--------------------------
NAPOMENA:
Odlukom Ustavnog sudaIU broj 358/95 ("Sl. glasnik RS", br. 101 od 17. oktobra 2003), utvrđuje se da odredbe člana 4. stav 1. tačka 5) i člana 5. stav 1. u delu koji glasi: "...izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane," Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", broj 46/95), nisu u saglasnosti s Ustavom.
--------------------------
ZAKON
O NASLEĐIVANjU
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 46 od 4. novembra 1995, 101/03)
Glava prva
OPŠTE ODREDBE
Predmet nasleđivanja
Član 1.
Nasleđuje se zaostavština.
Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu pripadala u trenutku smrti.
Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo, nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina ovih lica.
Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.
Osnovi nasleđivanja
Član 2.
Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).
Sposobnost za nasleđivanje
Član 3.
Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.
Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi živo.
Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije što drugo određeno.
Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz zaveštanja.
Nedostojnost za nasleđivanje
Član 4.
Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je):
1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao;
2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio;
3) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao;
4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je uskratio nužnu pomoć;
5) vojni obveznik koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane, a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju.
Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.
--------------------------
NAPOMENA:
Odlukom Ustavnog sudaIU broj 358/95 ("Sl. glasnik RS", br. 101 od 17. oktobra 2003), utvrđuje se da odredba člana 4. stav 1. tačka 5) Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", broj 46/95), nije u saglasnosti s Ustavom.
--------------------------
Prestanak nedostojnosti
Član 5.
Ostavilac može oprostiti nedostojnost, izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane.
Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje.
--------------------------
NAPOMENA:
Odlukom Ustavnog sudaIU broj 358/95 ("Sl. glasnik RS", br. 101 od 17. oktobra 2003), utvrđuje se da odredba člana 5. stav 1. u delu koji glasi: "...izuzev vojnom obvezniku koji je napustio zemlju da bi izbegao dužnost njene odbrane," Zakona o nasleđivanju ("Službeni glasnik RS", broj 46/95), nije u saglasnosti s Ustavom.
--------------------------
Položaj potomaka nedostojnog
Član 6.
Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni nasleđuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.
Nasledna prava stranaca
Član 7.
Strani državljani u Republici Srbiji imaju, pod uslovom uzajamnosti, isti nasledni položaj kao i domaći državljani, ako međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno.
Glava druga
NASLEĐIVANjE NA OSNOVU ZAKONA
I. ZAKONSKI NASLEDNICI
Krug zakonskih naslednika
Član 8.
Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci.
Nasleđuje se po naslednim redovima.
Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa naslednike daljeg naslednog reda.
Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.
1. Prvi nasledni red
Ostaviočevi potomci i bračni drug
Član 9.
Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i njegov bračni drug.
Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove.
Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.
Pravo predstavljanja
Član 10.
Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih potomaka.
Ako ostavilac nema potomstva
Član 11.
Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.
2. Drugi nasledni red
Ostaviočev bračni drug i roditelji
Član 12.
Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.
Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.
Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.
Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva
Član 13.
Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.
Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu.
Ako ostaviočev roditelj nema potomstva
Član 14.
Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako je određeno u prethodnom članu.
Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva
Član 15.
Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.
3. Treći nasledni red
Ostaviočevi dedovi i babe
Član 16.
Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.
Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane (majčina loza).
Prava dede i babe iste loze
Član 17.
Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.
Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.
U svemu ostalom što se tiče naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe pravila po kojima nasleđuju ostaviočevi roditelji i njihovi potomci.
Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva
Član 18.
Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je određeno u prethodnom članu.
4. Četvrti nasledni red
Ostaviočevi pradedovi i prababe
Član 19.
Četvrti nasledni red čine ostaviočevi pradedovi i prababe.
Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s majčine strane.
Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug, ako je predak ostaviočev.
Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste loze.
Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i prababe druge loze.
5. Ostali nasledni redovi
: