ZAKON

O KONFISKACIJI IMOVINE I O IZVRŠENjU KONFISKACIJE

(Objavljeno u "Sl. listu FNRJ", br. 61/46, prečišćeni tekst i 74/46)

Član 1

Konfiskacija imovine u smislu ovog zakona jeste prinudno oduzimanje bez naknade u korist države celokupne imovine (potpuna konfiskacija) ili tačno određenog dela imovine (delimična konfiskacija) fizičkog ili pravnog lica.
Imovinom fizičkog lica smatra se imovina koja je njegova lična svojina ili koja je njegov udeo u zajedničkoj imovini sa drugim licima. Pod imovinom razumeju se i sva imovinska prava.
Konfiskaciju mogu izreći samo državni organi koji su za to zakonom ovlašćeni i samo u slučajevima koji su predviđeni zakonom.

Član 2

Državni organ koji pokreće postupak po delima i u slučajevima za koje zakon predviđa konfiskaciju pribaviće podatke o celokupnoj imovini lica protiv kojeg se taj postupak pokreće i dostaviće ih državnom organu nadležnom za donošenje odluke o konfiskaciji.
Pri donošenju odluke o konfiskaciji uzeće se u obzir svi podaci o imovini lica protiv kojeg se odluka donosi.
Ako sud utvrdi da osuđeni nema uopšte imovine ili da njegova imovina, koja bi imala biti konfiskovana, neznatno prelazi onaj deo imovine koji se po čl. 4 ovog zakona izuzima od konfiskacije, sud neće izreći kaznu konfiskacije, što će se u samoj presudi navesti.

Član 3

Može se konfiskovati samo imovina onog lica protiv kojeg je doneta na zakonu osnovana odluka o konfiskaciji, ma u čemu se ta imovina sastojala.

Član 4

Od konfiskacije se izuzimaju: 1) lični predmeti i predmeti kućanstva koji su neophodni za život osuđenog i njegove uže porodice, kao odelo, rublje, obuća, posuđe, nameštaj; 2) oruđa svake vrste koja su osuđenome neophodna za obavljanje ličnog zanatskog rada ili drugog samostalnog ili polusamostalnog zanimanja, ako osuđenik nije sudskom odlukom lišen prava da obavlja takav rad i zanimanje; 3) okućje, minimum zemljišnog poseda i živog i mrtvog inventara sa zgradama za stanovanje i privredu, neophodnim osuđenome i njegovoj užoj porodici za održavanje sitnog seljačkog gazdinstva bez upotrebe tuđe radne snage; 4) hrana i ogrev za ličnu upotrebu osuđenoga i njegove uže porodice za četiri meseca; 5) novčana svota za osuđenoga i svakog člana njegove uže porodice, koja ne može preći prosečnu tromesečnu nadnicu radnika u odnosnom mestu.
U slučaju konfiskacije kuće u gradu u kojoj stanuje osuđeni sa užom porodicom, obezbediće se osuđenome i njegovoj porodici stan neophodan za život bilo u konfiskovanoj bilo u nekoj drugoj kući.
Prilikom određivanja imovine koja se u smislu ovog člana ima ostaviti osuđenome i njegovoj užoj porodici, sud će uzimati u obzir okolnosti svakog pojedinog slučaja i mesne privredne uslove. Imovina koja se ostavi užoj porodici ima se srazmerno preneti na sve njene članove.
Pod užom porodicom, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se bračni drug i deca osuđenoga, ako žive s njim u zajedničkom domaćinstvu.
Propisi st. 1 tač. 1, 3, 4 i 5 i st. 2 ovog člana primenjivaće se i na ostala lica koje je osuđeni dužan izdržavati, a koja nemaju drugih sredstava za život.

Član 5

Konfiskovana imovina prelazi u državnu svojinu sa svojom aktivom i pasivom.
Za obaveze osuđenoga čija je imovina konfiskovana država odgovara do visine vrednosti konfiskovane imovine, i to samo ako su te obaveze nastale pre izvršenja dela.
Ako je izrečena delimična konfiskacija, država odgovara za takve obaveze osuđenoga srazmerno vrednosti konfiskovane imovine.
Sud koji sprovodi konfiskaciju pozvaće poverioce osuđenoga, objavom odluke na sudskoj tabli po članu 15 stav drugi ovog zakona da prijave sudu svoja potraživanja u roku od 15 dana po ovoj objavi. Ovakav poziv sud će i posebno uputiti poznatim mu hipotekarnim poveriocima. Poverilac koji ne prijavi sudu svoje potraživanje u određenom roku može tražiti ostvarenje svog prava redovnim postupkom u roku od godine dana po navedenoj objavi.

