ZAKON

O ADVOKATURI

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 24 od 15. maja 1998; 26/98, 69/2000, 11/02, 72/02)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrđenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrđenih prava i interesa domaćih i stranih fizičkih i pravnih lica.

Član 2.

Pružanje pravne pomoći obuhvata:
1) davanje pravnih saveta;
2) sastavljanje tužbi, žalbi, molbi, predstavki i drugih podnesaka;
3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava;
4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima;
5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza;
6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.

II. USLOVI ZA BAVLjENjE ADVOKATUROM

Član 3.

Advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve.

Član 4.

Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove:
1) da je jugoslovenski državljanin;
2) da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom;
3) da ima poslovnu sposobnost;
4) da nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za bavljenje advokaturom;
5) da nije u radnom odnosu;
6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj, prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti;
7) da je dostojno poverenja za obavljanje advokature.
Nije dostojno poverenja za obavljanje advokature, u smislu stava 1. tačka 7. ovog člana, lice iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati advokaturu i čuvati njen ugled. Dostojnost poverenja za obavljanje advokature utvrđuje se u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata.
Državljanin druge države koji po pravu te države ispunjava uslove za bavljenje advokaturom ima pravo upisa u imenik advokata, uz postojanje uzajamnosti.
Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenog pravosudnog ispita.

Član 5.

Rešenje o zahtevu za upis u imenik advokata donosi, u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva, nadležni organ utvrđen statutom advokatske komore osnovane za teritoriju republike (u daljem tekstu: advokatska komora republike).
Podnosilac zahteva je dužan da uz zahtev podnese i dokaze da ispunjava uslove iz člana 4. ovog zakona, kao i da odredi sedište advokatske kancelarije.

Član 6.

Podnosilac zahteva snosi troškove upisa čiju visinu utvrđuje advokatska komora republike, i to najviše do iznosa tri prosečne neto mesečne zarade u republici ostvarene u mesecu koji prethodi podnošenju zahteva za upis, prema zvaničnim podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Član 7.

Primerak rešenja na osnovu koga je izvršen upis u imenik advokata i ortačkih advokatskih društava nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dostavlja advokatskoj komori osnovanoj za teritoriju Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: Advokatska komora Jugoslavije) radi vođenja jedinstvene evidencije advokata i ortačkih advokatskih društava na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Način vođenja evidencija iz stava 1. ovog člana bliže se uređuje statutom Advokatske komore Jugoslavije.

Član 8.

Podnosilac zahteva za upis u imenik advokata može pokrenuti upravni spor protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim se odbija zahtev za upis u imenik advokata, kao i ako advokatska komora republike nije odlučila o podnesenom zahtevu za upis u imenik advokata u roku iz člana 5. stav 1. ovog zakona.

Član 9.

Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenik advokata pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom, odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja pokrenutog postupka, o čemu nadležni organ određen statutom advokatske komore republike donosi posebno rešenje.

Član 10.

Ako se posle upisa u imenik advokata sazna da nisu postojali uslovi za upis nekog lica u imenik advokata, nadležni organ određen statutom advokatske komore republike će rešenjem poništiti upis.
Postupak za poništaj upisa može pokrenuti advokatska komora republike i Advokatska komora Jugoslavije.
O pokrenutom postupku za poništaj upisa nadležni organ određen statutom advokatske komore republike dužan je da odmah, a najdocnije u roku od tri dana, obavesti Advokatsku komoru Jugoslavije i advokata protiv koga je pokrenut postupak.
Ako je postupak pokrenut zbog neispunjenja uslova iz člana 4. stav 1. tač. 6. i 7. ovog zakona, odluka se ne može doneti ako advokatu nije omogućeno da se izjasni o razlozima za poništaj upisa.

Član 11.

Protiv konačnog rešenja advokatske komore republike kojim je poništen upis u imenik advokata može se pokrenuti upravni spor.

Član 12.

Podnosilac zahteva koji je upisan u imenik advokata ima pravo i dužnost da, u roku od 30 dana od dana donošenja odluke o upisu, pred predsednikom advokatske komore republike kod koje je upisan ili licem koje on ovlasti položi zakletvu, koja glasi:
"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati ustava, zakona i drugih propisa, statuta komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature."

Član 13.

U imenik advokata upisuje se, bez ispitivanja uslova za upis, advokat koji premešta sedište svoje kancelarije s područja jedne na područje druge advokatske komore na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Advokat koji menja sedište advokatske kancelarije na teritoriji iste advokatske komore republike dužan je da u roku od sedam dana od dana promene sedišta o tome obavesti tu komoru, koja ovu činjenicu unosi u imenik advokata.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se u slučaju promene sedišta ortačkog advokatskog društva.

Član 14.

Advokat - strani državljanin koji nije upisan u imenik advokata po odredbama ovog zakona može da obavlja poslove advokature u pojedinim slučajevima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije pod uslovom uzajamnosti.

III. PRAVA I DUŽNOSTI ADVOKATA

Član 15.

Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći.
Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć, u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.
Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila.

Član 16.

Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.
Poslovi iz stava 1. ovog člana bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata.

Član 17.

Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pružanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila, osim u slučajevima predviđenim zakonom, kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.
Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoći ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.
Advokat je dužan da odbije pružanje pravne pomoći:
1) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao protivnu stranku;
2) ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu;
3) ako je u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac pravosudne funkcije, odnosno kao sudija, javni tužilac ili zamenik javnog tužioca;
4) ako mu u roku od godinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u čijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije;
5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

Član 17a.

Advokat ne može vršiti zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica na području Okružnog suda u čijoj je nadležnosti obavljao pravosudnu funkciju ili funkciju u organu uprave u roku od godinu dana od dana prestanka funkcije.
-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Na osnovu odluke Ustavnog suda IU broj 62/2002, 68/2002, 69/2002, 70/2002, 105/2002, 111/2002, 126/2002 i 190/2002 ("Sl. list SRJ", br. 72/02) utvrđuje se da odredba ovog člana nije saglasna sa Ustavom SRJ.
-------------------

Član 18.

Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako bi otkaz punomoćja naneo stranci nenadoknadivu štetu.
O otkazu punomoćja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak.
Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazao punomoćje, nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza ako je to neophodno da se za stranku otkloni šteta koja bi u tom trenutku nastala, ali najduže mesec dana po saopštenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak.

Član 19.

Advokat je dužan da preda stranci sve njene spise i isprave ako otkaže punomoćje za dalje zastupanje, a u ostalim slučajevima - na njen zahtev.
Statutom ili drugim opštim aktom advokatske komore republike bliže se uređuju uslovi i rokovi za čuvanje pojedinih vrsta spisa i isprava stranaka, u skladu s