Za pristup kompletnom i ažurnom tekstu ovog dokumeta, molimo vas:


ZAKON

O AKCIONOM PLANU HARMONIZACIJE EKONOMSKIH SISTEMA DRŽAVA ČLANICA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA RADI SPREČAVANjA I UKLANjANjA PREPREKA SLOBODNOM PROTOKU LjUDI, ROBE, USLUGA I KAPITALA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 67 od 1. jula 2003; 81/03, 18/05)

Član 1.

Ovim zakonom usvaja se Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala.

Član 2.

Akcioni plan harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala je sastavni deo ovog zakona.

Član 3.

Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

AKCIONI PLAN

HARMONIZACIJE EKONOMSKIH SISTEMA DRŽAVA ČLANICA DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA RADI SPREČAVANjA I UKLANjANjA PREPREKA SLOBODNOM PROTOKU LjUDI, ROBE, USLUGA I KAPITALA

I. UVODNI DEO

1. Ovim akcionim planom uređuje se sprovođenje harmonizacije ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora, radi sprečavanja i uklanjanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala.

II. SLOBODAN PROTOK LjUDI

(Prilog 1: Informacija o razgovorima predstavnika Vlade Republike Crne Gore i Vlade Republike Srbije, obavljenim u periodu od 24. juna do 8. jula 2002. godine u Budvi i u Beogradu, u cilju utvrđivanja aktivnosti za dalju implementaciju beogradskog sporazuma i harmonizacije ekonomskih sistema sa ekonomskim sistemom Evropske unije (II.4. Sloboda kretanja ljudi).

1. Oblasti harmonizacije

2. U okviru slobodnog protoka ljudi harmonizuju se sledeće oblasti:

1) rad i zapošljavanje;

2) zdravstvo;

3) prosveta.

2. Ciljevi harmonizacije

3. Cilj harmonizacije je sprečavanje i uklanjanje prepreka slobodnom protoku ljudi.
4. U oblasti rada i zapošljavanja, ciljevi harmonizacije su:

1) usaglašavanje propisa država članica;

2) usaglašavanje propisa država članica sa odgovarajućim propisima Evropske unije;
3) zaključivanje i primena odgovarajućih međunarodnih sporazuma, u skladu sa nadležnostima definisanim Ustavnom poveljom;
4) usaglašavanje propisa država članica o osiguranju za slučaj nezaposlenosti zaposlenih iz druge države članice.
5. U oblasti zdravstva, ciljevi harmonizacije su:
1) usaglašavanje propisa o sistemu zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, kao i o individualnim pravima građana na zdravstvenu zaštitu;
2) zaključenje sporazuma kojim će se utvrditi prava zdravstvenih osiguranika;
3) usaglašavanje propisa država članica u cilju prevencije, sprečavanja širenja i lečenja zaraznih bolesti, kao i propisa o kontroli zdravstvene ispravnosti namirnica;
4) usaglašavanje propisa o zdravstvenom osiguranju u cilju prihvatanja međunarodnih sporazuma;
5) usaglašavanje aktivnosti država članica prema međunarodnoj zajednici, Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i drugim odgovarajućim međunarodnim organizacijama;
6) usaglašavanje propisa radi obezbeđivanja slobodne proizvodnje i prometa lekova.
6. U oblasti prosvete, ciljevi harmonizacije su:
1) formiranje Komiteta za međunarodnu saradnju država članica u prosveti, kulturi, nauci i tehnologiji, radi rešavanja postojećih problema i unapređivanja saradnje, u skladu sa izvornim interesima država članica. Članovi Komiteta su predstavnici nadležnih državnih organa država članica, a u rad će biti uključeni predstavnici nauke, tehnologije i kulture;
2) nastavak saradnje država članica u sektoru predškolskog i osnovnog obrazovanja, posebno usaglašavanjem procesa reformi i pronalaženjem rešenja za različitosti, kao i u domenu obrazovnih programa i usavršavanju nastavnog i rukovodećeg kadra u obrazovno-vaspitnim institucijama;
3) nastavak saradnje država članica u sektoru srednjeg obrazovanja, posebno usaglašavanjem procesa reformi i pronalaženjem rešenja za različitosti, kao i u domenu obrazovnih programa i usavršavanju nastavnog i rukovodećeg kadra u obrazovno-vaspitnim institucijama, a u cilju stvaranja uslova za slobodan protok ljudi;
4) bezuslovan protok korisnika usluga učeničkog i studentskog standarda u državama članicama u sektoru za učenički i studentski standard;
5) istovremeno sprovođenje zakonske i institucionalne reforme u sektoru visokog obrazovanja u državama članicama, u skladu sa Bolonjskim procesom i Lisabonskom konvencijom.