Član 6

U slučajevima obustave postupka o konfiskaciji, pravosnažne oslobađajuće presude ili poništenja odluke o konfiskaciji, konfiskovana imovina mora biti vraćena vlasniku. Ako nije moguće vraćanje same imovine naknadiće mu se njena vrednost u novcu.
Isplata se vrši iz prihoda od konfiskovanih i likvidiranih imovina. Bliže odredbe o tome propisaće pravilnikom Ministar finansija FNRJ.

Član 7

Ako je izrečena kazna delimične konfiskacije, sud mora u presudi tačno i podrobno označiti imovinu koja se ima konfiskovati, a ne samo da naznači veličinu dela (polovina, trećina itd.) ili samo vrednost bez naznačenja predmeta.

Član 8

Pravosnažnom presudom kojom je izrečena konfiskacija država stiče pravo svojine na konfiskovanoj imovini kao i ostala imovinska prava koja su obuhvaćena konfiskacijom.

Član 9

Ništavne su pravne radnje lica osuđenog na konfiskaciju koje su izvršene za vreme postupka po delima i slučajevima za koje zakon predviđa konfiskaciju i usled kojih je konfiskacija osujećena ili otežana. Isto tako ništavne su i pravne radnje takvog lica koje su izvršene pre pokretanja ovog postupka u nameri da se konfiskacija osujeti ili oteža. Smatra se da je takva namera postojala, ukoliko se ne dokaže protivno.

Član 10

Sekvestracija u smislu ovog zakona jeste privremeno oduzimanje uprave nad celokupnom imovinom ili delom imovine lica za koje postoji osnovana pretpostavka da će protiv njega biti izrečena konfiskacija i prenošenje te uprave na državni organ nadležan za upravu narodnom imovinom, u cilju obezbeđenja imovinskih interesa države.
Sekvestracija prestaje pravosnažnim okončanjem postupka po delima i slučajevima za koje zakon predviđa konfiskaciju.

Član 11

Javni tužioci, Državna i zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača i državni organi nadležni za upravu narodnom imovinom, pre pokretanja ili u toku postupka po delima i slučajevima za koje zakon predviđa konfiskaciju, mogu zahtevati sekvestraciju odnosno zabranu otuđenja i opterećenja i druga sredstva obezbeđenja na imovini za koju postoji opasnost uništenja, otuđenja, opterećenja, oštećenja ili umanjenja njene vrednosti.
Zahtev za sekvestraciju odnosno druga sredstva obezbeđenja podnosi se onom sudu pred kojim je pokrenut ili treba da bude pokrenut krivični postupak protivu vlasnika imovine na kojoj se traži obezbeđenje. Ovaj sud ima doneti odluku o takvom zahtevu u roku od tri dana nakon primljenog zahteva.
Za vreme trajanja sekvestracije treća lica mogu ostvarivati svoja prava na sekvestriranoj imovini samo sa pristankom nadležnog organa za upravu narodnom imovinom.

Član 12

Propisi ovog zakona o konfiskaciji i njenom sprovođenju shodno će se primenjivati i na sekvestraciju i ostala sredstva obezbeđenja.
Pri sprovođenju odluke o sekvestraciji ili drugom sredstvu obezbeđenja sud će voditi računa da se obezbedi izdržavanje licima navedenim u čl. 4 st. 4 i 5 ovog zakona.

Član 13

Konfiskacija imovine sprovodi se samo na osnovu pravosnažne odluke suda ili drugog državnog organa koji je na to zakonom ovlašćen.

Član 14

Pravosnažna odluka o konfiskaciji odmah će se dostaviti radi izvršenja sreskom sudu nadležnom za sprovođenje konfiskacije, osuđenome odnosno njegovom staraocu, nadležnom državnom organu za upravu narodnom imovinom, mesnom narodnom odboru i nadležnom javnom tužiocu.
Za sprovođenje konfiskacije nadležan je onaj sreski sud na čijem se području nalazi konfiskovana imovina.
Ako se imovina nalazi na području više sreskih sudova, svaki će sreski sud sprovesti konfiskaciju na svom području.
Postupak sprovođenja konfiskacije hitan je.

Član 15

Po prijemu pravosnažne odluke o konfiskaciji sreski sud odrediće svog izaslanika koji će izvršiti popis imovine čija se konfiskacija ima sprovesti, a ujedno će odrediti dan, vreme i mesto popisa.
: