ZAKON

O OBLIGACIONIM ODNOSIMA I OSNOVAMA SVOJINSKO-PRAVNIH ODNOSA U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 12 od 6. marta 1998; 15/98)

PRVI DEO

OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju i osnove svojinsko-pravnih odnosa na vazduhoplovu.

Član 2.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) avio-prevozilac je lice koje na osnovu ugovora prevozi putnike i stvari;
2) ugovorni prevozilac je lice koje je zaključilo ugovor o prevozu sa putnikom, naručiocem prevoza ili pošiljaocem;
3) stvarni prevozilac je lice koje nije ugovorni prevozilac, ali koje izvršava ceo prevoz ili jedan deo tog prevoza, a nije uzastopni prevozilac;
4) uzastopni prevozilac je lice koje na osnovu ugovora o prevozu, koji zaključi prvi prevozilac, izvršava jedan deo tog prevoza sa pristankom putnika, odnosno naručioca prevoza;
5) naručilac prevoza je lice koje sa ugovornim prevoziocem zaključuje ugovor o prevozu;
6) pošiljalac je lice u čije ime se na osnovu ugovora predaje stvar na prevoz;
7) primalac je lice koje je ovlašćeno da u mestu opredeljenja prima stvar predatu na prevoz;
8) putnik je lice koje na osnovu ugovora ima pravo na prevoz vazduhoplovom;
9) imalac prava je lice koje na osnovu ugovora ima zahtev prema avio-prevoziocu;
10) međunarodni prevoz je prevoz vazduhoplovom kod koga se, prema ugovoru o prevozu, mesto polaska i mesto opredeljenja nalaze na teritorijama dveju država, ili na teritoriji samo jedne države ako je predviđeno međusletanje na teritoriji druge države;
11) vreme prevoza putnika u vazdušnom saobraćaju je vreme od početka radnji otpreme putnika do svršetka radnji prihvata putnika;
12) registrovani prtljag je prtljag koji nema svojstvo ručnog prtljaga, koji se prima na prevoz uz izdavanje potvrde u pismenom obliku;
13) stvari u smislu ovog zakona su stvari koje se daju na prevoz, a nisu obuhvaćene odredbama ovog zakona koje se odnose na ugovor o prevozu putnika;
14) vreme prevoza stvari u vazdušnom saobraćaju je vreme od preuzimanja stvari na aerodromu polaska radi otpreme do predaje stvari licu koje je ovlašćeno da njome raspolaže na aerodromu opredeljenja ili na kom drugom mestu na koje sleti vazduhoplov;
15) medicinski prevoz je prevoz bolesnih, povređenih, ranjenih i invalidnih lica vazduhoplovom, opremljenim neophodnom opremom za taj vid prevoza;
16) pružanje usluga iz vazduha je pružanje usluga u poljoprivredi i šumarstvu, gašenje požara, aero-foto snimanje, reklamiranje (vuča transparenata, ispisivanje u vazduhu, bacanje reklamnog materijala), osmatranje iz vazduha i dr;
17) pripadak vazduhoplova su sve stvari koje su trajno namenjene vazduhoplovu, bez obzira da li su u sastavu vazduhoplova ili su privremeno odvojene od njega;
18) vazduhoplov u letu je vazduhoplov od trenutka kada je motorna snaga vazduhoplova upotrebljena radi poletanja pa sve do trenutka zaustavljanja vazduhoplova i prestanka rada motora posle sletanja;
19) državni vazduhoplovi su vojni, carinski i vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova.

DRUGI DEO

OBLIGACIONI ODNOSI U VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

ZAJEDNIČKE ODREDBE

Član 3.

Obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju u smislu ovog zakona, su odnosi koji nastaju iz ugovora o prevozu putnika, ugovora o prevozu stvari, ugovora o medicinskom prevozu i pružanju usluga iz vazduha, ugovora o zakupu vazduhoplova, ugovora o osiguranju u vazdušnom saobraćaju, kao i odnosi koji nastaju u slučaju štete koja se vazduhoplovom u letu pričini trećim licima.

Član 4.

(1) Ugovori iz člana 3. ovog zakona moraju biti zaključeni u pisanom obliku.
(2) Obligacioni odnosi u vazdušnom saobraćaju mogu se ugovorom, odnosno opštim uslovima prevoza i drukčije urediti, ako to zakonom nije zabranjeno.
(3) Opštim uslovima prevoza iz stava 2. ovog člana (u daljem tekstu: uslovi prevoza) avio-prevozilac propisuje način izvršenja poslova u vezi sa ugovorima o prevozu.

Član 5.

(1) Ugovorom, odnosno uslovima prevoza iz člana 4. ovog zakona ne mogu se predvideti odredbe kojima se avio-prevozilac, potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti predviđene ovim zakonom, odredbe kojima se isključuju ili ograničavaju prava koja po ovom zakonu pripadaju putniku i naručiocu prevoza ili kojima se prebacuje teret dokazivanja sa avio-prevozioca, ili kojima se predviđaju ograničenja odgovornosti povoljnija za avio-prevozioca od ograničenja predviđenih ovim zakonom, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
(2) Avio-prevozilac je dužan da zainteresovanom licu, na njegov zahtev, stavi na uvid uslove prevoza.
(3) Izuzetno od odredbe člana 5. stav 1. ovog zakona, ugovorom o prevozu stvari mogu se predvideti odredbe kojima se avio-prevozilac potpuno ili delimično oslobađa odgovornosti ili kojima se predviđaju ograničenja odgovornosti povoljnija za avio-prevozioca od ograničenja predviđenih ovim zakonom, samo u slučaju gubitka ili oštećenja koja nastanu usled prirode ili nedostatka stvari koja se prevozi.

