ZAKON

O DRŽAVNOJ UPRAVI

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 79 od 16. septembra 2005, 101/07, 95/10)

I. OSNOVNE ODREDBE

Položaj i sastav državne uprave

Član 1.

Državna uprava je deo izvršne vlasti Republike Srbije koji vrši upravne poslove u okviru prava i dužnosti Republike Srbije (u daljem tekstu: poslovi državne uprave).
Državnu upravu čine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije (u daljem tekstu: organi državne uprave).

Obrazovanje i delokrug organa državne uprave

Član 2.

Organi državne uprave obrazuju se zakonom.
Delokrug organa državne uprave određuje se zakonom.

Nadzor nad organima državne uprave

Član 3.

Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade.
Narodna skupština nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade.
Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima.

Poveravanje poslova državne uprave

Član 4.

Pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama, opštinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzećima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama (u daljem tekstu: imaoci javnih ovlašćenja).

Odgovornost za štetu

Član 5.

Za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom organi državne uprave prouzrokuju fizičkim i pravnim licima odgovara Republika Srbija.
Imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova državne uprave.

Afirmativne mere

Član 5a

Organi državne uprave staraju se u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim aktima o sprovođenju posebnih mera radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.

Finansiranje rada organa državne uprave

Član 6.

Sredstva za rad organa državne uprave obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

II. NAČELA DELOVANjA ORGANA DRŽAVNE UPRAVE

Samostalnost i zakonitost

Član 7.

Organi državne uprave samostalni su u vršenju svojih poslova i rade u okviru i na osnovu Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata.

Stručnost, nepristrasnost i politička neutralnost

Član 8.

Organi državne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristrasno i politički neutralno i dužni su da svakom omoguće jednaku pravnu zaštitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa.

Delotvornost u ostvarivanju prava stranaka

Član 9.

Organi državne uprave dužni su da strankama omoguće brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa.

Srazmernost. Poštovanje stranaka

Član 10.

Kad rešavaju u upravnom postupku i preduzimaju upravne radnje, organi državne uprave dužni su da koriste ona sredstva koja su za stranku najpovoljnija ako se i njima postižu svrha i cilj zakona.
Organi državne uprave dužni su da poštuju ličnost i dostojanstvo stranaka.

Javnost rada

Član 11.

Rad organa državne uprave je javan.
Organi državne uprave dužni su da javnosti omoguće uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

III. POSLOVI DRŽAVNE UPRAVE

1. Učestvovanje u oblikovanju politike Vlade

Član 12.

Organi državne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade.
Organ uprave u sastavu ministarstva učestvuje u oblikovanju politike Vlade preko ministarstva.

2. Praćenje stanja

Član 13.

Organi državne uprave prate i utvrđuju stanje u oblastima iz svoga delokruga, proučavaju posledice utvrđenog stanja i, zavisno od nadležnosti, ili sami preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlašćena.

3. Izvršavanje zakona, drugih propisa i opštih akata

Pojam

Član 14.

Organi državne uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade tako što donose propise, rešavaju u upravnim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje (u daljem tekstu: izvršni poslovi).
Organ uprave u sastavu ministarstva ne može donositi propise.
Za preduzimanje upravnih radnji kojima se poseže u ličnu slobodu i bezbednost, fizički i psihički integritet, imovinu i ostala ljudska prava i slobode organi državne uprave moraju imati neposredni osnov u zakonu.

Propisi koje donose organi državne uprave

Član 15.

Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva.
Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.
Naredbom se naređuje ili zabranjuje neko ponašanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj.
Uputstvom se određuje način na koji organi državne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.
Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Ograničenja pri donošenju propisa

Član 16.

Ministarstva i posebne organizacije mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlašćeni zakonom ili propisom Vlade.
Ministarstva i posebne organizacije ne mogu propisom određivati svoje ili tuđe nadležnosti, niti fizičkim i pravnim licima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu već ustanovljene zakonom.

