ZAKON

O MENICI

(Objavljen u "Sl. listu FNRJ", br. 104/46 i "Sl. listu SFRJ", br. 16/65, 54/70, 57/89 i 46/96)

PRVI DEO

TRASIRANA MENICA

GlavaI

IZDANjE I OBLIK TRASIRANE MENICE

Član 1.

Trasirana menica sadrži:
1) označenje da je menica, napisano u samom slogu isprave, na jeziku na kome je ona sastavljena;
2) bezuslovni uput da se plati određena svota novca;
3) ime onoga koji treba da plati (trasat);
4) označenje dospelosti;
5) mesto gde plaćanje treba da se izvrši;
6) ime onoga kome se ili po čijoj naredbi mora platiti (remitent);
7) označenje dana i mesta izdanja menice;
8) potpis onoga koji je menicu izdao (trasant).

Član 2.

Isprava u kojoj ne bi bilo ma kojeg od sastojaka pobrojanih u prethodnom članu ne vredi kao trasirana menica, osim u slučajevima koji su određeni u sledećim stavovima.
Trasirana menica u kojoj nije označena dospelost smatra se kao menica po viđenju.
Ako nije naročito određeno, važi kao mesto plaćanja, a ujedno i kao mesto trasatovog prebivanja, ono mesto koje je naznačeno pored trasatovog imena.
Trasirana menica na kojoj nije naznačeno mesto izdanja smatra se da je izdata u mestu koje je označeno pored trasantovog potpisa.

Član 3.

Trasirana menica može da glasi po naredbi samoga trasanta. Ona se može vući (trasirati) i na trasanta. Ona se može izdati (trasirati) za račun trećeg lica.

Član 4.

Trasirana menica može biti plativa kod kojega trećeg lica, bilo u mestu u kome trasat prebiva, bilo u kojem drugom mestu (domicilirana trasirana menica).

Član 5.

U trasiranoj menici, plativoj po viđenju ili na određeno vreme po viđenju, trasant može odrediti da svota u njoj označena nosi kamatu. U svakoj drugoj trasiranoj menici ova odredba o kamati smatra se kao da nije napisana.
Kamatna stopa mora da se naznači u menici; ako se to ne učini, odredba o kamati smatra se kao da nije napisana.
Kamata teče od dana izdanja menice ako nije drukčije označeno.

Član 6.

Ako je menična svota napisana slovima i brojevima, u slučaju neslaganja vredi svota napisana slovima.
Ako je menična svota napisana više puta slovima, ili više puta brojevima, onda vredi najmanja svota.

Član 7.

Iako se na menici nalaze potpisi lica koja su nesposobna da se menično obavežu, ili lažni potpisi ili potpisi izmišljenih lica, ili potpisi koji iz ma kog drugog razloga ne obavezuju lica koja su potpisala menicu, ili u ime kojih je ona potpisana, ipak su obaveze ostalih potpisnika punovažne.

Član 8.

Ko se na menici potpiše kao zastupnik drugoga, mada za to nije bio ovlašćen, lično je po njoj obavezan, a ako je platio, ima ista prava koja bi imao tobože zastupani. Isto važi i za zastupnika koji je prekoračio svoje ovlašćenje.

Član 9.

Trasat odgovara da će menica biti akceptirana i isplaćena.
On se može osloboditi odgovornosti za akcept, a svaka odredba kojom bi sebe oslobađao odgovornosti za isplatu smatra se kao da nije ni napisana.

GlavaII

INDOSAMENT>

Član 10.

Svaka menica, i onda kad nije izričito trasirana po naredbi, može se preneti indosamentom.
Menica u koju je trasant stavio reči: "Ne po naredbi" ili drugi izraz, koji znači to isto, može se preneti samo u obliku i sa dejstvom običnog ustupljenja (cesije).
Menica se može indosirati i na samog trasata, bilo da ju je on akceptirao ili ne, na trasanta ili na ma kog drugog obveznika. Ova lica mogu je i dalje indosirati.

Član 11.

Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji bi bio stavljen smatra se kao da nije napisan.
Delimičan indosament je ništav.
Indosament na donosioca vredi kao blanko indosament.

Član 12.

Indosament se mora napisati na menici ili na listu koji je za nju vezan (alonž) i mora ga indosant potpisati.
Indosament ne mora označavati korisnika, a može se sastojati i iz samog potpisa indosanta (blanko indosament). U ovome poslednjem slučaju indosament, da bi bio punovažan, mora biti napisan na poleđini menice ili na alonžu.

Član 13.

Indosamentom se prenose sva prava koja proističu iz menice.
Kada je indosament neispunjen (blanko), onda imalac menice može:
1) ispuniti blanko indosament bilo svojim imenom bilo imenom drugog lica;
2) dalje indosirati menicu blanko ili na ime drugog lica;
3) prosto predati menicu trećem licu, ne ispunjujući blanko indosament niti stavljajući nov indosament.

Član 14.

Indosant odgovara da će menica biti akceptirana i isplaćena, osim ako je u indosamentu drukčije određeno.
On može zabraniti da se menica dalje indosira; u tom slučaju ne odgovara licima na koja bude menica docnije indosirana.

Član 15.

Onaj ko drži menicu smatra se za njenog zakonitog imaoca ako svoje pravo dokaže neprekinutim nizom indosamenata. To važi i kada je poslednji indosament blanko (član 11. st. 3. ovog zakona). U pogledu ovoga dokazivanja prebrisani indosamenti smatraju se da ne postoje. Kad iza blanko indosamenta dolazi drugi indosament, smatra se da je potpisnik tog drugog indosamenta stekao menicu blanko indosamentom.
Ako je neko, bilo kakvim događajem, lišen menice, onaj koji je drži i koji je svoje pravo dokazao onako kako je prepisano u prednjem stavu, nije dužan da menicu preda, osim ako ju je stekao zlomisleno ili je pri sticanju postupio s velikom nemarnošću.

Član 16.

Lica protiv kojih je postavljen zahtev da ispune svoje obaveze iz menice ne mogu prema njenom imaocu isticati prigovore koji imaju osnove u njihovim ličnim odnosima sa trasantom ili sa kojim ranijim imaocem menice, osim ako je sadašnji imalac menice, prilikom njenog sticanja, svesno postupio na štetu dužnika.
Ako je menica, koja je u vreme izdanja bila nepotpuna, naknadno ispunjena protivno postojećem sporazumu, povreda ovog sporazuma ne može se prigovoriti imaocu menice, osim ako ju je stekao zlomisleno ili ako je pri sticanju menice postupio s velikom nemarnošću.

Član 17.

Kad indosament sadrži napomenu "vrednost za naplatu", "za inkaso", "kao punomoćje" ili ma kakvu drugu napomenu koja znači nalog, imalac menice može vršiti sva prava koja iz nje proističu, ali menicu može indosirati samo kao prenos punomoćja.
Menični obveznici u takvom slučaju mogu istaći prema imaocu menice samo one prigovore koji se mogu istaći prema indosantu.
Nalog sadržan u indosamentu iz stava 1. ovog člana (indosament punomoćje) ne prestaje usled smrti nalogodavca niti usled nastupanja njegove poslovne nesposobnosti.

Član 18.

Kad indosament sadrži napomenu "vrednost za obezbeđenje", "vrednost za zalogu" ili ma kakvu drugu napomenu pod kojom se razume zalaganje, imalac menice