ZAKON

O CIVILNOJ SLUŽBI

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 88 od 28. oktobra 2009)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: ostvarivanje prava na prigovor savesti lica koja podležu vojnoj obavezi; izvršavanje vojne obaveze u civilnoj službi; prava i obaveze lica koja se upućuju u civilnu službu; prava i obaveze organa, organizacija, ustanova i jedinica u čijoj je nadležnosti sprovođenje civilne službe; vršenje civilne službe; obuka lica u civilnoj službi; kontrola vršenja civilne službe; rezervni sastav; naknade za vršenje civilne službe; evidencija, nadzor i finansiranje civilne službe; vrste i visina kazni za neizvršavanje obaveza u civilnoj službi, kao i druga pitanja od značaja za civilnu službu.

Član 2.

Osnovni pojmovi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeća značenja:
1) civilna služba je služba kojom vojni obveznik zamenjuje služenje vojnog roka sa oružjem ili bez oružja a koja se izvršava u državnim organima, organizacijama, ustanovama, jedinicama i pravnim licima određenim rešenjem ministra odbrane, kao i služba u rezervnom sastavu;
2) državni organi, organizacije, ustanove, jedinice i pravna lica u kojima se može vršiti civilna služba (u daljem tekstu: organizacija ili ustanova) su: ustanove, javna preduzeća i organizacije koje obavljaju naučnu, obrazovnu, vaspitnu, kulturnu, sportsku, socijalnu, zdravstvenu, humanitarnu i drugu delatnost od opšteg društvenog interesa; državni organi; organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave, kao i jedinice, službe i drugi organizacioni delovi sistema civilne zaštite formiranih u skladu sa zakonom, a koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije;
3) lice koje uloži prigovor savesti je vojni obveznik (regrut i lice u rezervnom sastavu) koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi da služenje vojnog roka u Vojsci Srbije zameni civilnom službom, pod uslovima i na način propisan zakonom;
4) lice u civilnoj službi je lice koje vrši civilnu službu u organizaciji ili ustanovi, odnosno lice koje je izvršilo civilnu službu i prevedeno u rezervni sastav;
5) odgovorno lice je rukovodilac (načelnik, upravnik, direktor, sekretar i dr.) organizacije ili ustanove u kojoj se vrši civilna služba.

Pravo na prigovor savesti

Član 3.

Regrutu koji iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga savesti želi da služenje vojnog roka sa oružjem zameni civilnom službom, omogućiće se vršenje civilne službe, pod uslovima i na način koji su propisani ovim zakonom.
Izvršavanje civilne službe obezbediće se regrutu koji je ocenjen sposobnim za rad.
Prigovor savesti može da izjavi i vojni obveznik u rezervnom sastavu Vojske Srbije, i to nakon isteka perioda od četiri godine od dana završetka služenja vojnog roka sa oružjem.
Izvršavanje civilne službe obezbeđuje Ministarstvo odbrane preko teritorijalnih organa obrazovanih za izvršavanje poslova vojne, radne i materijalne obaveze (u daljem tekstu: teritorijalni organ).
Za ostvarivanje prava i obaveza lica koje vrši civilnu službu odgovorna je organizacija ili ustanova u kojoj se vrši civilna služba u skladu sa ovim zakonom.

Član 4.

Teritorijalni organ je dužan da regrutu u pozivu za uvođenje u vojnu evidenciju, lekarske preglede i odsluženje vojnog roka, dostavi obaveštenje o njegovom pravu na prigovor savesti i postupak za ostvarivanje tog prava.

Član 5.

Pravo na prigovor savesti ne može ostvariti vojni obveznik (regrut i lice u rezervnom sastavu):
1) koji je posedovao ili poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja;
2) koji je podnosio ili je podneo zahtev za nošenje ili držanje oružja;
3) koji je pravnosnažno osuđivan za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti kao i za krivično delo ili prekršaj sa elementima nasilja koji se gone po privatnoj tužbi;
4) koji se bavio ili se bavi prodajom ili popravkom oružja ili municije;
5) protiv koga je pokrenut ili se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti;
6) koji je prekršajno kažnjavan i osuđivan za izazivanje ili učestvovanje u neredima i tučama;
7) ako je registrovan kao vlasnik ili kolekcionar vatrenog ili trofejnog oružja;
8) ako je član lovačkog, streljačkog, streličarskog ili drugog kluba, društva ili udruženja koje u svojim aktivnostima ima upotrebu hladnog ili vatrenog oružja ili je to bio u periodu od godinu dana pre podnošenja zahteva;
9) ako se utvrdi da je u podnetom zahtevu za civilnu službu dao neistinite podatke.

