ZAKON

O OSNOVAMA BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91, i "Sl. listu SRJ", br. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96, 3/02 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005)

I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se osnovni uslovi kojima moraju da odgovaraju javni putevi, osnovna pravila saobraćaja na putevima, sistem saobraćajnih znakova, dužnosti u slučaju saobraćajne nezgode, osnovi za osposobljavanje kandidata za vozače i polaganje ispita za vozače, vučenje vozila, osnovni uslovi za sticanje prava na upravljanje motornim vozilima, uređaji i oprema koje moraju da imaju vozila, dimenzije, ukupna masa i osovinsko opterećenje vozila i osnovni uslovi kojima moraju da odgovaraju vozila u saobraćaju, koji su jedinstveni za celu teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Član 2.

Društveno-političke zajednice i njihovi organi i organizacije, mesne zajednice, preduzeća i druge samoupravne organizacije i zajednice i njihova udruženja, društveno-političke organizacije i druge društvene organizacije, udruženja građana i građani dužni su da, na osnovama društvene samozaštite, organizovanjem i sprovođenjem saobraćajno-obrazovnog i preventivnog rada, razvijanjem saobraćajne svesti, kulture i solidarnosti u međusobnim odnosima učesnika u saobraćaju, jačanjem njihove discipline i odgovornosti i preduzimanjem potrebnih mera, stvaraju uslove za bezbedno i uredno odvijanje saobraćaja i sprečavanje saobraćajnih nezgoda i drugih opasnosti.
Društveno-političke zajednice, preko saveta, komisija ili drugih društvenih tela za bezbednost saobraćaja, dužne su da posebnu pažnju posvete razvijanju preventive, ostvarivanju koordinacije i podsticanju saradnje na unapređivanju bezbednosti saobraćaja i proučavanju pojedinih pitanja iz te oblasti.

Član 3.

Učesnici u saobraćaju dužni su da razvijaju humane odnose među ljudima radi zaštite zdravlja i života drugih lica, a naročito dece, invalida, starih i nemoćnih lica, i da se staraju o zaštiti životne sredine.
Učesnici u saobraćaju ne smeju da oštećuju put ili objekte na putu i da ometaju saobraćaj.

Član 4.

Projektni zadaci za izgradnju ili rekonstrukciju puteva moraju, saglasno propisu, da sadrže zahteve kojima se garantuje bezbedno odvijanje saobraćaja.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji projektuju javne puteve dužni su da ih projektuju tako da javni putevi budu osposobljeni za bezbedan i nesmetan saobraćaj.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice koje izgrađuju ili rekonstruišu javne puteve dužne su da ih izgrade ili rekonstruišu tako da se na njima saobraćaj može odvijati na bezbedan i nesmetan način.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice koje održavaju javne puteve moraju ih održavati tako da se na njima u svako doba može odvijati bezbedan i nesmetan saobraćaj. Pri održavanju javnih puteva posebna pažnja mora se posvetiti otklanjanju nedostataka na tim putevima usled kojih na određenim mestima dolazi do saobraćajnih nezgoda.
Samoupravne interesne zajednice, organizacije i organi koji upravljaju javnim putevima dužni su da obezbede sredstva i da sa preduzećima planiraju radove na održavanju puteva, tako da se obezbede uslovi za trajan, bezbedan i nesmetan saobraćaj na javnim putevima.

Član 5.

Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji školuju ili obučavaju kandidate za vozače motornih vozila dužni su da obuku izvode na način koji će obezbediti da kandidati nauče i usvoje pravila saobraćaja i etiku u saobraćaju, ovladaju tehnikom upravljanja vozilom i steknu ostala znanja i veštine potrebne za bezbedno učestvovanje u saobraćaju.
Obrazovne i druge organizacije i zajednice treba da doprinose vaspitanju stanovništva, a naročito dece i omladine u školama radi podizanja opšte saobraćajne kulture.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi koji se bave javnim informisanjem, kad se u obavljanju svojih redovnih delatnosti bave pitanjima iz oblasti bezbednosti saobraćaja, nastojaće da doprinose vaspitanju stanovništva radi podizanja opšte saobraćajne kulture.

Član 6.

Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice, kao i pojedinci koji samostalno obavljaju delatnost ličnim radom sredstvima u svojini građana, kad proizvode, održavaju, popravljaju ili prepravljaju vozila ili stavljaju u promet vozila, uređaje, rezervne delove i opremu za vozila, dužni su da vozila, uređaje, delove i opremu proizvode, stavljaju u promet, održavaju, odnosno popravljaju prema propisanim uslovima neophodnim za bezbedno učestvovanje vozila u saobraćaju na putevima.

