-------------------
NAPOMENA REDAKCIJE:
Zakon je ukinut na osnovu Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ("Sl. list SRJ", br. 65/02);
-------------------

ZAKON

O HARTIJAMA OD VREDNOSTI

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 26/95, 28/96 i 59/98)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se vrste, uslovi i način izdavanja (emisije) hartije od vrednosti koje se emituju u seriji, trgovina tim hartijama i nadzor koji vrši savezni organ, odnosno savezna organizacija nadležna za organizovano tržište hartija od vrednosti (u daljem tekstu: nadležni savezni organ).

Član 2.

Hartijom od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatra se akcija, obveznica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, državni zapis, certifikat o depozitu, kao i finansijski derivat kojim se trguje na berzi.

Član 3.

Hartiju od vrednosti može emitovati preduzeće, banka, savezna država, republika članica, autonomna pokrajina, opština, grad i drugo pravno lice (u daljem tekstu: emitent).
Strano pravno lice može emitovati hartije od vrednosti u Saveznoj Republici Jugoslaviji pod uslovima uzajamnosti, na način i pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.

Član 4.

Trgovinom hartijama od vrednosti, u smislu ovog zakona, smatra se prodaja, odnosno kupovina hartija od vrednosti između emitenta i kupca neposredno ili preko posrednika (u daljem tekstu: primarno tržište) i svaka naredna kupovina i prodaja hartija od vrednosti između imaoca i kupca hartije od vrednosti, neposredno ili preko posrednika (u daljem tekstu: sekundarno tržište).

Član 5.

Hartija od vrednosti glasi na novi dinar.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obveznica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, državni zapis i certifikat o depozitu mogu glasiti i na stranu valutu.
Hartiju od vrednosti koja glasi na stranu valutu emitent može prodavati samo na stranom tržištu, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno.
Hartija od vrednosti koja glasi na stranu valutu može se kupovati i prodavati na sekundarnom tržištu za nove dinare.

Član 6.

Hartija od vrednosti može da glasi na ime ili na donosioca.

Član 7.

Hartija od vrednosti čiji je rok dospeća duži od godinu dana od dana emitovanja jeste dugoročna hartija od vrednosti.
Hartija od vrednosti čiji je rok dospeća kraći od godinu dana od dana emitovanja jeste kratkoročna hartija od vrednosti.

Član 8.

Emitent je dužan da izvrši obaveze koje proizilaze iz emisije hartija od vrednosti, pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom.
Emitent je dužan da izvrši obaveze koje proizilaze iz hartije od vrednosti u roku i na način koji su predviđeni saveznim zakonom i odlukom o njihovoj emisiji.

Član 9.

Prava i obaveze iz hartije od vrednosti nastaju prodajom hartije od vrednosti, odnosno uručenjem potvrde, ako se hartija od vrednosti ne štampa.

Član 10.

Hartija od vrednosti može se koristiti za izmirivanje obaveza prema poveriocu, kao i za davanje u zalog radi obezbeđenja plaćanja, pod uslovima i na način utvrđenim ugovorom.

Član 11.

Ako je hartija od vrednosti oštećena, na zahtev imaoca, emitent je može zameniti novom hartijom od vrednosti, pod uslovom da prethodno o tome obavesti nadležni savezni organ.
Ako je hartija od vrednosti koja glasi na ime uništena ili nestala, emitent je može zameniti pod uslovom da je javno oglašena nevažećom i da o tome obavesti nadležni savezni organ.

II. VRSTE I EMISIJA HARTIJA OD VREDNOSTI

1. Akcija>

Član 12.

Akcija je hartija od vrednosti koja glasi na deo osnovnog kapitala akcionarskog društva.

Član 13.

Kupac stiče pravo svojine nad akcijom ispunjenjem obaveza u novcu ili u stvarima i pravima izraženim u novcu, u skladu sa saveznim zakonom i odlukom o emisiji akcija.

Član 14.

Kupac može isplatiti akciju odjednom ili u ratama.
Kupac koji akciju isplaćuje u ratama stiče prava iz akcije srazmerno visini uplaćenih rata.

Član 15.

