ZAKON

O ARBITRAŽI

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 46 od 2. juna 2006)

GLAVAI

OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se arbitražno rešavanje sporova (u daljem tekstu: arbitraža) bez stranog elementa (u daljem tekstu: unutrašnja arbitraža) i sporova sa stranim elementom (u daljem tekstu: međunarodna arbitraža).

Oblast primene

Član 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na arbitražu i arbitražni postupak kada je mesto arbitraže na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika).
Stranke mogu drukčije da predvide kada je u pitanju međunarodna arbitraža.
Odredbe ovog zakona, čiju primenu stranke ne mogu isključiti, moraju se poštovati kada je mesto arbitraže u Republici.

Međunarodna arbitraža

Član 3.

Međunarodna arbitraža, u smislu ovog zakona, je ona arbitraža koja za predmet ima sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa, a naročito ako:
1) stranke u vreme zaključenja sporazuma o arbitraži imaju poslovna sedišta u različitim državama;
2) se izvan države u kojoj stranke imaju svoja poslovna sedišta nalazi mesto:
a) arbitraže, ako je određeno u sporazumu o arbitraži ili na osnovu njega, ili
b) u kome treba da se izvrši bitan deo obaveza iz poslovnog odnosa ili mesto sa kojim je predmet spora najuže povezan;

3) su se stranke izričito sporazumele da je predmet sporazuma o arbitraži vezan za više država.

Ako jedna od strana nema poslovno sedište, za tu stranu uzima se u obzir redovno boravište.

Osnov arbitraže

Član 4.

Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazuma stranaka.
Spor za koji je ugovorena arbitraža rešava arbitražni sud, koji čine arbitri.

Podobnost spora za arbitražu (arbitrabilnost)

Član 5.

Arbitraža se može ugovoriti za rešavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda.
Svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu, uključujući i državu, njene organe, ustanove i preduzeća u kojima ona ima svojinsko učešće.
Arbitražu može da ugovori svako ko, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje parnični postupak, ima sposobnost da bude stranka u postupku.

Organizovanje arbitraže

Član 6.

Arbitražno rešavanje spora organizuje stalna arbitražna institucija, u skladu sa svojim pravilima i ovim zakonom, kada je to predviđeno sporazumom stranaka.
Stalne arbitražne institucije mogu da osnuju privredne komore, profesionalna i strukovna udruženja, udruženja građana u skladu sa njihovim osnivačkim aktom i ovim zakonom, ako je to u saglasnosti sa njihovom delatnošću.
Stranke mogu da se sporazumeju oad hocarbitraži, koja se organizuje u skladu sa sporazumom stranaka i ovim zakonom.

Uloga suda

Član 7.

Državni sud (u daljem tekstu: sud) može, u vezi arbitraže, da preduzima samo one radnje koje su izričito određene ovim zakonom.

Primena međunarodnih ugovora

Član 8.

Primena ovog zakona ne utiče na primenu ratifikovanog međunarodnog ugovora.

GLAVAII

SPORAZUM O ARBITRAŽI

Pojam

Član 9.

Sporazumom o arbitraži stranke poveravaju arbitražnom sudu na rešavanje svoje buduće sporove ili sporove nastale iz određenog pravnog odnosa.
Sporazum o arbitraži za rešavanje budućih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora (u daljem tekstu: arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru.

Ništavost

Član 10.

Sporazum o arbitraži ništav je ako:
1) vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitražu;
2) nije zaključen u formi propisanoj ovim zakonom;
3) stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zaključenje, ili
4) je zaključen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Sporazum o arbitraži ne proizvodi dejstva u odnosu na rešavanje spora koji nije podoban za arbitražu.

Naknadni sporazum

Član 11.

Sporazum o arbitraži može se zaključiti i ako je nastali spor već iznet na rešavanje sudu.

Forma

Član 12.

