ZAKON
O NACIONALIZACIJI PRIVATNIH PRIVREDNIH PREDUZEĆA
(Objavljen u "Sl listu FNRJ", br. 98/46 i 37/48)
I. Predmet i obim nacionalizacije
Član 1.
Danom stupanja na snagu ovog zakona nacionalizuju se i prelaze u državnu svojinu sva privatna privredna preduzeća opštedržavnog i republikanskog značaja u sledećim granama privrede:
1) u rudarstvu i ekstraktivnoj industriji;
2) u metalurgiji;
3) u industriji nafte i njenih derivata (prirodnih i veštačkih);
4) u industriji prirodnih gasova;
5) u industriji prerade uglja;
6) u industriji železničko-saobraćajnog materijala;
7) u industriji mašina i alata;
8) u brodogradnji;
9) u automobilskoj industriji;
10) u industriji poljoprivrednih alata i mašina;
11) u metalo-prerađivačkoj industriji;
12) u elektro-industriji;
13) u proizvodnji elektro-energije i plinova (elektrane i plinare);
14) u vojnoj i pirotehničkoj industriji;
15) u veliko-hemijskoj industriji;
16) u elektro-hemijskoj industriji;
17) u industriji legura metala;
18) u industriji hemijske prerade drveta, u industriji žižica, komprimiranih gasova, vodenog stakla, čađi, boja, lakova, tutkala i želatina, sapuna i glicerina, smole, voska, masti za čišćenje, apreture maziva, kao i u svoj ostaloj hemijskoj industriji;
19) u grafičkoj i štamparskoj industriji;
20) u industriji drvenjače, celuloze, papira i njihove prerade;
21) u industriji cementa, gipsa, stakla, keramike, porcelana, fajansa, azbesta, vatrostalnog materijala;
22) u industriji nemetalnih minerala i kamena;
23) u industriji kože, krzna i gume (prirodne i veštačke);
24) u industriji tekstilija (prirodnih i veštačkih);
25) u pilanskoj i ostaloj industriji prerade drveta;
26) u industriji građevinskog materijala;
27) u industriji šećera, špiritusa, skroba, kvasca i dekstrina;
28) u industriji i rafineriji biljnih ulja;
29) u mlinskoj industriji, industriji testenina i prerade brašna;
30) u industriji prerade mesa, masti, ribe, voća, povrća i mleka;
31) u industriji mineralnih voda (prirodnih i veštačkih), soda-vode i leda;
32) u ostaloj prehrambenoj industriji;
33) u industriji duvana i alkaloida;
34) u pivarskoj industriji, industriji alkohola i bezalkoholnih pića;
35) u industriji lekova, sanitetskog materijala i pribora, hemijsko-farmaceutskih i kozmetičkih sredstava;
36) u građevinarstvu i u projektovanju;
37) u šumskoj industriji;
38) u bankarstvu i osiguranju;
39) u iskorišćavanju banja i lekovitih voda;
40) u trgovini na veliko;
41) u suvozemnom, vazdušnom, pomorskom, rečnom i jezerskom saobraćaju;
42) u transportu.
Član 2.
Preduzećima opštedržavnog i republikanskog značaja u smislu ovog zakona smatraju se ona preduzeća koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona proglašena kao takva ukazima Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ, odnosno prezidijuma narodnih skupština narodnih republika.
Član 3.
Kao jedno preduzeće u smislu ovog zakona smatraju se sva postrojenja, stovarišta, uredi, prodavnice, transportna postrojenja preduzeća kao i njihove filijale i ogranci, ako su poslovali pod zajedničkom firmom ili pod zajedničkom upravom do 6. aprila 1941. ili na dan stupanja na snagu ovog zakona.
Član 4.
Nacionalizacija preduzeća obuhvata svu pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i sva imovinska prava koja pripadaju preduzeću ili služe njegovoj svrsi, kao što su naročito patenti, licence, dozvole za rad, službenosti, rudarska prava, uzorci, žigovi, modeli i tome slično.
Član 5.
Nacionalizovano preduzeće postaje aktom nacionalizacije državno privredno preduzeće u smislu Osnovnog zakona o državnim privrednim preduzećima i ima se rešenjem nadležne vlade saobraziti propisima istog zakona. Tako obrazovano državno privredno preduzeće preuzima na sebe sve obaveze nacionalizovanog privatnog preduzeća do visine njegove aktive.
Na državu odnosno državno preduzeće ne prelaze sledeće obaveze:
1) koje su nastale iz poslovanja van delokruga samog preduzeća;
2) koje su nastale iz poslovanja za vreme rata ili iz rada za neprijatelja;
3) koje su nastale iz poslova nedopuštene trgovine i špekulacije;
4) koje su bile sračunate na prezaduženje preduzeća;
5) koje proizlaze iz ugovora sa nameštenicima i članovima organa preduzeća.
Član 6.
Država odnosno državno privredno preduzeće može u roku od 6 meseci od dana preuzimanja nacionalizovanog preduzeća raskinuti sve ugovore dotadanjih uprava. Ako su radnje ili isporuke koje su izvršene po raskinutim ugovorima koristile preduzeću, država će dati naknadu saugovaraču.
Član 7.
Kad su preduzeća koja spadaju pod udar ovog zakona zajednička svojina države i privatnih pravnih ili fizičkih lica, tada se nacionalizuje i prelazi u državnu svojinu celokupni udeo privatnih pravnih odnosno fizičkih lica u tim preduzećima.
II. Naknada
Član 8.
Sopstvenicima preduzeća nacionalizovanog po ovom zakonu država će dati naknadu za nacionalizovanu imovinu.
Član 9.
Naknada se daje u vrednosti čiste aktive nacionalizovane imovine preduzeća na dan preuzimanja od strane države.
Ako je