ZAKON

O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 67 od 1. jula 2003; 135/04, 61/05, 101/07, 104/09)

I. UVODNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.

Član 2.

Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:
1) krivična dela iz čl. 370. do 384. i čl. 385. i 386. Krivičnog zakonika;
2) teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava izvršena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1. januara 1991. godine koja su navedena u Statutu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;
3) krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. Krivičnog zakonika, ako je izvršeno u vezi sa krivičnim delima iz tač. 1) i 2) ovog člana.

Član 3.

Državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni su za vođenje postupka za krivična dela iz člana 2. ovog zakona, koja su izvršena na teritoriji bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve.

II. ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA

1. Tužilaštvo za ratne zločine

Član 4.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležno je Tužilaštvo za ratne zločine.
Radom Tužilaštva za ratne zločine rukovodi Tužilac za ratne zločine.
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Tužilaštvo za ratne zločine primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.

Član 5.

Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca za ratne zločine, odnosno izbora zamenika Tužioca za ratne zločine, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca za ratne zločine, da uputi u Tužilaštvo za ratne zločine, zamenika javnog tužioca, uz njegovu pismenu saglasnost.
Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže četiri godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Tužioca za ratne zločine, uz pismenu saglasnost upućenog zamenika javnog tužioca.

Član 6.

Tužilac za ratne zločine donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Tužilaštvu za ratne zločine, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.

Član 7.

Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Tužioca za ratne zločine ili Službe za otkrivanje ratnih zločina:
1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu,
2) obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja, odnosno ispitivanja u svojstvu građanina, osumnjičenog ili svedoka,
3) bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u otkrivanju učinilaca ratnih zločina.

2. Služba za otkrivanje ratnih zločina

Član 8.

U ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanja krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje se Služba za otkrivanje ratnih zločina (u daljem tekstu: Služba).
Služba postupa po zahtevima Tužioca za ratne zločine, u skladu sa zakonom.
Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, po pribavljenom mišljenju Tužioca za ratne zločine.
Rad Službe uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Tužioca za ratne zločine.

3. Nadležnost i organizacija sudova

Član 9.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni.
Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.

Član 10.

U Višem sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Višeg suda).
Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda.
Predsednika Odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Odeljenje Višeg suda raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Višeg suda.

Član 10a

U Apelacionom sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Apelacionog suda).
Radom Odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Odeljenja Apelacionog suda.
Predsednika Odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Sudije u Odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.
Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.
Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Apelacionog suda.

Član 11.

U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Služba za pomoć i podršku oštećenim i svedocima (u daljem tekstu: Služba za pomoć i podršku), koja obavlja administrativno-
-tehničke poslove, poslove vezane za pomoć i podršku oštećenima i svedocima, kao i poslove obezbeđenja uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona.
Rad Službe za pomoć i podršku uređuje se aktom koji donosi predsednik Višeg suda u Beogradu, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.

4. Posebna pritvorska jedinica

Član 12.

U Okružnom zatvoru u Beogradu obrazuje se Posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).
Ministar nadležan za pravosuđe bliže određuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

III. PRAVILA POSTUPKA

Član 13.

U postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona primenjuju se posebne odredbe o postupku za krivična dela