Rešavanje u upravnim stvarima

Član 17.

Organi državne uprave rešavaju u upravnim stvarima i donose upravne akte.
Organi državne uprave rešavaju o žalbama i vanrednim pravnim sredstvima na upravne akte koje su doneli oni ili imaoci javnih ovlašćenja, prema zakonu.

4. Inspekcijski nadzor

Član 18.

Inspekcijskim nadzorom organi državne uprave ispituju sprovođenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica i, zavisno od rezultata nadzora, izriču mere na koje su ovlašćeni.
Inspekcijski nadzor uređuje se posebnim zakonom.

5. Staranje o javnim službama

Član 19.

Organi državne uprave staraju se da se rad javnih službi odvija prema zakonu.
Pri tome organi državne uprave vrše poslove i preduzimaju mere na koje su ovlašćeni zakonom.

6. Razvojni poslovi

Član 20.

Organi državne uprave podstiču i usmeravaju razvoj u oblastima iz svoga delokruga, prema politici Vlade.

7. Ostali stručni poslovi

Član 21.

Organi državne uprave prikupljaju i proučavaju podatke u oblastima iz svoga delokruga, sačinjavaju analize, izveštaje, informacije i druge materijale i vrše druge stručne poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svog delokruga.

IV. UREĐENjE ORGANA DRŽAVNE UPRAVE

1. Ministarstva

Obrazovanje ministarstava

Član 22.

Ministarstvo se obrazuje za poslove državne uprave u jednoj ili više međusobno povezanih oblasti.

Ministar

Član 23.

Ministarstvom rukovodi ministar.
Ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima i odlučuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva.
Ministar je odgovoran Vladi i Narodnoj skupštini za rad ministarstva i stanje u svim oblastima iz delokruga ministarstva.

Državni sekretar

Član 24.

Ministarstvo može da ima jednog ili više državnih sekretara, koji za svoj rad odgovaraju ministru i Vladi.
Državni sekretar pomaže ministru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi. Ministar ne može ovlastiti državnog sekretara za donošenje propisa, niti za glasanje na sednicama Vlade.
Kad ministarstvo ima više državnih sekretara, ministar pismeno ovlašćuje jednog od njih da ga zamenjuje dok je odsutan ili sprečen.
Državni sekretar je funkcioner koga postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra i njegova dužnost prestaje s prestankom dužnosti ministra.
Državni sekretar podleže istim pravilima o nespojivosti i sukobu interesa kao i član Vlade.

Pomoćnik ministra

Član 25.

Ministarstvo ima pomoćnike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru.
Pomoćnik ministra rukovodi zaokruženom oblašću rada ministarstva za koju se obrazuje sektor.
Pomoćnika ministra postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.

Sekretar ministarstva

Član 26.

Ministarstvo može da ima sekretara ministarstva, koji za svoj rad odgovara ministru.
Sekretar ministarstva pomaže ministru u upravljanju kadrovskim, finansijskim, informatičkim i drugim pitanjima i u usklađivanju rada unutrašnjih jedinica ministarstva i sarađuje sa drugim organima.
Sekretara ministarstva postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.

Posebni savetnici ministra

Član 27.

Ministar može imenovati najviše tri posebna savetnika.
Posebni savetnik ministra po nalogu ministra priprema predloge, sačinjava mišljenja i vrši druge poslove za ministra.
Prava i obaveze posebnog savetnika ministra uređuju se ugovorom, prema opštim pravilima građanskog prava, a naknada za rad prema merilima koja odredi Vlada.
Broj posebnih savetnika ministra određuje se aktom Vlade za svako ministarstvo.

2. Organi uprave u sastavu ministarstava

Uslovi za obrazovanje

Član 28.

Ministarstvo može da ima jedan ili više organa uprave u svom sastavu (u daljem tekstu: organ u sastavu).
: