ZAKON

O NASLEĐIVANjU

(prečišćen tekst)

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 42 od 15. septembra 1965)

DEO PRVI

NASLEDNO PRAVO

GLAVA PRVA

OPŠTE ODREDBE

Jedinstvo naslednog prava

Član 1

Nasledno pravo u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji je jedinstveno i ostvaruje se po odredbama ovog zakona.

Predmet nasleđivanja

Član 2

Nasleđivati se mogu stvari i prava koja pripadaju pojedincima.

Nasleđivanje poljoprivrednog zemljišta.

Član 3

Nasleđivanjem se ne može preći zakonom određena veličina poljoprivrednog zemljišta koju pojedinci mogu imati u svojini.

Ravnopravnost u nasleđivanju.

Član 4

Građani su, pod istim uslovima, ravnopravni u nasleđivanju.
Muška i ženska lica ravnopravna su u nasleđivanju.

Nasledna prava stranaca

Član 5

Strani državljani imaju u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, pod uslovima primene načela reciprociteta, ista nasledna prava kao i domaći državljani.

Osnovi pozivanja na nasleđe

Član 6

Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu testamenta.

Raspolaganje testamentom

Član 7

Zaveštavalac može testamentom raspolagati svojom imovinom na način i u granicama koji su određeni u zakonu.

Zaostavština bez naslednika

Član 8

Zaostavština bez naslednika postaje društvena svojina.

GLAVA DRUGA

NASLEĐIVANjE NA OSNOVU ZAKONA

IZakonski naslednici

1. Nasledni redovi

Krug zakonskih naslednika

Član 9

Na osnovu zakona nasleđuju umrloga svi njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegova braća i sestre i njihovi potomci, i njihovi ostali preci.
Ova lica nasleđuju po naslednim redovima.
Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasledstva lica daljeg naslednog roda.

a) Prvi nasledni red

Potomci i bračni drug umrloga

Član 10

Zaostavštinu umrloga nasleđuju pre svih njegova deca i njegov bračni drug.
Oni nasleđuju na jednake delove.

Pravo predstavljanja

Član 11

Deo zaostavštine koji bi pripao ranije umrlom detetu da je nadživelo ostavioca nasleđuju njegova deca, unuci ostaviočevi, na jednake delove, a ako je neki od unuka umro pre ostavioca, onda deo koji bi njemu pripao da je bio živ u trenutku smrti ostaviočeve nasleđuju njegova deca, praunuci ostaviočevi, na jednake delove, i tako redom sve dokle ima potomaka ostaviočevih.

Smanjenje dela bračnog druga

Član 12

Kad ima dece iz ranijih brakova ostaviočevih, a imovina njegovog bračnog druga iznosi više od dela koji bi mu pripao pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svakom ostaviočevom detetu, bez obzira iz kojeg je braka, pripada dvaput veći deo nego bračnom drugu.

b) Drugi nasledni red

Roditelji i bračni drug umrloga

Član 13

Zaostavštinu umrloga koji nije ostavio potomke nasleđuju njegovi roditelji i njegov bračni drug.
Roditelji umrloga nasleđuju jednu polovinu zaostavštine na jednake delove, a drugu polovinu zaostavštine nasleđuje bračni drug umrloga.
Ako posle umrloga nije ostao bračni drug, roditelji umrloga nasleđuju celu zaostavštinu na jednake delove.

Braća i sestre umrloga i njihovi potomci

Član 14

Ako je jedan roditelj ostaviočev umro pre ostavioca, deo zaostavštine koji bi mu pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostaviočevi), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe za slučaj kad umrloga nasleđuju njegova deca i ostali potomci.
Ako su oba roditelja ostaviočeva umrla pre ostavioca, deo zaostavštine koji bi svakome od njih pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuju potomci, kako je izloženo u stavu 1. ovog člana.
U svim slučajevima ostaviočeva braća i sestre samo po ocu nasleđuju na jednake delove očev deo zaostavštine, braća i sestre samo po majci nasleđuju na jednake delove majčin deo, a rođena braća i sestre nasleđuju na jednake delove sa braćom i sestrama po ocu očev deo, a sa braćom i sestrama po majci majčin deo.

Ako je jedan roditelj umro bez potomstva

Član 15

Ako je jedan roditelj ostaviočev umro pre ostavioca a nije ostavio nijednog potomka, deo zaostavštine koji bi mu pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuje drugi roditelj, a ako je i ovaj umro pre ostavioca, njegovi potomci nasleđuju ono što bi pripalo i jednom i drugom roditelju, kako je izloženo u članu 14 ovog zakona.

Ako su oba roditelja umrla bez potomstva

Član 16

Ako su oba roditelja ostaviočeva umrla pre ostavioca a nisu ostavili nijednog potomka, celu zaostavštinu nasleđuje nadživeli bračni drug ostaviočev.

v) Treći nasledni red

Dedovi i babe umrloga

Član 17

Zaostavštinu umrloga koji nije ostavio ni potomke, ni roditelje, niti su ovi ostavili nekog potomka, ni bračnog druga, nasleđuju njegovi dedovi i babe.
Jednu polovinu zaostavštine nasleđuju deda i baba sa očeve strane, a drugu polovinu deda i baba sa majčine strane.

Prava deda i babe iste loze

Član 18

Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.
Ako je neki od ovih predaka jedne loze umre pre ostavioca, deo zaostavštine koji bi mu pripao da je nadživeo ostavioca nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe za slučaj kad umrloga nasleđuju njegova deca i ostali potomci.
U svemu ostalom za nasledno pravo deda i babe jedne loze i njihovih potomaka važe pravila po kojima nasleđuju roditelji ostaviočevi i njihovi potomci.

Ako su deda i baba jedne loze umrli bez potomstva

Član 19

Ako su deda i baba jedne loze umrli pre ostavioca a nisu ostavili nijednog potomka, deo zaostavštine koji bi im pripao da su nadživeli ostavioca nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca, njihovi unuci i njihovi dalji potomci, kako je izloženo u članu 18 ovog zakona.

g) Četvrti nasledni red

Pradedovi i prababe

Član 20

Zaostavštinu umrloga koji nije ostavio ni potomke ni roditelje, niti su ovi ostavili nekog potomka, ni bračnog druga, ni deda i babu, niti su ovi ostavili nekog potomka, nasleđuju njegovi pradedovi i prababe sa majčine strane.

Član 21

Od dela koji pripada pradedovima i prababama umrloga sa očeve strane, jednu polovinu nasleđuju na jednake delove roditelji njegovog deda po ocu, a drugu polovinu roditelji njegove babe po ocu.
I pradedovi i prababe sa majčine strane nasleđuju na način izložen u stavu 1 ovog člana deo koji im pripada.
Ako nema koga od ovih predaka, deo koji bi mu pripadao da je u životu nasleđuje predak koji mu je bio bračni drug.
Ako nema jednog para ovih predaka, delove koji bi im pripali da su u životu nasleđuje drugi par iste loze.
Ako nema pradedova i prababa jedne loze, deo zaostavštine koji bi im pripao da su u životu nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.

d) Ostali nasledni redovi

Ostali preci

Član 22

Posle pradedova i prababa, zaostavštinu umrloga nasleđuju dalji njegovi preci, redom, shodno pravilima po kojima nasleđuju njegovi pradedovi i njegove prababe.

2. Posebne odredbe za neke naslednike

a) Vanbračna deca

Član 23

Deca rođena van braka i njihovi potomci imaju na zaostavštinu svoga oca, svoje majke i njenih srodnika ista nasledna prava kao i bračna deca.
Otac, majka i njeni srodnici imaju na zaostavštinu dece rođene van braka i njihovih potomaka ista nasledna prava kao i na zaostavštinu bračne dece i njihovih potomaka.
Vanbračna deca i njihovi potomci imaju na zaostavštinu očevih srodnika ista nasledna prava kao i bračna deca i njihovi potomci ako je otac vanbračno dete priznao za svoje pred nadležnim organima, ili ako ga je doveo da s njim živi, ili ako je na drugi način pokazao da ga priznaje za svoje.
U tom slučaju očevi srodnici imaju na zaostavštinu vanbračne dece i njihovih potomaka ista nasledna prava kao i na zaostavštinu bračne dece i njihovih potomaka.

b) Pozakonjena deca

Član 24

Deca rođena van braka koja se po zakonu smatraju kao da su rođena u braku izjednačuju se u pogledu nasleđa sa decom rođenom u braku.

v) Usvojenici

Član 25

Usvojenik i njegov i potomci imaju prema usvojiocu ista nasledna prava kao i usvojiočeva deca i drugi njegovi potomci, osim ako pri usvojenju nisu ta prava ograničena ili sasvim isključena.
Usvojenik i njegovi potomci ne nasleđuju usvojiočeve srodnike, njegovog bračnog druga, ni druge njegove usvojenike.
Usvojilac i njegovi srodnici nisu zakonski naslednici usvojenika.
Usvojenjem ostaju nedirnuta prava nasleđivanja između usvojenika i njegovih srodnika.

Član 26

Usvojenik i njegovi potomci ne mogu naslediti usvojioca ako je usvojilac bio podneo zahtev za prestanak usvojenja, a posle njegove