ZAKON

O MIRNOM REŠAVANjU RADNIH SPOROVA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 125 od 22. novembra 2004, 104/09)

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za mirno rešavanje radnih sporova.
Postupak mirnog rešavanja radnih sporova pokreće se i vodi u skladu sa ovim zakonom, ako o istom sporu nije odlučeno u skladu sa propisima o radu.

2. Osnovni pojmovi

Član 2.

Kolektivnim radnim sporom (u daljem tekstu: kolektivni spor), u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom:
1) zaključivanja, izmena i dopuna ili primene kolektivnog ugovora;
2) primene opšteg akta kojim se regulišu prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, poslodavca i sindikata;
3) ostvarivanja prava na sindikalno organizovanje i delovanje;
4) štrajka;
5) ostvarivanja prava na informisanje, konsultovanje i učešće zaposlenih u upravljanju, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom, u smislu ovog zakona, smatra se pravilnik o radu i sporazum poslodavca i sindikata, u skladu sa zakonom.
Stranom u kolektivnom sporu smatraju se učesnici kolektivnog ugovora - u skladu sa zakonom, odnosno poslodavac, sindikat, zaposleni ili predstavnik zaposlenih - u odnosu na primenu kolektivnog ugovora ili opšteg akta i ostvarivanje kolektivnog prava, u skladu sa zakonom.

Član 3.

Individualnim radnim sporom, u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom diskriminacije i zlostavljanja na radu, otkaza ugovora o radu i ugovaranja i isplate minimalne zarade (u daljem tekstu: individualni spor).
Individualnim sporom smatra se i spor povodom pojedinačnih prava utvrđenih kolektivnim ugovorom, drugim opštim aktom ili ugovorom o radu - naknada troškova za ishranu u toku rada, naknada troškova za dolazak i odlazak sa rada, isplata jubilarne nagrade, isplata regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Stranom u individualnom sporu, u smislu ovog zakona, smatra se zaposleni i poslodavac (u daljem tekstu: strana u sporu).

Član 4.

Mirenje, u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome miritelj pruža pomoć stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora ili u kome miritelj stranama u kolektivnom sporu daje preporuku o načinu rešavanja spora.
Arbitraža, u smislu ovog zakona, jeste postupak u kome arbitar odlučuje o predmetu individualnog spora.

3. Osnovna načela

1) Načelo dobrovoljnosti

Član 5.

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora su slobodni da dobrovoljno odluče o učešću miritelja u kolektivnom pregovaranju.
Strane u sporu su slobodne da dobrovoljno odluče o pristupanju mirnom rešavanju spora, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

2) Načelo tripartizma i nepristrasnosti

Član 6.

U postupku mirnog rešavanja radnog spora učestvuju strane u sporu i miritelj, odnosno arbitar, u skladu sa ovim zakonom.
Miritelj, odnosno arbitar je dužan da postupa nepristrasno.

II. REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANjE RADNIH SPOROVA

1. Obrazovanje i delokrug

Član 7.

Obrazuje se Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova kao posebna organizacija (u daljem tekstu: Agencija).

Član 8.

Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na:
1) mirno rešavanje kolektivnih i individualnih sporova;
2) izbor miritelja i arbitara;
3) vođenje Imenika miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Imenik);
4) stručno usavršavanje miritelja i arbitara;
5) odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara;
6) evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova;
7) druge poslove određene zakonom.

2. Direktor Agencije

Član 9.

Radom Agencije rukovodi direktor.
Direktora postavlja Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).

III. POSTUPAK MIRNOG REŠAVANjA RADNOG SPORA

1. Zajedničke odredbe

1) Pokretanje postupka

Član 10.

Postupak mirnog rešavanja radnog spora pokreće se podnošenjem predloga Agenciji.
Strane u sporu mogu da podnesu predlog zajednički ili pojedinačno.
Predlog sadrži naročito:
1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedište strana u sporu;
2) predmet spora.
Uz predlog strane u sporu dostavljaju dokumentaciju u vezi sa predmetom spora, kao i imena svedoka, ako ih imaju.

Član 11.

Ako je predlog podnela jedna od strana u sporu, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugoj strani u sporu i poziva je da se u roku od tri dana izjasni da li prihvata mirno rešavanje spora.

2. Određivanje miritelja, odnosno arbitra

Član 12.

Miritelja, odnosno arbitra sporazumno određuju strane u sporu iz Imenika, u zajedničkom predlogu, odnosno u roku od tri dana od dana prihvatanja pojedinačnog predloga.
Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja, odnosno arbitra, određuje ga direktor Agencije.

Član 13.

Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju u vezi sa predmetom spora miritelju, odnosno arbitru koji je određen za konkretan spor.

3) Troškovi postupka

Član 14.

Svaka strana u sporu snosi svoje troškove u postupku, osim troškova miritelja, odnosno arbitra.

Član 15.

Bliže uslove u pogledu načina međusobnog opštenja učesnika u mirnom rešavanju spora i vođenja postupka, u skladu sa ovim zakonom, propisuje ministar nadležan za poslove rada.

2. Kolektivni spor

1) Učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju

Član 16.

Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora (u daljem tekstu: učesnici) mogu da podnesu predlog Agenciji za učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju u cilju pružanja pomoći i sprečavanja nastanka spora.
Učesnici mogu da podnesu predlog zajednički ili pojedinačno.
Ako je predlog podneo jedan od učesnika, Agencija dostavlja predlog i dokumentaciju drugim učesnicima s pozivom da se u roku od tri dana izjasne da li prihvataju učešće miritelja u kolektivnom pregovaranju.
Predlog sadrži vrstu kolektivnog ugovora, učesnike, mesto i vreme pregovora, a zajednički predlog i ime, prezime i adresu miritelja.

Član 17.

Miritelj u postupku kolektivnog pregovaranja:
1) prisustvuje pregovorima;
2) ukazuje učesnicima na predloge koji nisu u skladu sa zakonom i drugim propisom;
3) pruža stručnu i drugu pomoć učesnicima.
Miritelj je dužan da bude nepristrasan u toku pregovora.

2) Spor u delatnostima od opšteg interesa

Član 18.

Strane u sporu iz člana 2. stav 1. tač. 1), 3) i 4) ovog zakona, u delatnostima u kojima postoji obaveza obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom kojim se uređuje ostvarivanje prava na štrajk, dužne su da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora, u skladu sa ovim zakonom.

Član 19.

U delatnostima iz člana 18. ovog zakona strane u sporu su dužne da podnesu predlog, u roku od tri dana od dana nastanka spora, u skladu sa ovim zakonom.
Ako strane u sporu ne podnesu predlog, direktor Agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak mirenja i određuje miritelja iz Imenika.

3) Organ nadležan za mirenje

Član 20.

Postupak mirenja u kolektivnom sporu vodi se pred odborom za mirenje (u daljem tekstu: Odbor).
Odbor čine po jedan predstavnik strana u sporu i miritelj.

4) Postupak mirenja

Član 21.

Miritelj je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu.
Strane u sporu su dužne da odrede svog predstavnika u Odboru i o tome obaveste miritelja najkasnije do dana zakazane rasprave.
Ako strane u sporu ne odrede svog predstavnika u roku iz stava 2. ovog člana, postupak mirenja vodi miritelj neposrednim kontaktom sa stranama u sporu.

Član 22.

Miritelj je predsedavajući Odbora.