-----------------
NAPOMENA:
Zakon je ukinut.

NAPOMENA (2):
Danom stupanja na snagu Zakona o arbitraži ("Sl. glasnik RS", br. 46 od 2. juna 2006) prestaju da važe odredbe trideset i prve glave (čl. 468a-487) Zakona o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02).
-----------------

ZAKON

O PARNIČNOM POSTUPKU

(Objavljen u "Sl. listu SFRJ", br. 4/77, i36/77, 36/80, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91, + 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98, 3/02 i "Sl. glasniku RS", br. 125/2004 i 46/2006)

Deo prvi

OPŠTE ODREDBE

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom određuju se pravila postupka na osnovu kojih sud raspravlja i odlučuje u sporovima iz ličnih i porodičnih odnosa, iz radnih odnosa, kao i iz imovinskih i drugih građanskopravnih odnosa fizičkih i pravnih lica, osim ako su neki od navedenih sporova posebnim zakonom stavljeni u nadležnost drugog državnog organa.

Član 2.

U parničnom postupku sud odlučuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupak.
Sud ne može odbiti da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan.

Član 3.

Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka.
One se mogu odreći od svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se.
Sud neće uvažiti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Član 4.

Sud odlučuje o tužbenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja.

Član 5.

Sud će svakoj stranci pružiti mogućnost da se izjasni o zahtevima i navodima protivne stranke.
Samo kad je to ovim zakonom određeno, sud je ovlašćen da odluči o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pružena mogućnost da se izjasni.

Član 6.

Parnični postupak vodi se na srpskom jeziku ekavskog ili ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se ćirilično pismo, a latinično pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na područjima na kojima je, u skladu sa zakonom u službenoj upotrebi jezik određene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.
Stranke i drugi učesnici u postupku imaju pravo da se služe svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 7.

Sud je dužan da potpuno i istinito utvrdi sporne činjenice od kojih zavisi osnovanost zahteva.
Stranke su dužne da iznesu sve činjenice na kojima osnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice.
Sud je ovlašćen da izvede i dokaze koje stranke nisu predložile ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje.
Sud je ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele ako iz rezultata rasprave i dokazivanja proizlazi da stranke idu za tim da raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (član 3. stav 3), ali svoju odluku ne može zasnovati na činjenicama o kojima strankama nije data mogućnost da se izjasne.

Član 8.

Koje će činjenice uzeti kao dokazane odlučuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

Član 9.

Stranke su dužne da pred sudom govore istinu i da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.

Član 10.

Sud je dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Član 11.

Stranku koja se iz neznanja ne koristi pravima koja joj pripadaju po ovom zakonu sud će upozoriti koje parnične radnje može preduzeti.

Član 12.

Kad odluka suda zavisi od prethodnog rešenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ (prethodno pitanje), sud može sam rešiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije određeno.
Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje rešeno.
U parničnom postupku sud je u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Član 13.

U parničnom postupku sudovi sude u zbornom sastavu.
Zakonom se određuje u kojim slučajevima sudi sudija pojedinac.

Član 14.

Ako za pojedine radnje nije zakonom određen oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parnične radnje pismeno van ročišta ili usmeno na ročištu.

Glava druga

NADLEŽNOST I SASTAV SUDA

1. Zajedničke odredbe

Član 15.

Sud ocenjuje po službenoj dužnosti, odmah po prijemu tužbe, da li je nadležan i u kojem je sastavu nadležan.
To ocenjivanje nadležnosti vrši se na osnovu navoda u tužbi i na osnovu činjenica koje su sudu poznate.
Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadležnost suda, ili ako tužilac smanji tužbeni zahtev, sud koji je bio nadležan u vreme podnošenja tužbe ostaje i dalje nadležan i ako bi usled ovih promena bio nadležan drugi sud iste vrste.

Član 16.

Sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan jugoslovenski sud, po službenoj dužnosti oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciti tužbu, osim u slučajevima u kojima nadležnost jugoslovenskog suda zavisi od pristanka tuženog a tuženi je dao svoj pristanak.

Član 17.

Svaki sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi na svoju stvarnu nadležnost.
Ako je već održano pripremno ročište, ili ako ono nije održano pošto se tuženi na prvom ročištu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, viši sud prvog stepena se ne može ni povodom prigovora ni po službenoj dužnosti oglasiti stvarno nenadležnim za predmete iz nadležnosti nižeg suda prvog stepena iste vrste.
Protiv rešenja višeg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadležnim, kao i protiv rešenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio nižem sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoljena žalba.

Član 18.

Kad sudsko veće u toku postupka ili predsednik veća na pripremnom ročištu, po službenoj dužnosti ili povodom prigovora stranaka, utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda, postupak će se po pravnosnažnosti ovog rešenja nastaviti pred sudijom pojedincem. Sudija pojedinac je vezan za pravnosnažnu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadležnost.
U slučaju iz stava 1. ovog člana veće može, prema stanju postupka, odlučiti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu, već da ono samo sprovede postupak. Protiv ove odluke veća nije dozvoljena žalba.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana