mu se može dati drugo odgovarajuće zemljište.
Raniji sopstvenik zemljišta iz stava 1. ovog člana ima pravo na novčanu naknadu za to zemljište u visini koja se po Zakonu o eksproprijaciji plaća za neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište, a ako mu je naknada već isplaćena onda će se utvrditi da nema pravo na naknadu.

Član 5.

Organ iz člana 3. stav 1. Zakona (u daljem tekstu: organ) kad primi zahtev za vraćanje zemljišta, zavodi zahtev u evidenciju, preduzima potrebne radnje u cilju upotpunjavanja zahteva i odmah obaveštava komisiju o podnetim zahtevima i o radnjama koje treba preduzeti.
Evidencija iz stava 1. ovog člana naročito sadrži redni broj zahteva, podatke o podnosiocu zahteva i podatke o zemljištu čiji se povraćaj traži (katastarski podaci, površina i kultura, stanje nepokretnosti i dr.).

Član 6.

Izdaci u gotovom novcu komisije iz člana 2. stav 1. Zakona (u daljem tekstu: komisija) i službenih lica koja vrše stručne i administrativne poslove za komisiju, a odnose se na putne troškove i troškove rada van radnog vremena, padaju na teret opštine.
Izdaci u gotovom novcu za svedoke, veštake, uviđaj, tumače i geodetsko-tehničke radove, padaju na teret podnosioca zahteva.

Član 7.

Komisija može u toku celog postupka upotpunjavati činjenično stanje i o onim činjenicama koji nisu bile iznete ili još nisu utvrđene, kako bi se utvrdile sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje po zahtevu.
Komisija može da zahteva da organ preduzme radnje u postupku određene u smislu stava 1. ovog člana, osim donošenja rešenja, kao i zaključaka kojima se onemogućava dalje vođenje postupka.
Službeno lice je dužno da na prvoj sednici komisiju upozna sa radnjama iz stava 2. ovog člana. Komisija može naložiti preduzimanje novih radnji u cilju upotpunjavanja činjeničnog stanja.

Član 8.

Rešenje komisije potpisuje predsednik komisije, a zapisnik o većanju i glasanju i članovi komisije.

Član 9.

Ako komisija nema svoj pečat, koristi pečat skupštine opštine.

Član 10.

Građani iz člana 2. stav 4. Zakona prisustvuju radu komisije u svojstvu poznavalaca mesnih prilika, pomažu po potrebi kod identifikacije nepokretnosti koja je predmet vraćanja, daju podatke na okolnosti poznavanja lica o čijoj se imovini radi i sl.
Građani iz stava 1. ovog člana upisuju se u zapisnik o radu komisije kao prisutni, s tim što ne učestvuju u vođenju postupka, nemaju ovlašćenja za preduzimanje radnji u postupku, osim postupanja po zahtevu komisije, ne potpisuju zvanična akta i ne učestvuju u odlučivanju.
Građane za svaku mesnu zajednicu određuje skupština mesne zajednice.

Član 11.

Ako raniji sopstvenik uz zahtev ne podnese dokaze o činjenicama na osnovu kojih se može odlučiti o zahtevu, komisija će preduzeti sve što je potrebno za utvrđivanje činjeničnog stanja i što odgovara konkretnom slučaju (isprave, izjave stranaka, svedoci, veštaci, uviđaj i dr.).
U slučaju da komisija treba da pribavi ispravu koja se nalazi kod državnog organa ili drugog pravnog lica, a stranka koja se pozvala na tu ispravu ne može da je pribavi, komisija će tu ispravu pribaviti po službenoj dužnosti.

Član 12.

Pri odlučivanju po zahtevu za vraćanje zemljišta iz kompleksa uređenog zemljišta na kome je izgrađen hidro-melioracioni sistem, vodiće se računa da se ne naruši funkcija tog sistema.
Odnosi koji nastanu promenom vlasnika u vezi sa korišćenjem sistema na tom zemljištu uređuju se ugovorom.

