ZAKON

O KRIVIČNOM POSTUPKU

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ" br. 4/77, 36/77, 14/85, 26/86, 74/87, 57/89, 3/90 i "Sl. list SRJ" br. 27/92, 24/94, 13/01)

DEO PRVI

OPŠTE ODREDBE

GlavaI

OSNOVNA NAČELA

Član 1.

(1) Ovaj zakon utvrđuje pravila kojima se osigurava da niko nevin ne bude osuđen, a da se krivcu izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
(2) Pre donošenja pravnosnažne presude okrivljeni može biti ograničen u svojoj slobodi i drugim pravima samo pod uslovima koje određuje ovaj zakon.

Član 2.

Krivičnu sankciju može učiniocu krivičnog dela izreći samo nadležni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu.

Član 3.

Niko ne može biti smatran krivim za krivično delo dok to ne bude utvrđeno pravnosnažnom presudom.

Član 4.

(1) Okrivljeni već na prvom ispitivanju mora biti obavešten o delu za koje se tereti i o osnovima optužbe.
(2) Okrivljenom se mora omogućiti da se izjasni o svim činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist.

Član 5.

U krivičnom postupku u ravnopravnoj su upotrebi jezici i pisma naroda i narodnosti Jugoslavije, saglasno ustavu i zakonu.

Član 6.

(1) Tužbe, žalbe i drugi podnesci upućuju se sudu na jeziku naroda ili narodnosti Jugoslavije koji je na osnovu ustava, zakona ili drugog propisa u službenoj upotrebi u sudu. Podnesci se mogu upućivati i na jednom od jezika naroda Jugoslavije koji nije u službenoj upotrebi u sudu.
(2) Podnesci se mogu upućivati i na jeziku narodnosti koji nije u službenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa ustavom, zakonom ili drugim propisom koji važi na području suda.

Član 7.

(1) Krivični postupak vodi se na jeziku koji je u službenoj upotrebi u sudu.
(2) Stranke, svedoci i druga lica koja učestvuju u postupku imaju pravo da prilikom izvođenja istražnih ili drugih sudskih radnji ili na glavnom pretresu upotrebljavaju svoj jezik. Ako se sudska radnja, odnosno glavni pretres ne vodi na jeziku tog lica, obezbediće se usmeno prevođenje onoga što ono, odnosno drugi iznosi, kao i isprava i drugog pismenog dokaznog materijala.
(3) O pravu na prevođenje poučiće se lice iz stava 2. ovog člana, koje se može odreći tog prava ako zna jezik na kome se vodi postupak. U zapisniku će se zabeležiti da je data pouka i izjava učesnika.
(4) Prevođenje vrši tumač.

Član 8.

(1) Pozive, odluke i druga sudska pismena upućuje sud na jeziku naroda koji je u službenoj upotrebi u sudu.
(2) Ako je u sudu u službenoj upotrebi i jezik narodnosti, sud će na tom jeziku dostavljati sudska pismena licima koja su pripadnici te narodnosti, a u postupku su se služila tim jezikom. Ta lica mogu zahtevati da im se pismena dostavljaju na jeziku na kome se vodi postupak.
(3) Okrivljenom koji je u pritvoru, na izdržavanju kazne ili na obaveznom psihijatrijskom lečenju i čuvanju u zdravstvenoj ustanovi dostaviće se i prevod pismena iz stava 1. ovog člana na jeziku kojim se služi u postupku.

Član 9.

Sudovi sa područja raznih republika, odnosno autonomnih pokrajina saobraćaju međusobno i ukazuju jedan drugome pravnu pomoć, svaki na jeziku koji je u službenoj upotrebi u tom sudu. Ako je pismeno sastavljeno na jeziku narodnosti, a upućuje se sudu u kome jezik te narodnosti nije u službenoj upotrebi, priložiće se prevod na jezik naroda Jugoslavije koji je u službenoj upotrebi u sudu koji upućuje pismeno.

Član 10.

Zabranjeno je i kažnjivo od okrivljenog ili od drugog lica koje učestvuje u postupku iznuđivati priznanje, odnosno kakvu drugu izjavu.

Član 11.

(1) Okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere iz reda advokata.
(2) Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, sud će radi osiguranja odbrane postaviti okrivljenom branioca kad je to određeno ovim zakonom.
(3) Okrivljenom se mora osigurati dovoljno vremena za spremanje odbrane.

Član 12.

Lice koje je neopravdano osuđeno za krivično delo ili je bez osnova lišeno slobode ima pravo da bude rehabilitovano, pravo na naknadu štete iz društvenih sredstava, kao i druga prava utvrđena zakonom.

Član 13.

Okrivljenog ili drugo lice koje učestvuje u postupku a iz neznanja bi moglo da propusti neku radnju u postupku, ili da zbog toga ne koristi svoja prava, sud će poučiti o pravima koja mu po ovom zakonu pripadaju i o posledicama propuštanja radnje.

Član 14.

Sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku.

Član 15.

(1) Sud i državni organi koji učestvuju u krivičnom postupku dužni su da istinito i potpuno utvrde činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.
(2) Oni su dužni da s jednakom pažnjom ispituju i utvrde kako činjenice koje terete okrivljenog tako i one koje mu idu u korist.

Član 16.

Pravo suda i državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da ocenjuje postojanje ili nepostojanje činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokaznim pravilima.

Član 17.

(1) Krivični postupak pokreće se po zahtevu ovlašćenog tužioca.
(2) Za dela za koje se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac je javni tužilac, a za dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac je privatni tužilac.
(3) Ako javni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje ili produženje krivičnog postupka, na njegovo mesto može stupiti oštećeni kao tužilac pod uslovima određenim ovim zakonom.

Član 18.

Javni tužilac je dužan da preduzme krivično gonjenje ako postoje dokazi da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Član 19.

(1) U krivičnom postupku sudovi sude u zbornom sastavu.
(2) U prvostepenim sudovima za lakša krivična dela sudi sudija pojedinac.

Član 20.

Kad je propisano da pokretanje krivičnog postupka ima za posledicu ograničenje određenih prava, ove posledice, ako zakonom nije drukčije određeno, nastupaju stupanjem optužnice na pravnu snagu, a za krivična dela za koja je propisana kao glavna kazna novčana kazna ili zatvor do tri godine - od dana kad je donesena osuđujuća presuda, bez obzira da li je postala pravnosnažna.

Član 21.

(1) Ako primena krivičnog zakona zavisi od prethodnog rešenja kakvog pravnog pitanja za čije rešenje je nadležan sud u kom drugom postupku ili neki drugi državni organ, sud koji sudi u krivičnom predmetu može sam rešiti i to pitanje po odredbama koje važe za dokazivanje u krivičnom postupku. Rešenje ovog pravnog pitanja od strane krivičnog suda ima dejstvo samo za krivični predmet koji ovaj sud raspravlja.
(2) Ako je o takvom prethodnom pitanju već doneo odluku sud u kom drugom postupku ili drugi državni organ, takva odluka ne veže krivični sud u pogledu ocene da li je učinjeno određeno krivično delo.

GlavaII

NADLEŽNOST SUDOVA

1. Stvarna nadležnost i sastav suda

Član 22.

Sudovi u republikama i autonomnim pokrajinama sude u krivičnim stvarima u granicama svoje stvarne nadležnosti određene republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.

Član 23.

(1) U prvom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u većima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija-porotnika - za krivična dela za koja je propisana blaža kazna. Za krivična dela za koja je propisana kao glavna kazna novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine, u prvostepenom sudu sudi sudija pojedinac.
(2) U drugom stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od pet sudija za krivična dela za koja se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u većima sastavljenim od trojice sudija - za krivična dela za koja je propisana blaža kazna. Kad sudi u drugom stepenu na pretresu, veće je sastavljeno od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.
(3) U trećem stepenu sudovi sude u većima sastavljenim od pet sudija.
(4) Radnje u istrazi vrši sudija prvostepenog suda (istražni sudija).
(5) Predsednik suda i predsednik veća odlučuju u slučajevima predviđenim u ovom zakonu.
(6) Prvostepeni sudovi, u veću sastavljenom od trojice sudija, odlučuju o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i drugih rešenja kad je to određeno ovim zakonom, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa, sprovode postupak, donose presudu po odredbama člana 520. st. 2. do 6. ovog zakona i stavljaju predloge u slučajevima predviđenim u ovom ili u drugom zakonu.
(7) Sud odlučuje o zahtevu za vanredno ublažavanje kazne i o zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude u veću sastavljenom od pet sudija ako se radi o krivičnom delu za koje je u zakonu propisana kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teža kazna, a u veću sastavljenom od trojice sudija - ako se radi o krivičnom delu za koje je propisana blaža kazna.
(8) Sud odlučuje o zahtevu za zaštitu zakonitosti u veću sastavljenom od pet sudija ako republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom nije predviđeno da o zahtevu za zaštitu