Akcija se sastoji iz dva dela: plašta akcije i kuponskog tabaka.
Plašt akcije sadrži:
1) firmu i sedište emitenta;
2) oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije;
3) oznaku da je akcija i oznaku vrste akcije;
4) redosled emisije;
5) ukupan obim emisije, nominalnu vrednost akcije i broj akcija;
6) firmu, odnosno ime kupca akcije ili oznaku na koga akcija glasi;
7) prava iz akcije;
8) mesto i datum izdavanja akcija;
9) faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta i pečat emitenta.
Kuponski tabak sadrži:
1) firmu i sedište emitenta;
2) oznaku serije sa kontrolnim brojem akcije po kojoj se dividenda isplaćuje;
3) redni broj kupona za naplatu dividende;
4) godinu za koju se dividenda isplaćuje;
5) faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta.

Član 16.

Emitent je dužan da vodi knjigu akcija na način i pod uslovima koje propiše nadležni savezni organ.

Član 17.

Odluku o emisiji akcija radi povećanja osnovnog kapitala donosi nadležni organ akcionarskog društva.

Član 18.

Odlukom o emisiji akcija utvrđuju se naročito:
1) firma i sedište emitenta;
2) ukupan obim emisije i broj akcija;
3) nominalna vrednost akcije;
4) vrsta akcija;
5) način objavljivanja javnog poziva za upis i kupovinu akcija (prospekt);
6) vreme i način plaćanja;
7) prava i obaveze i momenat njihovog ostvarivanja;
8) način isplata dividende i snošenja rizika;
9) rok i način povraćaja uplaćenih sredstava, odnosno povraćaja uloga u stvarima i pravima i način obeštećenja u slučaju da emisija nije uspela ili emitent odustane od emisije.

Član 19.

Javni poziv za upis i kupovinu akcija (prospekt) sadrži:
1) osnovne podatke o emitentu;
2) podatke o emisiji, poslovnoj i razvojnoj politici emitenta;
3) podatke o mestu i roku trajanja upisa;
4) osnovne bilansne pokazatelje;
5) mišljenje ovlašćenog revizora;
6) broj rešenja nadležnog saveznog organa;
7) druge podatke koji su bitni za kupce akcija.
Bliži sadržaj prospekta po pojedinim vrstama emitenta propisuje nadležni savezni organ.

Član 20.

Emitent može umesto štampanja akcija, izdati potvrdu koja sadrži elemente utvrđene ovim zakonom za plašt akcije.
Potvrda iz stava 1. ovog člana može se izdati za jednu akciju ili za više akcija.
Potvrdu iz stava 1. ovog člana mora overiti banka kod koje emitent ima depo-račun.
Depo-računom, u smislu ovog zakona, smatra se poseban račun kod banke koja je registrovana za obavljanje depo-poslova saglasno saveznom zakonu.

Član 21.

Akcije mogu biti:
1) prema redosledu izdavanja: osnivačke (akcije prve emisije) i akcije sledećih emisija;
2) prema sadržini prava učešća u dobiti: obične (redovne) i prioritetne (povlašćene);
3) prema pravu glasa: akcije bez prava na glas i akcije s pravom na glas.

Član 22.

Osnivačka akcija je obična akcija s pravom na glas. Ona glasi na ime, prenosi se punim indosamentom i daje druga prava u skladu s odlukom o emisiji, uključujući i pravo preče kupovine akcija sledećih emisija.

Član 23.

Obična akcija daje pravo na učešće u upravljanju, pravo na učešće u dobiti akcionarskog društva i pravo na deo likvidacione mase, u skladu s odlukom o emisiji.

Član 24.

Prioritetna akcija daje pravo prvenstva na isplatu dividende u odnosu na obične akcije, na raspodelu likvidacione mase i na naplatu iz stečajne mase u slučaju stečaja akcionarskog društva.
Ako akcionarsko društvo ostvari dobit koja je nedovoljna za izmirenje obaveza koje proizilaze iz prioritetnih akcija, isplata dividende na osnovu tih akcija srazmerno se smanjuje prema ostvarenoj dobiti, a deo neizmirenih obaveza prenosi se u narednu godinu.
Skupština akcionara može odlučiti da se samo jednom odloži isplata dividende na osnovu prioritetnih akcija na rok koji ne može biti duži od tri godine.
Ako se u određenom periodu ne isplaćuje dividenda na osnovu prioritetnih akcija za taj period ne može se isplaćivati ni dividenda na osnovu običnih akcija.

Član 25.

Prioritetna akcija može biti kumulativna, participativna i zamenljiva