GlavaI

Ugovori o prevozu

Zajedničke odredbe

Član 6.

Ugovorom o prevozu prevoz se može organizovati kao uzastopni prevoz i mešoviti (kombinovani) prevoz.

Član 7.

Ugovor o uzastopnom prevozu u vazdušnom saobraćaju je ugovor o prevozu putnika, prtljaga ili stvari kojim se avio-prevozilac (prvi prevozilac) obavezuje da izvrši prevoz uz učešće više avio-prevozilaca (uzastopni prevozioci), a putnik, odnosno naručilac prevoza na to pristaje.

Član 8.

(1) Za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika kao i za štetu prouzrokovanu zakašnjenjem, odgovaraju solidarno prvi prevozilac i onaj uzastopni prevozilac na čijem delu puta je došlo do štete.
(2) Prvi prevozilac može ugovorom isključiti svoju odgovornost za štetu iz stava 1. ovog člana koja nastane na delu puta na kome vrše prevoz uzastopni prevozioci.

Član 9.

(1) Za gubitak ili oštećenje prtljaga i stvari, kao i za štetu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji pošiljaocu, pored avio-prevozioca na čijem je delu puta došlo do štete, pošiljaocu solidarno odgovara i prvi prevozilac a primaocu i poslednji prevozilac.
(2) Ako se ne može utvrditi na čijem je delu puta došlo do gubitka, odnosno oštećenja stvari, za nastalu štetu odgovaraju solidarno svi avio-prevozioci.

Član 10.

(1) Avio-prevozilac u vazdušnom saobraćaju može ugovoreni prevoz izvršiti uz učešće prevozilaca iz drugih grana saobraćaja (mešoviti prevoz), ako je tako ugovoreno.
(2) Prevozilac koji je zaključio ugovor o mešovitom prevozu odgovara za štetu po onim propisima o naknadi štete koji važe za prevozioca na čijem je delu puta šteta nastala.
(3) Prevozilac koji izvrši mešoviti prevoz stvari bez saglasnosti pošiljaoca, odgovara za štetu po odredbama zakona koji je za naručioca prevoza najpovoljniji, bez obzira na kom je delu puta šteta nastala.

OdeljakI

Ugovor o prevozu putnika

1. Prevoz putnika

Član 11.

Ugovor o prevozu putnika zaključuje se između avio-prevozioca i putnika ili između avio-prevozioca i naručioca prevoza.

Član 12.

(1) Ugovorom o prevozu putnika avio-prevozilac se obavezuje da putnika preveze od mesta polaska do mesta opredeljenja u vreme predviđeno redom letenja, odnosno u ugovoreno vreme, a putnik se obavezuje da plati odgovarajuću naknadu.
(2) Ugovorni prevozilac može poveriti prevoz putnika stvarnom prevoziocu ako obezbedi iste ili slične uslove prevoza, ako ugovorom o prevozu putnika nije drukčije određeno.
(3) Odnos između ugovornog i stvarnog prevozioca iz stava 2. ovog člana uređuje se ugovorom.
(4) Odnosi između ugovornog i stvarnog prevozioca uređuju se u skladu sa odredbama ovog zakona o prevozu putnika, ako ugovorom iz stava 3. ovog člana nije drukčije određeno.

Član 13.

(1) Ugovorom o prevozu putnika zaključenim između avio-prevozioca i naručioca prevoza avio-prevozilac se obavezuje da će, pod uslovima utvrđenim ugovorom, prevesti jednog ili više putnika koje odredi naručilac prevoza.
(2) Ugovor iz stava 1. ovog člana može se zaključiti za jedno ili više putovanja ili na određeno vreme za korišćenje celog kapaciteta ili dela kapaciteta vazduhoplova.

Član 14.

Ugovorni prevozilac po ugovoru iz člana 13. ovog zakona o korišćenju celog kapaciteta vazduhoplova na određeno vreme ima pravo:
1) da poveri prevoz stvarnom prevoziocu, ako je to ugovorom predviđeno ili ako naručilac prevoza na to naknadno izričito pristane;
2) da zameni ugovoreni tip vazduhoplova uz pristanak naručioca prevoza;
3) da raspolaže neiskorišćenim kapacitetom vazduhoplova po pristanku naručioca prevoza uz srazmerno smanjenje ugovorene prevoznine.

Član 15.

(1) Ugovorni prevozilac iz člana 14. ovog zakona dužan je da izvršava naloge naručioca prevoza u granicama ugovora i prema nameni vazduhoplova.
(2) Naručilac prevoza iz stava 1. ovog člana ne može odrediti putovanje koje bi izložilo vazduhoplov, posadu ili putnike opasnosti koja se u vreme zaključenja ugovora nije mogla predvideti, kao ni putovanje za koje se može očekivati da će se završiti sa znatnijim prekoračenjem vremena za koje je ugovor zaključen.

Član 16.

(1) Avio-prevozilac je dužan da izda pojedinačnu putnu kartu.
(2) Putna karta je dokaz da je zaključen ugovor o prevozu putnika, ali se postojanje