ZAKON

O POSEBNIM MERAMA ZA SPREČAVANjE VRŠENjA KRIVIČNIH DELA PROTIV POLNE SLOBODE PREMA MALOLETNIM LICIMA

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 32 od 8. aprila 2013)

Uvodna odredba

Član 1.

Ovim zakonom propisuju se posebne mere koje se sprovode prema učiniocima krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima određenih ovim zakonom i uređuje vođenje posebne evidencije lica osuđenih za ta krivična dela.

Svrha zakona

Član 2.

Svrha ovog zakona je da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode izvršenih prema maloletnim licima spreče da vrše ova dela.

Područje primene zakona

Član 3.

Ovaj zakon se primenjuje na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela:
1) silovanje (član 178. st. 3. i 4. Krivičnog zakonika);
2) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. st. 2. i 3. Krivičnog zakonika);
3) obljuba sa detetom (član 180. Krivičnog zakonika);
4) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika);
5) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika);
6) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika);
7) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. stav 2. Krivičnog zakonika);
8) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika);
9) navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika);
10) iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu (član 185b Krivičnog zakonika).
Ovaj zakon se ne primenjuje na maloletne učinioce krivičnih dela iz stava 1. ovog člana.

Shodna primena drugih zakona

Član 4.

Ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano shodno će se primenjivati odredbe Krivičnog zakonika, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku.

Zabrana ublažavanja kazne i uslovnog otpusta i nezastarevanje krivičnog gonjenja i izvršenja kazne

Član 5.

Učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona sud ne može ublažiti kaznu primenom člana 57. stav 1. Krivičnog zakonika.
Lice osuđeno na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 3. ovog zakona ne može se uslovno otpustiti.
Krivično gonjenje i izvršenje kazne ne zastarevaju za krivična dela iz člana 3. ovog zakona koja su izvršena prema maloletnim licima.

Pravne posledice osude

Član 6.

Osudom za krivično delo iz člana 3. ovog zakona obavezno nastupaju sledeće pravne posledice:
1) prestanak vršenja javne funkcije;
2) prestanak radnog odnosa, odnosno prestanak vršenja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima;
3) zabrana sticanja javnih funkcija;
4) zabrana zasnivanja radnog odnosa, odnosno obavljanja poziva ili zanimanja koje se odnosi na rad sa maloletnim licima.
Pravne posledice osude iz stava 1. ovog člana nastupaju danom pravnosnažnosti presude.
Pravne posledice osude iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog zakona traju 20 godina. Vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava se u vreme trajanja pravne posledice osude.
Pravnosnažna presuda iz stava 2. ovog člana obavezno se dostavlja i poslodavcu osuđenog lica.

Posebne mere

Član 7.

Prema učiniocu krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona, posle izdržane kazne zatvora, sprovode se sledeće posebne mere:
1) obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija;
2) zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole i sl.);
3) obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova;
4) obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta;
5) obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.
Mere iz stava 1. ovog člana sprovode se najduže 20 godina posle izvršene kazne zatvora.
Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera iz stava 1. ovog člana, sud koji je doneo prvostepenu presudu, po službenoj dužnosti odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja.
Zahtev za preispitivanje potrebe daljeg sprovođenja posebnih mera iz stava 1. ovog člana može podneti i lice na koje se ove mere odnose.
Zahtev iz stava 4. ovog člana može se podneti sudu koji je doneo prvostepenu presudu posle isteka svake dve godine od početka primene posebnih mera.
U postupku u kome odlučuje o potrebi daljeg sprovođenja posebnih mera iz stava 1. ovog člana, sud pribavlja izveštaje organa i organizacija nadležnih za sprovođenje tih mera.

Obavezno javljanje nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija

Član 8.

Pod merom obaveznog javljanja nadležnom organu policije i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da se lično javi organizacionoj jedinici policije u mestu njegovog prebivališta i organizacionoj jedinici Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nadležnoj za tretman i alternativne sankcije, svakog meseca najkasnije do 15. dana u mesecu.

Zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica

Član 9.

Pod merom zabrane posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica podrazumeva se dužnost učinioca krivičnog dela iz člana 3. ovog zakona da se uzdržava od posećivanja