Član 7.

Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice i organi dužni su da se staraju o tome da vozači njihovih vozila ispunjavaju propisane zdravstvene i druge uslove neophodne za bezbedno upravljanje vozilima.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije, odnosno zajednice, organi i pojedinci koji koriste vozila u saobraćaju na putevima dužni su da preduzimaju potrebne mere da njihova vozila budu ispravna i da imaju propisane uređaje i opremu.

Član 8.

Samoupravne interesne zajednice, preduzeća i druge organizacije i organi koji se staraju o javnim putevima i održavaju ih dužni su da organizuju i trajno vrše kontrolu nad stanjem i održavanjem javnih puteva i objekata na njima, nad postavljanjem saobraćajnih znakova i nad obezbeđivanjem uslova za bezbedan i nesmetan saobraćaj na javnim putevima.
Organizacije i zajednice iz stava 1. ovog člana dužne su da se staraju o postavljanju i održavanju saobraćajnih znakova i posebnih uređaja za odgovarajuće osvetljavanje i označavanje obeleženih pešačkih prelaza.
Preduzeća i druge samoupravne organizacije i organi koji vrše javni prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, organizacije udruženog rada i druge samoupravne organizacije i organi koji školuju ili obučavaju kandidate za vozače vozila na motorni pogon i organizacije kod kojih se polažu vozački ispiti dužni su da organizuju i trajno vrše kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozača ili vozača instruktora, uslova za obučavanje kandidata za vozača vozila na motorni pogon i vozača koji polažu vozački ispit, nad tehničkom ispravnošću vozila i nad ispunjavanjem uslova predviđenih drugim propisima od kojih zavisi bezbednost saobraćaja na putevima.

Član 9.

Saobraćaj na javnom putu može da se ograniči ili zabrani samo kad je to neophodno radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti za učesnike u saobraćaju, sprečavanja oštećenja javnog puta ili izvođenja radova na javnom putu.

Član 10.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća značenja:
1) put je svaki javni put i nekategorisani put na kojima se vrši saobraćaj;
2) javni put je površina od opšteg značaja za saobraćaj koju svako može slobodno da koristi pod uslovima određenim zakonom i koju je nadležni organ proglasio za javni put, kao i ulice u naselju;
3) auto-put je javni put posebno izgrađen i namenjen isključivo za saobraćaj motornih vozila, koji je kao auto-put označen propisanim saobraćajnim znakom, koji ima dve fizički odvojene kolovozne trake (zeleni pojas, zaštitna ograda i sl.) za saobraćaj iz suprotnih smerova, bez ukrštanja sa poprečnim putevima i železničkim ili tramvajskim prugama u istom nivou i u čiji se saobraćaj može uključiti, odnosno isključiti samo određenim i posebno izgrađenim priključnim javnim putevima na odgovarajuću kolovoznu traku auto-puta;
4) put rezervisan za saobraćaj motornih vozila je javni put po kome mogu saobraćati samo motorna vozila i koji je kao takav označen propisanim saobraćajnim znakom;
5) međunarodni put je javni put koji je međunarodnim aktom, koji je ratifikovala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, svrstan u mrežu međunarodnih puteva;
6) magistralni put je međunarodni put i javni put koji povezuju glavne gradove ili važnija privredna područja republika ili autonomnih pokrajina;
7) regionalni put je javni put koji povezuje privredna područja jedne republike ili autonomne pokrajine ili koji je od posebnog značaja za republiku ili autonomnu pokrajinu;
8) lokalni put je javni put koji povezuje naselja na teritoriji opštine ili koji je od značaja za saobraćaj na teritoriji opštine;
9) nekategorisani put je površina koja se koristi za saobraćaj po ma kom osnovu i koja je dostupna većem broju raznih korisnika (seoski, poljski i šumski putevi, putevi na nasipima za odbranu od poplava, prostori oko benzinskih pumpi, parkirališta i sl.);
10) zemljani put je put bez izgrađenog kolovoza i kolovoznog zastora pa i kad na priključku javnom putu ima izgrađen kolovoz;
11) kolovoz je deo površine puta namenjen prvenstveno za saobraćaj vozila;
12) trotoar je posebno uređena saobraćajna površina namenjena za kretanje pešaka, koja nije u istom nivou sa kolovozom puta ili je od kolovoza odvojena na drugi način;
13) obeleženi pešački prelaz je deo površine kolovoza namenjen za prelaženje pešaka preko kolovoza, obeležen oznakama na kolovozu ili odgovarajućim saobraćajnim znakom;
14)