3. Ostvarene mere harmonizacije

7. U oblasti rada i zapošljavanja ostvarene su sledeće mere:
1) izvršeno je ispitivanje usaglašenosti propisa;
2) upoređeni su propisi i ustanovljeno je da nema bitnih razlika između država članica;
3) izvršena je razmena nacrta odgovarajućih zakona;
4) u Republici Srbiji pripremljen je Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dok je u Republici Crnoj Gori usvojen Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti. U državama članicama pripremljeni su nacrti zakona o zaštiti na radu;
5) u Republici Srbiji pripremljen je Nacrt zakona o štrajku, a u Republici Crnoj Gori Predlog zakona o štrajku čija su rešenja u bitnoj meri usaglašena;
6) utvrđena su prava koja treba obezbediti, kao i način obezbeđivanja prava za slučaj nezaposlenosti;
7) dogovoreno je da će svaka država članica imati svog predstavnika pri zaključivanju međunarodnih sporazuma u oblasti rada i socijalnog osiguranja, kao i zajedničkog predstavnika u Međunarodnoj organizaciji rada.

4. Planirane mere harmonizacije

8. U oblasti rada i zapošljavanja, biće sprovedene sledeće mere:
1) nadležni organi država članica pripremiće do 31. decembra 2003. godine, u saradnji sa Američkom službom za mirno rešavanje sporova i Međunarodnom organizacijom rada, predloge zakona o mirnom rešavanju kolektivnih i individualnih radnih sporova;
2) nadležni organi sarađuju u pripremi sledećih predloga zakona, koji će do 31. decembra 2003. godine stupiti na snagu:
- Predlog zakona kojim se uređuje evidencija u oblasti rada,
- Predlog zakona kojim se uređuje zaštita građana država članica na radu u inostranstvu,
- Predlog zakona kojim se uređuju uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa stranim državljanima;
3) organizacije nadležne za poslove zapošljavanja zaključiće sporazum o ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti do 31. decembra 2003. godine.
Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1. ove tačke su Ministarstvo za rad i zapošljavanje Republike Srbije i Ministarstvo rada i socijalnog staranja Republike Crne Gore.
9. U oblasti zdravstva, biće sprovedene sledeće mere:
1) do 31. decembra 2003. godine stupiće na snagu zakoni država članica o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju. Odgovarajući podzakonski akti biće doneti do 31. decembra 2004. godine. Nadležni organi za sprovođenje mera iz ove tačke su ministarstva zdravlja i republički zavodi za zdravstveno osiguranje država članica;
2) do 31. decembra 2003. godine stupiće na snagu zakoni država članica o zaštiti od zaraznih bolesti i medicinskim evidencijama. Odgovarajući podzakonski akti biće doneti do 31. marta 2004. godine. Nadležni organi za sprovođenje mera iz ove tačke su ministarstva zdravlja država članica;
3) do 31. decembra 2003. godine stupiće na snagu zakoni država članica o proizvodnji i prometu lekova. Odgovarajući podzakonski akti biće doneti do 31. decembra 2004. godine. Nadležni organi za sprovođenje mera iz ove tačke su ministarstva zdravlja država članica i posebne institucije, u skladu sa nadležnostima koje su im poverene.
10. U oblasti prosvete, odnosno školstva, kao i u sektoru učeničkog i studentskog standarda, na osnovu Ustavne povelje, koja utvrđuje sistem reciprociteta, države članice će snositi troškove školovanja srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, smeštaja i ishrane za svoje državljane, korisnike budžeta, koji se nalaze na školovanju u drugoj državi članici, s tim da se troškovi za korisnike iz druge države članice obračunavaju po istoj ceni koštanja kao i za domicilne korisnike budžeta, u skladu sa sporazumom koji će zaključiti nadležna ministarstva.
Nadležni organi za sprovođenje mera iz stava 1. ove tačke su ministarstva prosvete država članica.

III. SLOBODAN PROTOK ROBE

1. Oblasti harmonizacije

11. U okviru slobodnog protoka roba proces harmonizacije obuhvata sledeće oblasti:

1) carinska teritorija;

2) carinski postupak;

3) (brisana)

4) međunarodni sporazumi, u skladu sa članom 15. stav 1. Ustavne povelje;
5) veterinarska, sanitarna i fitosanitarna kontrola;

6) (brisana)

7) sporazumi o slobodnoj trgovini (SST), u skladu sa odredbama Ustavne povelje;

8) (brisana)

9) odnosi prema Evropskoj uniji, u skladu sa odredbama Ustavne povelje;

10) (brisana)

2. Ciljevi harmonizacije

12. Cilj harmonizacije je uklanjanje prepreka slobodnom protoku robe.
13. U oblasti koja se odnosi na carinske teritorije cilj harmonizacije je regulisanje procedura prelaska robe preko postojeće carinske linije.
14. U oblasti carinskog postupka cilj harmonizacije je uspostavljanje međusobno priznatog i usaglašenog carinskog postupka.

15. (Brisana)

16. U oblasti međunarodnih sporazuma koje izvršavaju carinske uprave, cilj harmonizacije je obezbeđivanje kontinuiteta u primeni postojećih međunarodnih sporazuma.
17. U oblasti veterinarsko-sanitarne i fitosanitarne kontrole cilj harmonizacije je usaglašavanje propisa o bezbednosti hrane i o bezbednosti