ZAKON

O ODGOVORNOSTI PRAVNIH LICA ZA KRIVIČNA DELA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 97 od 27. oktobra 2008)

Deo prvi

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojem se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija, donošenju odluke o rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka.

Krivična dela za koja odgovaraju pravna lica

Član 2.

Pravno lice može odgovarati za krivična dela iz posebnog dela Krivičnog zakonika i drugih zakona, ako su ispunjeni uslovi za odgovornost pravnog lica predviđeni ovim zakonom.

Isključenje i ograničenje odgovornosti

Član 3.

Republika Srbija (u daljem tekstu: Republika), autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, odnosno državni organi i organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ne mogu odgovarati za krivično delo.
Druga pravna lica kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja ne mogu odgovarati za krivično delo učinjeno u vršenju javnih ovlašćenja.

Uslovi za primenu zakona

Član 4.

Ovaj zakon primenjuje se na domaće i strano pravno lice koje odgovara za krivično delo učinjeno na teritoriji Republike.
Ovaj zakon primenjuje se na strano pravno lice koje odgovara za krivično delo učinjeno u inostranstvu na štetu Republike, njenog državljanina ili domaćeg pravnog lica.
Ovaj zakon primenjuje se na domaće pravno lice koje odgovara za krivično delo učinjeno u inostranstvu.
U slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana neće se primeniti ovaj zakon ako su ispunjeni posebni uslovi za krivično gonjenje iz člana 10. stav 1. Krivičnog zakonika.

Značenje izraza

Član 5.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Pravno lice je domaći ili strani pravni subjekt koji se po pozitivnom pravu Republike smatra pravnim licem.
2) Odgovorno lice je fizičko lice kome je pravno ili faktički poveren određeni krug poslova u pravnom licu, kao i lice koje je ovlašćeno, odnosno za koje se može smatrati da je ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.

II. OPŠTI DEO

1. Uslovi odgovornosti pravnog lica za krivično delo

Osnov odgovornosti pravnog lica

Član 6.

Pravno lice odgovara za krivično delo koje u okviru svojih poslova, odnosno ovlašćenja učini odgovorno lice u nameri da za pravno lice ostvari korist.
Odgovornost pravnog lica iz stava 1. ovog člana postoji i ako je zbog nepostojanja nadzora ili kontrole od strane odgovornog lica omogućeno izvršenje krivičnog dela u korist pravnog lica od strane fizičkog lica koje deluje pod nadzorom i kontrolom odgovornog lica.

Granice odgovornosti pravnog lica

Član 7.

Odgovornost pravnog lica zasniva se na krivici odgovornog lica.
Pod uslovima iz člana 6. ovog zakona pravno lice odgovara za krivično delo odgovornog lica i ako je krivični postupak protiv odgovornog lica obustavljen ili je optužba odbijena.

Prestanak ili statusna promena pravnog lica

Član 8.

Ako pravno lice prestane da postoji pre okončanja krivičnog postupka, novčana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi mogu se izreći pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik, ako je prethodno utvrđena odgovornost pravnog lica koje je prestalo da postoji.
Ako pravno lice prestane da postoji nakon pravnosnažno okončanog postupka u kome je utvrđena odgovornost i izrečena sankcija za krivično delo, novčana kazna, mere bezbednosti i oduzimanje imovinske koristi izvršiće se prema pravnom licu koje je njegov pravni sledbenik.
Pravno lice koje nakon izvršenja krivičnog dela promeni pravnu formu u kojoj je poslovalo odgovara za krivično delo pod uslovima iz člana 6. ovog zakona.

Odgovornost pravnog lica u slučaju stečaja

Član 9.

Pravno lice u stečaju odgovara za krivično delo učinjeno pre pokretanja ili u toku stečajnog postupka.
Odgovornom pravnom licu iz stava 1. ovog člana izriče se oduzimanje imovinske koristi ili mera bezbednosti oduzimanja predmeta.

Pokušaj

Član 10.