Član 13.

U slučaju iz člana 6. stav 5. Zakona komisija će preko nadležnog organa za geodetske poslove sačiniti popis ranijih sopstvenika i zemljišta u kompleksu u kome su ispunjeni uslovi za vraćanje i izračunati srazmeru umanjenja površine po jednom hektaru, nezavisno od toga da li su svi sopstvenici podneli zahteve za vraćanje zemljišta.
Pre sačinjavanja popisa u smislu stava 1. ovog člana komisija će javnim oglasom obavestiti ranije sopstvenike da će se vraćati zemljište iz kompleksa i da postoji mogućnost srazmernog umanjenja u smislu člana 6. stav 5. Zakona i pozvaće ih da u roku od 30 dana podnesu zahtev za vraćanje zemljišta.

Član 14.

Geodetsko-tehničke radove u postupku vraćanja zemljišta po odredbama Zakona vrše opštinske geodetske uprave.
Izuzetno, opštinska geodetska uprava može za izvođenje određenih radova iz stava 1. ovog člana angažovati geodetske organizacije, uz prethodnu saglasnost Republičke geodetske uprave.
Nadzor nad izvođenjem radova iz stava 1. ovog člana vrši organ utvrđen zakonom.
Geodetsko-tehnički radovi iz stava 1. ovog člana vrše se na način predviđen zakonom i tehničkim uputstvom koje čini sastavni deo ove uredbe.

Član 15.

Ako zaostavština ranijeg sopstvenika nije raspravljena, a nije sporno da su podnosioci zahteva jedini naslednici, i koji deo svaki od njih nasleđuje, komisija će odlučiti o vraćanju zemljišta prema njihovim naslednim delovima.
Ako zaostavština ranijeg sopstvenika nije raspravljena, a nije sporno da su podnosioci zahteva njegovi jedini naslednici, ali su sporni njihovi nasledni delovi (zato što je oduzeto zemljište bilo zajednička imovina bračnih drugova, zajednička imovina članova porodične zajednice i sl.), komisija može odlučiti, ako se naslednici saglase, da im se oduzeto zemljište vrati kao njihova zajednička imovina, ili može prekinuti postupak dok se sporna pitanja ne razreše pred nadležnim sudom.

Član 16.

Ako su sporne činjenice od kojih zavisi da li se podnosilac zahteva može smatrati pravnim sledbenikom ranijeg sopstvenika, ili su sporne druge činjenice od kojih zavisi pravo na vraćanje oduzete zemlje, a postoje smetnje da se o tome odluči kao o prethodnom pitanju komisija će prekinuti postupak i uputiti zainteresovana lica da o tome pokrenu postupak pred nadležnim sudom.
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Odredba člana 16. ove Uredbe nije u saglasnosti sa Zakonom, prema Odluci Ustavnog sudaIu broj 147/95 ("Sl. glasnik RS", br. 8/97)
-------------------

Član 17.

Ako zahtev za vraćanje zemljišta nisu podneli svi pravni sledbenici ranijeg sopstvenika, koji su oglašeni za njegove naslednike, komisija će odlučiti da im se vrati deo oduzete zemlje srazmerno njihovim naslednim delovima, ako su ispunjeni uslovi za vraćanje zemlje.

Član 18.

Uslov iz člana 1. stav 3. Zakona da je voćnjak mlađi od 15 godina, primeniće se tako da se rok od 15 godina računa počev od naredne godine od kad je završena prva sadnja u celom kompleksu voćnjaka.
Komisija može odlučiti da se umesto zasađenog voćnjaka koji je stariji od 15 godina, ali je u dobrom rodu na ime naknade ranijem sopstveniku da u svojinu zemljište istog ili sličnog kvaliteta i približno istih uslova korišćenja.
Ukoliko korisnik, odnosno držalac voćnjaka i raniji sopstvenik postignu sporazum, ranijem sopstveniku se može utvrditi pravo na povraćaj voćnjaka koji je mlađi od 15 godina, s tim da