Sporazum o arbitraži mora da se zaključi u pismenoj formi.
Sporazum o arbitraži je zaključen u pismenoj formi ako je sadržan u ispravama koje su stranke potpisale.
Smatra se da je sporazum o arbitraži u pismenoj formi ako je zaključen razmenom poruka putem sredstava komunikacije, koja omogućavaju pismeni dokaz o sporazumu stranaka, bez obzira da li su te poruke stranke potpisale.
Sporazum o arbitraži smatra se zaključenim i ako se stranke u pismenom ugovoru pozovu na drugo pismeno koje sadrži sporazum o arbitraži (opšti uslovi za zaključenje pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl.) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o arbitraži postane sastavni deo ugovora.
Smatra se da postoji sporazum o arbitraži i ako tužilac pismenim putem pokrene arbitražni spor, a tuženi izričito prihvati arbitražu i s tim se saglasi u pismenoj formi ili u izjavi na zapisniku na ročištu, kao i ako uzme učešće u arbitražnom postupku i do upuštanja u raspravljanje o predmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji sporazum o arbitraži, odnosno ne ospori nadležnost arbitražnog suda.

Prenos

Član 13.

Sporazum o arbitraži ostaje na snazi i u slučaju ustupanja (cesije) ugovora ili potraživanja, osim ako nije drukčije ugovoreno.
Sporazum o arbitraži ostaje na snazi u slučaju subrogacije, osim ako nije drukčije ugovoreno.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i u drugim slučajevima prenosa potraživanja, osim ako nije drukčije ugovoreno.

Tužba sudu

Član 14.

Sud kome je podneta tužba u stvari koja je predmet sporazuma o arbitraži oglašava se nenadležnim i odbacuje tužbu po prigovoru stranke koji mora da bude podnet pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, osim ako utvrdi da je sporazum o arbitraži očigledno ništav, da je bez dejstva ili da ga nije moguće izvršiti.

Privremene mere

Član 15.

Pre pokretanja arbitražnog postupka ili u toku postupka, svaka stranka može da podnese sudu zahtev za donošenje privremenih mera, a sud može da odredi takve mere.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i kada se sporazum o arbitraži odnosi na arbitražu čije je mesto u drugoj državi.

GLAVAIII

ARBITRAŽNI SUD

Sastav

Član 16.

Broj arbitara arbitražnog suda određuju stranke.
Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri, odnosno više arbitara (arbitražno veće). Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno više arbitara, njihov broj mora da bude neparan.
Ako stranke ne odrede broj arbitara, njihov broj određuje lice ili institucija koje su stranke sporazumom odredile (u daljem tekstu: organ imenovanja) a ako organa imenovanja nema ili to ne učini, broj arbitara određuje nadležni sud.
Ako arbitražu organizuje stalna arbitražna institucija, ona vrši funkciju organa imenovanja.

Imenovanje arbitara

Član 17.

Stranke se mogu sporazumeti o postupku imenovanja arbitara, a ako to sporazumom nije predviđeno arbitri se imenuju u skladu sa ovim zakonom.
Ako spor treba da reši arbitar pojedinac, njega sporazumno imenuju stranke u roku od 30 dana od dana kada jedna stranka pozove drugu stranku da zajednički imenuju arbitra. Ako takvog sporazuma nema, imenovanje vrši organ imenovanja, a ako tog organa nema ili to ne učini, imenovanje vrši nadležni sud.
Ako spor rešavaju tri arbitra, svaka stranka imenuje jednog arbitra u roku od 30 dana od dana kada je druga stranka pozove da to učini. Ako to pozvana stranka ne učini, arbitra imenuje organ imenovanja koji su stranke odredile, a ako tog organa nema ili to ne učini, imenovanje vrši nadležni sud. Trećeg arbitra, koji predsedava arbitražnim sudom (u daljem tekstu: predsednik ili predsednik arbitražnog suda), biraju imenovani arbitri u roku od 30 dana od dana njihovog imenovanja. Ako ga ne izaberu, imenovanje vrši organ imenovanja, a ako tog organa nema ili to ne učini, imenovanje vrši nadležni sud.
Protiv odluke suda kojom se imenuje arbitar nije dozvoljena žalba.

Troškovi arbitraže

Član 18.

Stranke snose troškove arbitraže.
Iznos troškova iz stava 1. ovog člana utvrđuje arbitražni sud.
Stranke su dužne da na zahtev arbitražnog suda unapred plate troškove iz stava 1. ovog člana.
Stalna arbitražna institucija sama uređuje troškove arbitraže i tarifu tih troškova.

GLAVAIV

ARBITRI

Ko može biti arbitar

Član 19.

Arbitar može biti svako fizičko lice koje je poslovno sposobno, bez obzira na državljanstvo.
Arbitar mora imati svojstva koja su stranke sporazumom utvrdile.
Arbitar mora biti nepristrasan i nezavisan u odnosu na stranke i