ZAKON

O KONTROLI PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 80/94, 83/94 i 28/96)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Predmeti od dragocenih metala mogu se stavljati u promet ili držati pripremljeni radi stavljanja u promet ili držati izloženi kao uzorci samo ako po svom sastavu i finoći odgovaraju uslovima propisanim ovim zakonom.

Član 2.

Predmetima od dragocenih metala, u smislu ovog zakona, smatraju se nakit, ukrasi i drugi predmeti izrađeni od zlata, srebra ili platine, odnosno od legura tih metala.

Član 3.

Predmeti od dragocenih metala pre stavljanja u promet podležu obaveznom ispitivanju i žigosanju po odredbama ovog zakona.

Član 4.

Proizvođači predmeta od dragocenih metala, u smislu ovog zakona, jesu preduzeća i druga pravna lica registrovana kod nadležnog suda za obavljanje delatnosti u oblasti proizvodnje, odnosno izrade predmeta od dragocenih metala, kao i vlasnik radnje koja nema svojstvo pravnog lica, a registrovana je kod nadležnog organa za obavljanje te delatnosti (zlatarske radnje, filigranske radnje i sl.).

II. SASTAV I FINOĆA PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA

Član 5.

Predmeti od dragocenih metala izrađuju se od legura, i to:
1) zlata sa srebrom, zlata sa bakrom, zlata sa srebrom i bakrom ili zlata sa niklom i paladijumom (predmeti od zlata);
2) srebra sa bakrom (predmeti od srebra);
3) platine sa srebrom i bakrom (predmeti od platine).
Legurama iz stava 1. ovog člana mogu se dodavati i drugi metali.
Iridijum koji se nalazi u leguri predmeta od platine smatra se, u smislu ovog zakona, platinom.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom za mere i dragocene metale propisuje uslove koje u pogledu izrade moraju ispunjavati predmeti od dragocenih metala.

Član 6.

Predmet od dragocenog metala prevučen drugim dragocenim metalom smatra se predmetom od dragocenog metala od koga je predmet izrađen.

Član 7.

Finoća zlata, srebra i platine u predmetima od dragocenih metala označava se hiljaditim delovima njihove mase (X/1000).
Predmeti od dragocenih metala moraju imati sledeće stepene finoće:
1) predmeti od zlata:
Istepen finoće 950 hiljaditih (950/1000);
IIstepen finoće 840 hiljaditih (840/1000);
IIIstepen finoće 750 hiljaditih (750/1000);
IVstepen finoće 585 hiljaditih (585/1000);
2) predmeti od srebra:
Istepen finoće 950 hiljaditih (950/1000);
IIstepen finoće 925 hiljaditih (925/1000);
IIIstepen finoće 800 hiljaditih (800/1000),
3) predmeti od platine:
950 hiljaditih (950/1000).
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, predmeti od zlata izrađeni kovanjem (zlatnici, spomen-plakete i sl.) mogu imati finoću od 900 hiljaditih (900/1000).

Član 8.

Predmeti od zlata i predmeti od srebra, koji imaju finoću veću od finoće propisane za određeni stepen u članu 7. ovog zakona, a manju od narednog višeg stepena, smatra se da imaju finoću tog nižeg stepena.
Predmeti od dragocenih metala koji imaju finoću od 200 hiljaditih delova ili manju finoću smatra se da su izrađeni od nedragocenih metala.

Član 9.

Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadležnom za mere i dragocene metale propisuje način vršenja kontrole i stepen finoće zlatnih polufabrikata za zubnoprotetske predmete.

III. OZNAČAVANjE PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA

Član 10.

Proizvođači predmeta od dragocenih metala dužni su da predmete koje proizvode, odnosno izrađuju označe svojim znakom - znakom proizvođača i oznakom finoće. Oznaka finoće mora po brojčanoj vrednosti da odgovara jednom od stepena finoće propisanih u članu 7. ovog zakona.
Odredba stava 1. ovog člana ne odnosi se na predmete od dragocenih metala mase do jednog grama.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadležnom za mere i dragocene metale propisuje sadržinu, oblik i dimenzije znaka proizvođača i oznake finoće, kao i način na koji se predmeti od dragocenih metala označavaju.
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadležnom za mere i dragocene metale propisuje i uslove koje u pogledu opreme i radnih prostorija moraju da ispunjavaju proizvođači predmeta od dragocenih metala za dobijanje znaka proizvođača.

Član 11.

Znak proizvođača određuje se rešenjem (u daljem tekstu: rešenje o znaku proizvođača) koje donosi savezna organizacija nadležna za mere i dragocene metale.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se na period od deset godina.
Proizvođač predmeta od dragocenih metala ne sme predmete od dragocenih metala označavati drugim znacima ili oznakama, osim jednim znakom proizvođača koji mu je određen rešenjem o znaku proizvođača i jednom oznakom finoće.
Znak proizvođača mora biti registrovan kod savezne organizacije nadležne za mere i dragocene metale.
Matrice znaka proizvođača i otisak žiga tog znaka čuvaju se kod područne organizacione jedinice savezne organizacije nadležne za mere i dragocene metale (u daljem tekstu: Kontrola).

Član 12.

Savezna organizacija nadležna za mere i dragocene metale će ukinuti rešenje o znaku proizvođača i pre isteka perioda iz člana 11. stav 2. ovog zakona:
1) ako utvrdi da proizvođač predmeta od dragocenih metala više ne ispunjava propisane uslove;
2) ako je proizvođač, odnosno odgovorno lice u proizvođaču predmeta od dragocenih metala izvršilo krivično delo falsifikovanja znakova, za označavanje predmeta od dragocenih metala za koje je pravosnažno osuđen;
3) ako proizvođač predmeta od dragocenih metala prestane da obavlja delatnost koja se odnosi na proizvodnju, odnosno izradu predmeta od dragocenih metala.
Protiv rešenja kojim se ukida rešenje o znaku proizvođača može se izjaviti žalba saveznom ministarstvu nadležnom za nauku i razvoj.
Žalba na rešenje ne zadržava njegovo izvršenje.

Član 13.

Proizvođač predmeta od dragocenih metala dužan je da o prestanku obavljanja delatnosti koje se odnosi na proizvodnju, odnosno na izradu predmeta od dragocenih metala obavesti Kontrolu.
Znak proizvođača za koji je ukinuto rešenje o znaku proizvođača ili je protekao period na koje je izdato rešenje, ne sme se upotrebljavati.

Član 14.

Savezna organizacija nadležna za mere i dragocene metale može izdati rešenje o znaku proizvođača i članovima udruženja primenjenih umetnika koji izrađuju umetničke predmete od dragocenih metala, pod istim uslovima koje moraju ispunjavati proizvođači predmeta od dragocenih metala.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na proizvođače predmeta od dragocenih metala primenjuju se i na lica iz stava 1. ovog člana.

IV. ISPITIVANjE I ŽIGOSANjE PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA

Član 15.

Predmeti od dragocenih metala pre stavljanja u promet podležu obaveznom ispitivanju i žigosanju.
Ispitivanje predmeta od dragocenih metala, u smislu ovog zakona, jeste potvrđivanje sastava i finoće predmeta od dragocenih metala.
Žigosanje predmeta od dragocenih metala, u smislu ovog zakona, jeste potvrđivanje ispravnosti ispitivanih predmeta u pogledu sastava, finoće i oznaka propisanih ovim zakonom, žigom za označavanje stepena finoće predmeta od dragocenih metala (u daljem tekstu: državni žig).
Funkcioner koji rukovodi saveznom organizacijom nadležnom za mere i dragocene metale propisuje vrste i oblike državnih žigova.

Član 16.

Obaveznom ispitivanju i žigosanju ne podležu:
1) kovani novac izrađen od legure dragocenih metala koji služi kao zakonsko sredstvo plaćanja;
2) aparati i instrumenti koji služe za istraživačke svrhe, aparati i instrumenti koji služe za zdravstvene svrhe, sredstva za proizvodnju i sredstva za laboratorijska ispitivanja;
3) predmeti od dragocenih metala koji su potpuno prevučeni emajlom, dragim kamenom, biserom ili drugim sličnim predmetima;
4) predmeti od dragocenih metala starije proizvodnje koji imaju naučnu, istorijsku ili kulturnu vrednost;
5) okovi na dragom kamenu, biseru ili drugom predmetu kod kojih je masa dragocenog metala neznatna;
6) perca za naliv-pera.
Predmeti od dragocenih metala namenjeni izvozu ne podležu obaveznom ispitivanju i žigosanju po odredbama ovog zakona, osim ako to strani uvoznik zahteva.

Član 17.

Predmete od dragocenih metala ispituje i žigoše Kontrola.
Proizvođači predmeta od dragocenih metala dužni su da pri podnošenju predmeta na ispitivanje i žigosanje Kontroli podnesu pismenu prijavu u kojoj će naznačiti vrstu predmeta, broj komada, masu i sastav legure, odnosno koji su metali i u kojoj količini dodati leguri.
Kao prijava za uvezene predmete od dragocenih metala smatra se carinska deklaracija koju je uvoznik tih predmeta dužan da podnese Kontroli.
Kontrola je