Pravno lice odgovara za pokušaj krivičnog dela pod uslovima iz člana 6. ovog zakona, ako je zakonom propisano da je pokušaj kažnjiv.
Odgovornom pravnom licu se za pokušaj može izreći kazna propisana ovim zakonom, a može se i blaže kazniti.
Pravno lice koje je sprečilo dovršenje krivičnog dela može se osloboditi od kazne.

Produženo krivično delo

Član 11.

Pravno lice odgovara za produženo krivično delo ako je u skladu sa članom 6. ovog zakona odgovorno za više krivičnih dela koja su izvršila dva ili više odgovornih lica, pod uslovom da krivična dela predstavljaju celinu u smislu člana 61. stav 1. Krivičnog zakonika.
Odgovornom pravnom licu se za produženo krivično delo može pooštriti kazna do dvostrukog iznosa propisanog u članu 14. ovog zakona.

2. Krivične sankcije

Vrste krivičnih sankcija

Član 12.

Pravnom licu se za krivično delo mogu izreći sledeće krivične sankcije:
1) kazna;
2) uslovna osuda;
3) mere bezbednosti.

a) Kazne

Vrste kazni

Član 13.

Pravnom licu se mogu izreći sledeće kazne:
1) novčana kazna;
2) prestanak pravnog lica.
Novčana kazna i prestanak pravnog lica mogu se izreći samo kao glavne kazne.

Visina novčane kazne

Član 14.

Novčana kazna se izriče u određenom iznosu u okviru propisane najmanje i najveće mere novčane kazne.
Novčana kazna ne može biti manja od sto hiljada dinara niti veća od petsto miliona dinara.
Novčana kazna izriče se u sledećim iznosima:
1) od sto hiljada do milion dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna;
2) od milion do dva miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine;
3) od dva miliona do pet miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina;
4) od pet miliona do deset miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina;
5) od deset do dvadeset miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do deset godina;
6) najmanje dvadeset miliona dinara za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora preko deset godina.

Odmeravanje novčane kazne

Član 15.

Sud će pravnom licu za učinjeno krivično delo odmeriti novčanu kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen odgovornosti pravnog lica za učinjeno krivično delo, veličinu pravnog lica, položaj i broj odgovornih lica u pravnom licu koja su učinila krivično delo, mere koje je pravno lice preduzelo u cilju sprečavanja i otkrivanja krivičnog dela i mere koje je nakon učinjenog krivičnog dela preduzelo prema odgovornom licu.

Granice ublažavanja novčane kazne

Član 16.

Kada postoje uslovi za ublažavanje novčane kazne sud će ublažiti kaznu u ovim granicama:
1) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano milion dinara, novčana kazna se može ublažiti do sto hiljada dinara;
2) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano dva miliona dinara, novčana kazna se može ublažiti do milion dinara;
3) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano pet miliona dinara, novčana kazna se može ublažiti do dva miliona i petsto hiljada dinara;
4) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano deset miliona dinara, novčana kazna se može ublažiti do pet miliona dinara;
5) ako je za krivično delo kao najmanja mera kazne propisano dvadeset miliona dinara, novčana kazna se može ublažiti do deset miliona dinara.
Kada je sud ovlašćen da pravno lice oslobodi od kazne može mu kaznu ublažiti bez ograničenja za ublažavanje kazne iz stava 1. ovog člana.

Odmeravanje novčane kazne za sticaj krivičnih dela

Član 17.

Ako je pravno lice odgovorno za više krivičnih dela u sticaju sud će izreći jedinstvenu novčanu kaznu u visini zbira utvrđenih kazni, s tim da ona ne može preći iznos od petsto miliona dinara.
Ako su za sva krivična dela u sticaju propisane kazne zatvora do tri godine, jedinstvena kazna ne može preći iznos od deset miliona dinara.

Prestanak pravnog lica

Član 18.

Kazna prestanka pravnog lica može se izreći ako je delatnost pravnog lica u celini ili u znatnoj meri bila u funkciji vršenja