II. OSTVARIVANjE PRAVA NA PRIGOVOR SAVESTI

Član 6.

Regrut koji se poziva na prigovor savesti podnosi pisani zahtev za civilnu službu sa potrebnim dokazima, najkasnije u roku od osam dana od dana prijema poziva za odsluženje vojnog roka.
Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se teritorijalnom organu, u čijoj se evidenciji regrut vodi.
Lice u rezervnom sastavu koje uloži prigovor savesti i zahteva dalje izvršavanje vojne obaveze u civilnoj službi, zahtev sa potrebnim dokazima dostavlja teritorijalnom organu.

Član 7.

Zahtev za civilnu službu podnosi se na obrascu koji propisuje ministar odbrane.
Uz zahtev za civilnu službu, vojni obveznik prilaže:
1) dokaz o školskoj i drugoj stručnoj spremi i posebnim zanimanjima;
2) dokaze iz člana 5. ovog zakona;
3) lekarsko uverenje kojim se dokazuje da je sposoban za rad.
Ako se uz zahtev ne prilože svi propisani dokazi, teritorijalni organ Ministarstva odbrane je dužan da od podnosioca zahteva zatraži da u roku od osam dana dostavi potrebnu dopunu podataka.
Zahtev regruta, teritorijalni organ Ministarstva odbrane dostavlja Komisiji za civilnu službu u roku od tri dana od dana podnošenja.

Centar za civilnu službu

Član 8.

U sastavu uže unutrašnje jedinice Ministarstva odbrane nadležne za poslove vojne, radne i materijalne obaveze obrazuje se Centar za civilnu službu.
Centar za civilnu službu obavlja poslove i zadatke vezane za planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu i izvršavanje civilne službe.
Odluku o obrazovanju Centra za civilnu službu donosi ministar odbrane.

Član 9.

Centar za civilnu službu obavlja poslove koji se odnose na:
1) pripremu i izradu predloga propisa i drugih akata kojima se bliže uređuje civilna služba;
2) prikupljanje i obradu podataka i izradu predloga rešenja o određivanju organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;
3) izradu i donošenje planova popune organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;
4) izradu i donošenje planova popune jedinica civilne zaštite i drugih snaga odbrane licima iz rezervnog sastava;
5) ostvarivanje prava i obaveza lica u civilnoj službi i organizacija ili ustanova u kojima se vrši civilna služba;
6) organizovanje i vršenje civilne službe;
7) postupak vođenja propisane evidencije lica u civilnoj službi i rezervnom sastavu;
8) kontrolu i nadzor planiranja, organizovanja i sprovođenja civilne službe;
9) i druge poslove određene ovim i posebnim zakonima.
U obavljanju poslova iz svog delokruga, Centar za civilnu službu sarađuje sa organima državne uprave, organima autonomnih pokrajina i organima jedinica lokalne samouprave u skladu sa njihovim delokrugom u oblasti odbrane, civilne zaštite, spasavanja, osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja, odnosno nadležnim komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije.

Komisija za civilnu službu

Član 10.

O zahtevu regruta koji je uložio prigovor savesti i zahteva izvršavanje vojne obaveze vršenjem civilne službe, odlučuje Komisija za civilnu službu.
Komisija za civilnu službu je radno telo koju imenuje ministar odbrane, odnosno lice koje on ovlasti.
Komisija za civilnu službu se obrazuje kao prvostepena komisija za civilnu službu i drugostepena komisija za civilnu službu u okviru teritorijalnog organa Ministarstva odbrane.

Član 11.

Prvostepena komisija za civilnu službu (u daljem tekstu: Prvostepena komisija) rešava zahteve lica koja ulažu prigovor savesti.
Prvostepenu komisiju čini pet članova: predsednik, zamenik predsednika i tri člana.
Prvostepenu komisiju imenuje i razrešava ministar odbrane, odnosno lice koje on ovlasti.
Tri člana komisije se imenuju iz sastava teritorijalnog organa, jedan član se imenuje iz organa jedinica