ZAKON

O IZVRŠENjU KAZNE ZATVORA ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 72 od 3. septembra 2009, 101/10)

I. OSNOVNA ODREDBA

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se postupak izvršenja kazne zatvora za krivična dela koja se, u smislu Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, smatraju krivičnim delima organizovanog kriminala, organizacija i nadležnost državnih organa u postupku izvršenja kazne, položaj osuđenih i nadzor nad izvršenjem kazne zatvora.
Pod uslovima predviđenim ovim zakonom, odredbe ovog zakona se primenjuju i na izvršenje kazne zatvora za:
1) krivično delo terorizma iz člana 312. Krivičnog zakonika i krivično delo međunarodnog terorizma iz člana 391. Krivičnog zakonika;
2) krivična dela iz čl. 370. do 384. i čl. 385. i 386. Krivičnog zakonika;
3) teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;
4) krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakonika, ako je izvršeno u vezi sa krivičnim delima iz tač. 2) i 3) ovog stava.
Ako odredbama ovog zakona nije drukčije propisano, na izdržavanje kazne zatvora lica iz st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju odredbe Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU IZVRŠENjA KAZNE ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL

1. POSEBNO ODELjENjE ZA IZDRŽAVANjE KAZNE ZATVORA ZA KRIVIČNA DELA ORGANIZOVANOG KRIMINALA

Član 2.

Za izvršenje izrečene kazne zatvora za krivična dela iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona obrazuje se Posebno odeljenje za izdržavanje kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala u kazneno-popravnom zavodu zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem (u daljem tekstu: Posebno odeljenje).
Za punoletna lica, kojima je uz kaznu zatvora za krivična dela iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana, kao i lečenja u toku izvršenja kazne zatvora, u Specijalnoj zatvorskoj bolnici obezbeđuju se posebne prostorije pod nadzorom.

Obavljanje poslova održavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju

Član 3.

Poslove održavanja reda i bezbednosti u Posebnom odeljenju obavljaju zaposleni u zavodima iz službi za obezbeđenje, koji su posebno obučeni i upućeni na rad u Posebno odeljenje.

Obavljanje ostalih poslova u Posebnom odeljenju

Član 4.

Poslove zdravstvene zaštite, tretmana, obuke i upošljavanja i opšte poslove u Posebnom odeljenju, obavljaju zaposleni u sedištu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: Uprava) i zavodima koji su upućeni na rad u Posebno odeljenje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju nedostatka zaposlenih na poslovima zdravstvene zaštite u zavodima, radi ostvarivanja zdravstvene zaštite osuđenih, poslove zdravstvene zaštite mogu da obavljaju zdravstveni radnici koji nisu zaposleni u zavodima.

Propisi o organizaciji i radu Posebnog odeljenja

Član 5.

Bliže propise o organizaciji i radu Posebnog odeljenja, posebnim uslovima koje treba da ispunjavaju zaposleni iz člana 3. ovog zakona i načinu njihovog izbora pre upućivanja na rad u Posebno odeljenje donosi ministar nadležan za pravosuđe.

Upućivanje na rad u Posebno odeljenje

Član 6.

Zaposlene iz člana 3. i člana 4. stav 1. ovog zakona, uz njihovu saglasnost ili zbog potreba službe bez njihove saglasnosti, na rad u Posebno odeljenje upućuje direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (u daljem tekstu: direktor Uprave), na predlog upravnika zavoda u kome se nalazi Posebno odeljenje (u daljem tekstu: upravnik zavoda), na vreme do šest meseci.
Protiv rešenja o upućivanju na rad u Posebno odeljenje, može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe, u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Zaposleni koji je upućen na rad ima pravo na troškove prevoza, smeštaja i ishrane, u skladu sa opštim propisima.

Prestanak rada lica upućenog u Posebno odeljenje

Član 7.

Na obrazložen predlog upravnika zavoda ili na molbu lica upućenog na rad u Posebno odeljenje, rešenjem direktora Uprave, rad u Posebnom odeljenju može prestati i pre isteka roka od šest meseci.
Rešenje iz stava 1. ovog člana direktor Uprave donosi u roku od tri dana od dana prijema predloga, odnosno molbe.
Protiv rešenja direktora Uprave dozvoljena je žalba ministru nadležnom za pravosuđe u roku od tri dana od dana prijema odluke.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Rukovođenje Posebnim odeljenjem

Član 8.

Posebnim odeljenjem rukovodi načelnik Posebnog odeljenja, koji za svoj rad i rad Posebnog odeljenja odgovara upravniku zavoda.
Načelnika iz stava 1. ovog člana raspoređuje direktor Uprave, na obrazloženi predlog upravnika zavoda.
Za načelnika iz stava 1. ovog člana može biti raspoređeno lice koje je steklo visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od četiri godine i najmanje pet godina radnog iskustva na istim ili odgovarajućim poslovima.

2. Nadležni sud i javni tužilac

Član 9.

U postupku izvršenja kazne zatvora za krivična dela iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona nadležan je predsednik Višeg suda u Beogradu (u daljem tekstu: predsednik suda).
U postupku iz stava 1. ovog člana, predsednik suda može ovlastiti sudiju Višeg suda u Beogradu ili sudiju Posebnog odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, odnosno sudiju Veća za ratne zločine upućenog na rad u Viši sud u Beogradu (u daljem tekstu: ovlašćeni sudija).
U postupku iz stava 1. ovog člana, prilikom odlučivanja o žalbi, nadležan je predsednik Apelacionog suda u Beogradu (u daljem tekstu: predsednik Apelacionog suda).
Za odlučivanje iz stava 3. ovog člana, predsednik Apelacionog suda može ovlastiti sudiju tog suda ili sudiju Posebnog odeljenja za postupanje u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala ili sudiju Veća za ratne zločine, upućenog na rad u Apelacioni sud u Beogradu (u daljem tekstu: ovlašćeni apelacioni sudija).
U postupku iz stava 1. ovog člana postupa Tužilac za organizovani kriminal, odnosno Tužilac za ratne zločine (u daljem tekstu: javni tužilac).

Plate i druga prava po osnovu rada

Član 10.

Upravnik zavoda, načelnik Posebnog odeljenja i zaposleni koji su upućeni na rad u Posebno odeljenje, imaju platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarili na poslovima sa kojih su stupili na rad u Posebno odeljenje.
Licima iz stava 1. ovog člana ne pripadaju drugi dodaci na platu, osim dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu i dodatka za pripravnost.
Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.
Lica iz stava 1. ovog člana imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, tako što se 12 meseci provedenih na radu u Posebnom odeljenju računa kao 16 meseci staža osiguranja.
Predsednik suda, ovlašćeni sudija, predsednik Apelacionog suda i ovlašćeni apelacioni sudija, imaju prava iz st. 1. i 4. ovog člana, pod uslovom da ne ostvaruju uvećanje osnovne plate po osnovu postupanja u predmetima organizovanog kriminala, koje je propisano Zakonom o sudijama, odnosno pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, koje je propisano Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, odnosno Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine.

Posebne obaveze

Član 11.

Lica iz člana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javni tužilac, dužni su da poštuju pravila o bezbednosti i pripravnosti i da podatke i saznanja do kojih dođu u vezi sa obavljanjem poslova i zadataka propisanih ovim zakonom čuvaju kao službenu tajnu.

Podaci o imovnom stanju i bezbednosnoj proveri

Član 12.

Lica iz člana 10. stav 1. ovog zakona dužna su da pre stupanja na rad, u pisanoj formi dostave potpune i tačne podatke o svom imovnom stanju i o imovnom stanju svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do trećeg stepena krvnog srodstva i tazbinskog srodstva do drugog stepena, u skladu sa aktom Vlade.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na lica iz člana 10. stav 5. ovog zakona, kao i na javnog tužioca.
Evidentiranje podataka iz stava 1. ovog člana za lica iz člana 10. stav 1. ovog zakona vrši nadležna organizaciona jedinica u sedištu Uprave.
Podatke o imovnom stanju za lica iz člana 10. stav 1. ovog zakona, po potrebi, na zahtev Uprave, proveravaju ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i ministarstvo nadležno za poslove finansija.
Lica iz člana 10. stav 5. ovog zakona, kao i javni tužilac, podatke iz stava 1. ovog člana dostavljaju Agenciji za borbu protiv korupcije, koja vrši njihovo evidentiranje i proveru, u skladu sa posebnim zakonom.
Bezbednosne provere lica iz člana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javnog tužioca, vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i Bezbednosno-informativna agencija. Bezbednosne provere i provere imovnog stanja lica iz člana 10. st. 1. i 5. ovog zakona, kao i javnog tužioca, mogu se obaviti bez znanja tih lica pre stupanja na rad, odnosno pre početka vršenja funkcije, tokom rada,